Врт

Врт, башта или градина, је испланирани простор, обично у екстеријеру, који се користи за презентацију, гајење и уживање у биљкама и осталим облицима природе. Врт чине и природни и вештачки материјали. Најуобичајенији облик врта је окућницаTurner, T. (2005): Garden History: Philosophy and Design 2000 BC - 2000 AD. New York. У врту се може узгајати различито биље, цвеће, воће и поврће. Може бити и јавни рекреативни простор или парк, обично украшен биљкама и дрвећем (ботаничка башта, нпр.).Guralnik, D. B. (1986): Webster's New World dictionary of the American language. Prentice Hall Press (New York). 2nd college edition, Book ISBN. 0671418092

Иако се појмови врт и парк могу користити као синоними, они имају и различита значења па су отуда могуће и разлике између вртне, парковске и пејзажне уметности или архитектуре. Вртом се најчешће назива простор који је уско везан уз архитектонски објекат, који функционално и естетски надопуњује. Парк је најчешће површина много већа од врта, што омогућује знатну заступљеност дрвећа, разноликост садржаја и објеката.

У врту се може узгајати украсно зеленило, зељасто (цвеће) или дрвенасто, као и поврће (повртњак) или воће (воћњак). У вртној уметности познати су различити хортикултурни стилови.

Етимологија Врт је реч словенског порекла. У српском језику се користе и изведенице, каква је вртиште. Од речи врт изведена је и реч поврће — оно што се сади по врту.

Башта је реч турског порекла, настала од турске речи Bahçe (Бахче), истог значења.

Градина у словенским језицима има корен у речи оградити: градина (бугарски), zahrada (чешки и словачки), ogrod (пољски), огород (руски), а исти корен има и српски архаични назив градина.

Реч врт у другим језицима Сама дефиниција врта налази потпору у етимологији речи за појам врт на многим језицима, било да су живи или мртви. Као и код наше речи градина и у другим језицима овај појам има сличан корен. Староперсијске речи за “ограђени простор” биле су pairi-daeza, а њих су у хришћанској митологији усвојили да би описали Еденски врт – рај на земљи. На грчком језику κρυπτος значи скривен а κήπος је врт. Енглески garden настало је од англо-саксонског gyrdan – затворити; немачки der Garten од старогерманског gart или француски le jardin од англофранцуског gardin са истим значењем – затворити; дански have (врт) потиче од "det hegnede" (затворити)...

У средњем веку и ренесанси био је устаљен иконографски тип hortus conclusus затворени врт са Богородицом и Христом. Још један тип врта - средњовековни манастирски врт клаустер у основи крије затвореност (лат. claustrum = затворени простор).

Код језика који употребљавају идеографско писмо као што су кинески и јапански из графеме која означава врт препознаје се затворени облик 園.Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд.

Појмови башта и врт у српском језику У српском се башта и врт употребљавају као синоними уз још неке углавном оријенталне или архаичне појмове и везују много чешће за утилитарност, него за украсну функцију. Тако Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка о врту говори на следећи начин:

Тридесет година касније Мала енциклопедија Просвета третира врт на исти начин уносећи дилему да ли је врт ораница:

Каснија енциклопедијска издања Југославенског лексикографског завода: Опћа као и Шумарска енциклопедија немају енциклопедијске јединице башта и/или врт. У Енциклопедији архитектуреМалдини, Слободан (2004): Енциклопедији архитектуре, Београд поистовећује се појам украсне баште и врта. У објашњењу појма башта, врт пише:

Данас су се донекле појмови искристалисали па се појам башта углавном употребљава за утилитарни зелени простор: повртњак, воћњак, утилитарни део окућнице, док се вртом називају орнаментални простори, почев од окућница (предњи део) до стилских вртова приватног и јавног карактера блискијих парку (француски врт, пре него француска башта; пејзажни врт, а не пејзажна башта...). Изузетак су колекције живог биљног материјала: ботаничке баште, које се ређе називају ботаничким вртовима.

Историја вртова мини|десно|200п|<center>Ограђивање је био зачетак уређења простора. Према неким претпоставкама, врт је био најстарији облик људског планирања коришћења земљишта, претходећи чак изградњи колибе, зачетком архитектуре. При том је, наравно, врт представљао окућницу, ограђену грањем или камењем због заштите од опасности споља. Без обзира колико су такве претпоставке тачне, без сумње је истина да је чин ограђивања био зачетак уређења простора, који је постепено довео до разноврсније и напредније градње. Без обзира што садња дрвета највише асоцира на подизање врта и ма колико неки аутори тај чин сматрају почецимаСимић, Н. (1967): Историја уметности и хортикултуре. Шумарски факултет, Београд., ипак је веза врта и ограђивања много важнија. Тако још Волпол наводи Рептонову дефиницију врта: „врт је део земљишта ограђен од стоке, намењен коришћењу и човековом уживању, одржаван или треба да буде такав“.Walpole, H. (1771): ‘'The modern taste in gardening', in Anecdotes of Painting in England, Vol. 4. Први вртови су настали после неолитске револуције 10.000—7.000. п. н. е, са преласком човека на седелачки начини и доместификацијом биљака и животиња. То су били утилитарни, мали вртови, да би утилитарноукрасни и украсни вртови, већих димензија почели да се граде са урбаном револуцијом, када мала родовска неписмених села оријентисана на пољопривреду прерастају у велике социјалне сложене урбане заједнице. Најраније трансформације у којима се одиграла урбана револуција одвијале су се око 6.000. п. н. е, на подручју "плодног полумесеца".

Стари век Египатски вртови 200px|мини|лево|<center>Детаљ укрцавања олибанума на бродове у Пунту. Најстарији познати вртови потичу из Старог Египта, Вавилона, Персије и других античких земаља које су се развиле на обалама Медитерана.

Стари Египћани су у потпуности зависили од Нила који је сваке године плавио и остављао за совом плодан муљ на коме су добро успевале разне биљне врсте од којих је већина имала симболични карактер, Тако су успешно узгајали винову лозу, воће, поврће, и житарице. Стечена искуства, користили су и за подизање и одржавање вртова. Вода је на више позиције допремана уз помоћ врсте ђерама – шадуфа. На једном краку шадуфа био је тег, а на другом посуда. Из посуде вода је изливана на биљке, дрвеће и поља. Вртови у Старом Египту имали су правилан геометријски облик. Били су подељени на мање правоугаоне и квадратне површине, које су биле раздвојене оградицама од сушене опеке или живе ограде. Један део врта је био намењен за уживање. У својим вртовима гајили су претежно корисне биљке: маслине, смокве, нарове, урме и др, а дрвеће су садили у правилним редовима. Од цвећа су највише користили врсте јарких боја и опојних мириса. О томе колико су Стари Египћани поклањали пажње вртовима говори податак да је фараон Аменофис (Аменхотеп I) имао велики врт са ретким биљкама у коме се налазио базен изграђен од гранита, величине 1500 х 30 м. 200px|мини|десно|<center>Врт Сенефера

На зидовима колонада храма Краљице Хатшепсут приказана су њена дела у речи и слици. Она каже како је Бог Амон позива да изгради врт око његове куће (њеног храма) тако велики да он може да шета тамо. На захтев Амона она је опремила експедицију да донесе из Пунта - земље богова дрвеће које рађа тамјан и направи "Пунт у сопственој кући (Храму)". Из Пунта су донета 32 стабла тамјана (Boswellia sacra Flueck., Burseraceae), која се још називају и олибанум, и засађена на терасама храма. Од овог подухвата надаље сви египатски фараони трудили су се да доносе у Египат егзотичне биљке и животиње. Интересантан је приказ на зидовима малог хола који је био светилиште Сед храма у Карнаку. Зидови су доста оштећени, али је довољно остало да се види обиље цветова, плодова, целих биљака, птица, риба, сисара који су се налазили у вртовима храма. Највећи део врста донео је Тутмос III из Сирије у 24. години своје владавине (1455. п. н. е.). Данас се ова просторија зове “Ботаничка башта” због ових приказаGothein, M. L. (1928): A History of Garden Art. J M Dent and Sons, London and Toronto Вртови нису били привилегија само владара о чему сведочи приказ Сенеферовог врта у гробници ТТ96, (названој и "Гробница винограда") тебанске некрополе насупрот Луксора. У гробници је сахрањен Сенефер „градоначелник града“ (Тебе) и „надзорник амбара и поља, вртова и стоке Амуна“ за време владавине Аменхотепа II из 18. династије. Још мањи су били вртови мртвих, јер се на пустињској земљи не могу подизати велики зелени простори због недостатка воде. Можда су само замишљени као својеврсна симболична слика врта, да душа, када напусти гроб, стварно нађе дрво поред кога може да седне. У приказима се обично појављује Озирис бог загробног живота, подземног света и мртвих, али и онај који даје живот биљном свету из земље, зато је његова кожа зелена. Он је у облику птице Бенну (грчки феникс) која седи на светом стаблу тамарикса испред гробнице.

Вртови Месопотамије 250px|мини|лево|<center>Јадан од многобројних имагинарних приказа Вавилонског висећег вртаиз 19. века. На подручју Месопотамије, између Тигра и Еуфрата су се развијале велике државе: Асир, Акид, Вавилон, Медеја, Персија. Најпознатији вртови са тих простора су Вавилонски висећи вртови. На основу описа Диодора Сикулуса (Διόδωρος Σικελιώτης, I век п. н. е.) и Страбона (Στράβων; 64/63. п. н. е. – 24 н.е.) подструктура висећег врта била је правоугла са дужином страна четири плетра (120 m). Диодор каже да се терасе степенасто уздижу са овог нивоа, све су мање што су више и изгледају као брдо. Под терасама лукови, који све држе, граде фине краљевске одаје са светларницима на тераси изнад. Постоји пут преко сваке од тераса који користи отворе десет стопа широке пробијене кроз огромне потпорне зидове. Вршна тераса на педесет метара висине, била је главни врт. Њен раван под направљен је од више слојева, за заштиту доњих просторија од влаге, и њеног задржавање за потребе биљака; први слој је камена плоча, затим слој трске и асфалта помешани са циглом и гипсом; изнад овог је олово и слој земље довољно дебео да би велика стабала могла да се развијају. 390п|мини|десно|<center>Парк Саргона II Страбон каже да је горњи спрат врта подржан низом сводова који стоје на шупљим стубовима који су испуњени земљом, тако да могу да приме коренове највећих стабала. Тањи слој земље на крову, довољан је за коренове мањих биљака. Висећи вртови су захтевали посебно умеће за наводњавање, али у томе се Страбон и Диодор не слажу. Диодор каже да су на највишим тачкама постојале цистерне које су пуњене водом из Еуфрата, и нису могле да се виде споља, док Страбон каже да се вода из реке допремала горе спиралним пумпама са стране кривудавих степеница.

Асирски краљ Саргон II изградио је палату у Дур-Шарукину (Саргон-граду) северно од Ниниве. "по заповести богова и жељи свога срца" град је окружио великим зидом, и изградио парк, "да личи на Аманус планине" (данас Нур планине, турски Nur Dağları). У парку је засадио заједно сво цвеће Хетитске земље и биље са брда". У свим каснијим краљевским записима, речи "као Аманус", појављују се да би се величао парк. Асирци су имали велику потребу за вештачким брежуљцима и терасама. Брегови, уз текуће воде, били су геометријски засађени стаблима борова и чемпреса и често овенчани малим олтарима са холом у близини што је представљало "чилани" стил.

Персијанци су били опседнути приказима вртова на теписима, илузијом коју су помагали и слаткасти мириси парфема. Преко тепиха може да се дочара слика њихових класичних вртова, од рајских (паири-даеза) до ловних паркова, вртова задовољства и башти око кућа.

Вртови старе Грчке 200п|мини|лево|<center>Берачице шафрана.

Źródło i licencja