Заједница непризнатих држава 200пЧланице Заједнице непризнатих држава, с лева на десно: Придњестровље, Абхазија, Јужна Осетија. Тип организације политички савез Чланице Бивше чланице (1992-1995) (2007-2024) Основана 2. јул 2001. 1992. као Савез непризнатих држава
Заједница непризнатих држава (), раније и често називана и Савез непризнатих држава (), позната по акрониму СНГ-2 (од ) или по аналогији са ЗНД на српском језику: ЗНД 2), је заједница непризнатих или дјелимично признатих држава на постсовјетској територији. Чине је Република Абхазија, Република Јужна Осетија, Придњестровска Молдавска Република и Нагорно-Карабашка Република, формирајући такозвани "блок СНГ-2", а основана је 2. јула 2001. године на састанку министара иностраних послова држава чланица заједнице у Степанакерту.Содружество непризнанных государств или третья жизнь СНГ-2., Веб-сајт Центра подршке руско-јерменских стратешких и друштвених иницијатива., 14. 10. 2017., језик руски. Претходно томе у Тираспољу је 20. новембра 2000. године је потписан договор о оснивању Савјета министара иностраних дјела као сталне координирајуће институције заједнице, као и консултативни савјет сачињен од експерата који би се бавили припремама састанака, а који се не би требали састајати рјеђе од два пута годишње.Союз непризнанных государств., Mydocx.ru., 17. 9. 2015., језик руски
Карактеристике Заједница непризнатих држава обухвата све непризнате или дјелимично признате земље које су проглашене током "параде суверенитета" и распада СССР, те које су настале усљед међуетничких конфликата на том подручју.СНГ-2: новые тенденции., Новая Политика., архивирано 12. 12. 2006., језик руски.Принять непризнанных., Новая Политика., архивирано 26. 8. 2007., језик руски. И поред тога што су непризнате и што ниједна од њих није чланица УН, имају потпуну државну аутономију и политичку независност укључујући и постојање засебних државних институција и државних симбола. Оно што их све карактерише јесте постојање засебних устава, владā, оружаних снага, органа државне безбједности, те царинске и граничне службе. Политичке и економске структуре су се оспособиле да дјелују у засебној врсти ситуације коју је могуће описати као "ни мир, ни рат", тако да постоје одређени успјеси у уздизању порушених економија усљед ратних девастирања и касније потпуне или дјелимичне изолације из које излазе успорено. Оно што додатно усложњава ситуацију у непризнатим или дјелимично признатим државама Закавказја су и хиљаде избјеглица усљед честих оружаних сукоба и етничких чишћења.
Поред држава насталих на подручју бившег СССР, као чланови овакве заједнице су биле и двије републике на подручју бивше Југославије током њеног распада - Република Српска и Република Српска Крајина. Оно што им је било заједничко са другим републикама је управо био начин настајања и постојања у ратним условима. Међутим, у односу на државе на простору бившег Совјетског Савеза, ове двије српске републике су престале да постоје као фактички независне државе током 1995. године. Након операције "Олуја" и егзодуса српског становништва са подручја Српске Крајине изведеног од стране Хрватске, ова непризната држава је престала да постоји. Судбина Српске је била редукована аутономија и независност након Дејтонског мировног споразума, те постаје државним ентитетом који учествује у стварању послијератне Босне и Херцеговине као један од два равноправна ентитета. Судбина бивших фактички независних републикā Српска и Српска Крајина се наводе и као могућа слика судбине остатка земаља чланица ЗНД 2.Союз непризнанных государств – Газета Коммерсантъ № 220 (2105) от 23.11.2000., новине "Коммерсантъ"., 23. 11. 2000., језик руски.
Чланице Тренутни чланови Статистика чланица Заједнице непризнатих држава Република Абхазија Република Јужна Осетија Придњестровска МолдавскаРепублика Застава 100px|безоквира|Република Абхазија 100px|безоквира|Република Јужна Осетија 100px|безоквира|Придњестровска Молдавска Република Грб 60px|безоквира|Република Абхазија 70px|безоквира|Република Јужна Осетија 70px|безоквира|Придњестровска Молдавска Република Главни град Сухум Цхинвал Тираспољ Проглашењенезависности 26. новембар 1994.од ГрузијеДонесен нови устав републике. 21. децембар 1991.од ГрузијеЮжная Осетия ., Велика руска енциклопедија., језик руски. 2. септембар 1990.од Молдавске ССРПриднестровская Молдавская Республика ., Велика руска енциклопедија., језик руски. Обликвладавине предсједничка републикаУстав Абхазије., чл. 47, 48, 56, 58.Конституция Приднестровской Молдавской Республики., Званични веб-сајт Предсједника ПМР., језик руски. Предсједник Аслан Бжанија Анатолиј Бибилов Вадим Красносељски Премијер Александар Анкваб Генадиј Бекоев (в.д.) Александар Мартинов Језици абхаски (државни)руски (упоредни)Устав Абхазије., чл. 6. осетски, рускиКонституция (Основной закон) Республики Южная Осетия., Веб-сајт Информационе агенције РЕС., архивирано 5. 3. 2016., језик руски молдавски, руски иукрајински Површина 8665 km2Абхазия — отдых на курортах черного моря со своей изюминкой Веб-сајт Хорошо там., језик руски. 3990 km2 4163 km2 Становништво 240 705 (2011.)Официальная статистика ., Веб-сајт Државног комитета Републике Абхазије за статистику., језик руски 53 532 (2015.)Итоги Всеобщей переписи населения Республики Южная Осетия 2015 года., Управа државне статистике Републике Јужна Осетија., језик руски. 475 665 (2015.)Краткие предварительные итоги переписи населения Приднестровья 2015 года., Званични веб-сајт Владе ПМР., 13. 5. 2016., језик руски. Густинанасељености 28 ст./km2 13,73 ст./km2 134 ст./km2 БДП 709,290 милиона долара 0,1 милијарда долара 1 052,2 милиона долараО социально-экономическом положении ПМР., Званични веб-сајт Министарства економског развоја Придњестровске Молдавске Републике., архивирано 9. 7. 2014., језик руски. Валута Абхазијски апсарРуска рубљаЗакон Республики Абхазия "О Национальном банке Республики Абхазия (Банке Абхазии)"., чл. 6., Званични веб-сајт Националне банке Републике Абхазије., архивирано 14. октобра 2013., језик руски. Јужноосетијски заринРуска рубља Придњестровска рубља
Бивши чланови Статистика чланица Заједнице непризнатих држава Република Арцах Застава 100px|безоквира|Република Арцах Грб 80px|безоквира|Република Арцах Главни град Степанакерт Проглашењенезависности 2. септембар 1991.од Азербејџанске ССРМежду Арцахом и Карабахом. Четыре вопроса о возможности признания независимости НКР., РБК., 21. 10. 2020., језик руски. Укидање 1. јануар 2024.реинтеграција у Републику Азербејџан Обликвладавине предсједничка република Предсједник Араик Арутјуњан Премијер Григориј Мартиросјан Језици јерменски (државни)руски (званични)Парламент Карабаха признал русский язык официальным языком республики., РБК., 25. 3. 2021., језик руски. Површина ~3170 km2Территориальные потери Арцаха в результате второй Карабахской войны (статистика и карты)., Кавказский Узел., 19. 11. 2020., језик руски. Становништво 150 932ԼՂՀ 2015 Թ. Մարդահամարի նախնական օպերատիվ ցուցանիշների մասին., Званични веб-сајт Националне статистичке службе Републике Арцах, архивирано 16. 4. 2016., језик јерменски. Густинанасељености 13,1 ст./km2 БДП 480 милиона долараВВП Нагорного Карабаха в 2016 году увеличился на 9,2% ., Регнум., 12. 4. 2017., језик руски. Валута Карабашки драмЈерменски драм
Признања чланица заједнице Република Абхазија: чланице УН: , , , , ; дјелимично признате: , ; непризнате: , ; Република Арцах (Нагорно-Карабашка Република): дјелимично признате: , , непризнате: ; Република Јужна Осетија: чланице УН: , , , , ; дјелимично признате: , , , ; непризнате: , ; Придњестровска Молдавска Република: дјелимично признате: , ; непризнате: .
Види још Заједница независних држава Абхазија Република Арцах Јужна Осетија Придњестровље Распад СССР Распад Југославије
Референце
Категорија:Међународне организације Категорија:Сепаратизам