thumb|upright=1.8|Калимарматон стадион

Древне олимпијске игре (Ολυμπιακοι αγωνες; латински: Olympia,, средњи множина: „Олимпијада“) су биле низ атлетских такмичења међу представницима градова-држава и једна од Панхеленских игара у Старој Грчкој. Одржавани су у част Зевса, а Грци су им дали митолошко порекло. Прве Олимпијске игре традиционално се датирају у 776. п. н. е. Игре су се одржавале сваке четири године, Олимпијада, која је постала јединица времена у историјским хронологијама. Наставили су да се славе и одржавају и када је Грчка дошла под римску власт у 2. веку пре нове ере. Њихова последња забележена прослава била је 393. године нове ере, за време цара Теодосија I, али археолошки докази указују да су се неке игре и даље одржавале након овог датума. Игре су се вероватно завршиле под Теодосијем II, вероватно у вези са пожаром који је спалио храм Олимпијског Зевса током његове владавине.

Током прославе игара објављена је екечерија (олимпијско примирје) како би спортисти и верски ходочасници могли безбедно да путују из својих градова на игре. Награде за победнике били су венци или круне од маслиновог листа. Игре су постале политичко оруђе које су градови-државе користили да потврде доминацију над својим ривалима. Политичари би на играма најављивали политичке савезе, а у време рата свештеници би приносили жртве боговима за победу. Игре су такође коришћене за ширење хеленистичке културе широм Медитерана. Олимпијске игре су такође укључивале верске прославе. Зевсова статуа у Олимпији се сматрала једним од седам светских чуда старог века. Вајари и песници би се окупљали на свакој олимпијади како би приказали своја уметничка дела будућим покровитељима.

Древне Олимпијске игре су имале мање догађаја од модерних игара и само слободнорођеним Грцима, мушкарцима, је било дозвољено да учествују, иако је било победничких жена власница кочија. Све док су испуњавали критеријуме за улазак, спортисти из било ког грчког града-државе и краљевине су могли да учествују. Игре су се увек одржавале у Олимпији уместо да се крећу између различитих локација као што је пракса са модерним Олимпијским играма. Победници на Олимпијади су одата почаст, а њихови подвизи забележени су за будуће генерације.

Митологија порекла Старим Грцима је било важно да се Олимпијске игре укорене у митологију. У време древних игара њихово порекло се приписивало боговима, а надметале су се легенде о томе ко је заправо одговоран за настанак игара.

Ове традиције порекла постало је скоро немогуће распетљати, али су се појавиле хронологија и обрасци који помажу људима да разумеју причу иза игара. Грчки историчар Паусаније пружа причу о дактилу Херакла (не мешати са сином Зевса и римског бога Херкула) и четворици његове браће, Пеонеју, Епимеду, Јасију и Иди, који су тркали у Олимпији да забављају новорођеног Зевса. Победника би крунисали маслиновим венцем (који је тако постао симбол мира), што такође објашњава четворогодишњи интервал, доносећи игре око сваке пете године (рачунајући закључно).Pausanias (geographer), Description of Greece, 5.7.6–9 Други олимпијски богови (названи тако јер су стално живели на планини Олимп) такође су се бавили такмичењима у рвању, скакању и трчању.

Још један мит о пореклу игара је прича о Пелопсу, локалном олимпском хероју. Еномај, краљ Пизе, имао је кћер по имену Хиподамија, а према пророчанству, краља ће убити њен муж. Због тога је одредио да сваки младић који жели да ожени његову ћерку мора да се одвезе са њом у својим колима, а Еномај ће је следити у другој кочији и копљем пробити удварача ако их сустигне. Сада су краљеви коњи били поклон од бога Посејдона и стога натприродно брзи. Краљева ћерка се заљубила у човека по имену Пелопс. Међутим, пре трке, Пелоп је убедио Еномаусовог кочијаша Миртила да замени бронзане осовине краљевих кочија воштаним. Наравно, током трке, восак се отопио и краљ је пао са својих кочија и погинуо. После своје победе, Пелоп је организовао трке кочија у знак захвалности боговима и као погребне игре у част краља Еномаја, да би се очистио од његове смрти. Почеци Олимпијских игара инспирисани су овом погребном трком одржаном у Олимпији. Пелопс је постао велики краљ, локални херој, и дао је своје име Пелопонезу.

Један (каснији) мит, приписан Пиндару, каже да је фестивал у Олимпији укључивао Херакла, Зевсовог сина: Према Пиндару, Херакле је основао атлетски фестивал у част свом оцу, Зевсу, након што је успешно окончао задатих му дванаест задатака.

Обрасци који произилазе из ових митова су да су Грци веровали да игре имају корене у религији, да је атлетско такмичење било везано за обожавање богова, а оживљавање древних игара требало је да донесе мир, хармонију и повратак у свет, основу грчког начина живота.

Историја Олимпијске игре су сматране као један од два централна ритуала у старој Грчкој, а други је био много старији верски празник, Елеусинске мистерије.

Праисторија Подручја око Медитерана имала су дугу традицију атлетских догађаја. Стари Египћани и Месопотамци су приказивали атлетске сцене у гробницама краљева и њихових племића. Они, међутим, нису одржавали редовна такмичења, а ти догађаји који су се десили вероватно су били покретани од стране појединих краљева и виших класа. Минојска култура је високо ценила гимнастику, а на њиховим фрескама су приказани прескакање бикова, гимнастички спортови, трчање, рвање и бокс. Микени су усвојили минојске игре и такође су се такмичили у кочијама у верским или погребним церемонијама.</ref> Хомерови јунаци учествују у атлетским такмичењима у част мртвих. У Илијади постоје трке кочија, бокс, рвање, трка стопала, као и мачевање, стрељаштво и бацање копља. Одисеја овоме додаје скок у даљ и бацање диска.

Прве игре Аристотел је израчунао да је датум прве Олимпијаде била 776. године пре нове ере, датум који је углавном прихватила већина, али не и сви, каснији антички историчари.. (Waterloo), То је још увек традиционално важећи датум, а археолошки налази потврђују, отприлике, Олимпијске игре које почињу у ово време или убрзо након тога.

Олимпијски календар Историчар Ефор, који је живео у четвртом веку пре нове ере, један је од потенцијалних кандидата за успостављање употребе Олимпијаде за бројање година, иако заслуге за кодификацију ове одређене епохе обично припадају Хипије из Елиде, Ератостену, или чак Тимеју, кога Ератостен можда имитирао.Plutarch Numa Pompilius 1.4Dionysius, 1.74–1–3. Little remains of Eratosthenes' Chronographiae, but its academic influence is clearly demonstrated here in the Roman Antiquities by Dionysius of Halicarnassus. Олимпијске игре су се одржавале у интервалима од четири године, а касније се метод бројања година старих историчара чак и позивао на ове игре, користећи Олимпијаду за период између две игре. Раније су коришћени локални системи датирања грчких држава (наставили су да их користе сви осим историчара), што је довело до забуне приликом покушаја одређивања датума. На пример, Диодор наводи да је било помрачење Сунца у трећој години 113. Олимпијаде, што мора бити помрачење 316. п. н. е. Ово даје датум (средина лета) 765. п. н. е. за прву годину прве Олимпијаде."The Athletics of the Ancient Olympics: A Summary and Research Tool" by Kotynski, p. 3 (Цитат се користи уз дозволу, извор енглеска Википедија). For the calculation of the date, see Kotynski footnote 6. Ипак, међу научницима постоји неслагање око тога када су игре почеле.Видети артикал Алфреда Малвица "Cult and Competition Locations at Olympia" p. 101 у коме он тврди да су игре можда почеле тек око 704. п. н. е. Хју Ли, с друге стране, у свом чланку „Прве“ Олимпијске игре 776 B.C.E" p. 112, следи древни извор који тврди да је постојало двадесет седам олимпијада пре него што је прва забележена 776. Не постоје записи о олимпијским победницима који постоје раније од петог века пре нове ере. right|thumb|Платформа за судије. Данас се овај део стадиона користи за паљење олимпијског пламена.

Према грчком путописцу Паусанији, који је писао 175. године нове ере, једино такмичење које је прво одржано било је трка звана стадион, трка на око . Порекло данашње речи стадион води и изведено је из овог облика грчког израза за трку.

Рана историја Неколико група се борило око контроле над светилиштем у Олимпији, а самим тим и над играма, за престиж и политичку предност. Паусанија је 668. п. н. е. писао да је град Пиза добио задатак од Фејдона из Аргоса да силом преузме светилиште од града Елиде, што је он и учинио, а затим је лично контролисао игре те године. Следеће године Елис је повратио контролу над аветилиштем.

У првих 200 година постојања игара оне су имале само регионални верски значај. Само Грци који су били у близини Олимпије су учествовали у овим раним такмичењима. О томе сведочи доминација пелопонеских спортиста у листи победника.

Временом су Олимпијске игре стекле све већу препознатљивост и постале део Панхеленских игара, четири одвојене игре које се одржавају у интервалима од две или четири године, али распоређене тако да се сваке године одржава најмање један сет игара. Друге Панхеленске игре биле су Питијске, Немејске и Истамијске игре, иако су се Олимпијске игре сматрале најпрестижнијим.

Империјални период Римско освајање Грчке Након римског освајања Грчке, Олимпијске игре су настављене, али је популарност овог догађаја опала током периода пре владавине императора Августа. Током овог периода, Римљани су се углавном концентрисали на домаће проблеме, а мање су обраћали пажњу на своје провинције. Чињеница да су сви коњички победници били из околних градова и да постоји „мало кипова победника у Алтису“ из овог периода говори да су игре биле донекле запостављене.

Године 86. п. н. е. римски генерал Сула је опљачкао Олимпију и друге грчке ризнице да би финансирао рат. Био је једини Римљанин који је тако нешто урадио. Сула је био домаћин игара 80. п. н. е. као прослава његове победе над Митридатом. Наводно је једино одржано такмичење била стадионска трка јер су сви спортисти били позвани у Рим.

Октавијан Август Под владавином императора Августа Олимпијске игре су поново оживљене. Пре него што је Август имао потпуну власт, његова десна рука Марко Агрипа обновио је оштећени Зевсов храм и 12. п. н. е. Август је затражио од јудејског краља Ирода да субвенционише игре. Иако ниједан Римљанин никада није учествовао на атлетском такмичењу у Олимпији, у првим годинама Августове владавине неки од његових сарадника, укључујући будућег цара Тиберија, победили су у коњичким такмичењима.

Након што је Августа након његове смрти Сенат прогласио богом, у Олимпији је постављена његова статуа. Накнадни божански цареви су такође имали статуе подигнуте у оквиру светог Алтиса. Стадион је реновиран за време његове владавине, а такође је субвенционисао атлетичаре.

Нерон Један од најзлогласнијих догађаја у олимпијској историји догодио се под владавином Нерона. Желео је победу у свим тркама кочија Панхеленских игара у једној години, па је наредио четири главна домаћина да своја такмичења одрже у 67. години и због тога заказана Олимпијада за 65. годину је одложена. На самом такмичењу у Олимпији Нерон је за време трке испао из својих кочија, али је ипак однео победу. Нерон је себе сматрао и талентованим музичарем, па је на оним фестивалима којима су недостајали, укључујући и Олимпијске игре, додао такмичења у музици и певању. Упркос свом страшном певању, опет победио је на свим такмичењима, без сумње зато што су се судије плашиле да дају победе било коме другом. После његовог убиства, олимпијске судије су морале да врате мито које је дао и прогласиле „Нероновску олимпијаду“ неважећом.

Ренесанса У првој половини другог века, филхеленски цареви, Хадријан и Антонин Пије, подржали су нову и успешну фазу у историји игара. Олимпијске игре су привукле велики број гледалаца и такмичара, а слава о победницима се проширила по целом Римском царству. Ренесанса је трајала већи део другог века. Опет су „философи, беседници, уметници, верски прозелитичари, певачи и свакојаки извођачи ишли на Зевсов празник“.

Пад