Првенство Југославије у фудбалу 1985/86. је била 58. сезона такмичења највишег ранга фудбалског такмичења у Југославији. Обележено је великим скандалом и оптужбама око намештања утакмица у последњем (34.) колу првенства, што је прерасло у тзв. "Аферу Шајбер", названу по председнику ФСЈ Славку Шајберу. Екипа Партизана је била шампион, освојивши десету титулу, међутим након прерачунавања бодова је титула припала екипи Црвеној звезди, да би након неколико судских тужби и поступака, титула ипак била враћена Партизану у 1987. ФК Црвена звезда је представљала Југославију у Куп европских шампиона 1986/87. где је дошла до четвртфинала у ком је елиминисана од ФК Реал Мадрид због правила гола у гостима. Црвено-бели су у Београду славили резултатом 4-2, док су у Мадриду изгубили 2-0.

ФК Партизан је у сезони 1986/86 наступао у Куп УЕФА где је елиминисан од албанског представника ФК Фљамуртари Валона у првом колу.

Поред афере о намјештању првенства, сезону је обиљежила и смрт нападача Партизана Драгана Манцеа, који је погинуо у саобраћајној несрећи.

Учесници

ЕкипаГрадСавезна република Сарајево Сарајево Хајдук Сплит Партизан Београд Црвена звезда Београд Вардар Скопље Динамо Загреб Загреб Жељезничар Сарајево Ријека Ријека Сутјеска Никшић Приштина Приштина Вележ Мостар Мостар Осијек Осијек Слобода Тузла Тузла Динамо Винковци Винковци Будућност Титоград Титоград Војводина Нови Сад ОФК Београд Београд Челик Зеница Зеница

Преглед сезоне

У 78. вечитом дербију фудбалер Партизана Милош Ђелмаш је приликом старта сломио ногу фудбалеру Црвене звезде Јовици Николићу.

Позадина афере Шајбер

У последњем колу првенства су Партизан и Црвена звезда били једини кандидати за титулу, и имали су једнак број бодова, с тим што је Партизан дао гол више. У регуларном току сезоне су на стадиону ЈНА одиграли 1:1, док је на Маракани било 2:1 у корист Звезде. Тим из Хумске 1 је у последњем мечу првенства био домаћин Жељезничару, док је Звезда гостовала на Кошеву екипи Сарајева. У фудбалској јавности Југославије се говорило о добрим односима Партизана и Жељезничара, а и Црвене звезде и Сарајева, тако да су се, на основу те приче, "поклопиле коцкице" за последње коло.

Неки од примера тих пријатељских односа су исходи мечева последњег кола првенства у сезони 1971/72. у којима су се за титулу наметали Жељезничар и Звезда. Жељезничар је 11. јуна 1972. у последњем колу гостовао на ЈНА са два бода предности у односу на Звезду, док је Звезда гостовала на Кошеву екипи ФК Сарајево. Жељезничар је убедљиво славио против Партизана са 0:4, уз 3 гола Бошка Јанковића, и тада Жељезничар осваја своју једину титулу првака државе, док је Звезда лако савладала Сарајево са 2:4, али им то није било довољно за титулу.

У сезони која је претходила "афери Шајбер", 1984/85, Звезда је одиграла свој последњи меч као гост екипи Сарајева. Тада су Сарајеву били потребни бодови како би оверио своју другу титулу првака државе, што је и учинио победом од 2:1, да би наредног дана голгетер Сарајева Хусреф Мусемић потписао за црвено-беле, што се на неки начин спекулисало да је била цена за победу Сарајева у том мечу.

Наравно, саме сумње да ће екипе због некаквих блиских односа одиграти договорен меч, нису доказ сам по себи да ће се неки сусрет прогласити намештеним. За сваки случај, како би све било у оквирима регуларности, како се не би поновила нека ситуација попут оне из последњег кола сезоне 1975/76, када је Партизанова утакмица против Олимпије у Љубљани, у којој Партизан голом Бјековића у финишу меча долази до победе од 1:2 и титуле, трајала неколико минута дуже од сусрета Хајдука на Карабурми, који је завршен са 1:1, ФСЈ доноси одлуку да сви дуели судбоносног суботњег поподнева морају почети и завршити у исто време.

Табела пред последње коло

Резултат последњег "Шајберовог" кола уз коментаре +Спорно коло Домаћин Резултат Гост Коментар Партизан 4-0* Жељезничар Партизану је било потребно да забележи победу са истом гол разликом као и Црвена звезда како би освојио титулу. Утакмица у Београду је почела са 15-ак минута закашњења пошто је, након што је судија Бериша Синаши дозволио, Партизан организовао опроштај од Живковића и Варге који су каријере настављали у иностранству. Сарајево 0-4* Црвена звезда Црвеној звезди је била потребна победа са већом гол разликом од Партизана како би постала шампион. Звездин покушај за испраћај уз прославу за голмана Љуковчана, који је каријеру настављао у Фенербахчеу, није успео јер судија Гоце Попев није дозволио Војводина 1-7 * Динамо Загреб Динаму је била потребна победа са што више голова разлике како би се пласирао у Куп УЕФА. Хајдук Сплит 5-3 * Динамо Винковци Хајдуку је била потребна победа, а Давор Чоп из Динама (Винковци) се борио за титулу најбољег стрелца лиге, и на утакмици постиже 3 гола. Сутјеска Никшић 5-5* Будућност Титоград Будућности и Сутјесци је био потребан нерешен резултат за опстанак, а покушало се и да Милош Бурсаћ добије титулу најбољег стрелца. Челик Зеница 1-1* Ријека Ријеци је за пласман у куп УЕФА, а Челику за опстанак био потребан нерешен резултат. Осијек 2-1 Слобода Тузла Вележ 2-3* ОФК Београд Вележ је већ био осигурао пласман у Куп УЕФА, док је ОФК-у требала победа како би остао у лиги. Приштина 0-0 Вардар

* резултати код којих се сумњало да су намештени

Коначна табела након спорног кола

Листа стрелаца Позиција Име Екипа Голови 1. Давор Чоп Динамо Винковци 22 2. Милош Бурсаћ Сутјеска Никшић 20 3. Златко Вујовић Хајдук Сплит 18 4. Звонко Варга Партизан 17 5. Предраг Јурић Вележ 15 Маринко Стојаковић ОФК Београд 7. Радмило Михајловић Жељезничар 14

Понављање последњег кола, епилог и судски процеси Након последњег кола Партизан постаје шампион захваљујући бољој гол разлици од другопласиране Црвене звезде. Међутим, 20. јуна 1986. године председништво ФСЈ, на челу са Славком Шајбером, доноси следеће одлуке: поништавање последњег кола сезоне 1985/86. и нареди поновно одигравање свих девет утакмица У следећој сезони, 1986/87., свака од 12 осумњичених екипа: Партизан, Црвена звезда, Вележ, Ријека, Динамо Загреб, Будућност Титоград, Жељезничар, Сутјеска Никшић, Челик Зеница, Сарајево, Војводина и ОФК Београд) започиње са -6 поена.

Сви клубови осим Партизана и Динама из Загреба су пристали на поновно одигравање мечева, међутим Динамо се, под притиском избацивања из првенства, ипак предомислио. Партизан је, иако усамљен, остао упоран у намери да се бори против Шајберових мера. Клуб из Хумске 1 је обио да поново одигра меч против Жељезничара, наводећи да би "поновним играњем те утакмице признао своје учешће у намештању кога није било".

+Резултати поновљеног кола, које је касније отказано судском пресудом Домаћин Резултат Гост Партизан 0-3 (службени резултат) Жељезничар Сарајево 2-1 Црвена звезда Војводина 1-0 Динамо Загреб Хајдук Сплит 6-1 Динамо Винковци Сутјеска Никшић 1-1 Будућност Титоград Челик Зеница 1-1 Ријека Осијек 0-0 Слобода Тузла Вележ 5-1 ОФК Београд Приштина 2-2 Вардар

Пошто су сви тимови осим Партизана пристали на поновно одигравање мечева, Жељезничар је службеним резултатом победио 0:3, а Звезда је упркос поразу од Сарајева са 2:1 освојила титулу због боље гол разлике. Због тога је Звезда учествовала у Купу Европских шампиона 1986/87..

Уследила је серија жалби и тужби од стране Партизана, и цео случај је завршио на уставном суду. Док су уставни суд и суд Удруженог рада Србије донели пресуду, следећа сезона 1986/87. је већ била завршена, и шампион је постао Вардар, захваљујући чињеници да је 10 тимова стартовало са -6 поена. Црно-бели другу сезону заредом остају без наступа у КЕШ-у, и то их је, како су касније објашњавали челници клуба, онемогућило да доведу планирана појачања и створе тим који би вероватно у Европи стигао тамо где се Звезда нашла 1991. године.

Судска пресуда из 1987. је гласила да нема доказа о намештању у последњем колу претходног првенства, и титула је враћена Партизану. Ово је аутоматски значило да нема основа за одузимање бодова у сезони 1986/87. па је након пресабирања бодова Партизану додељена и титула у сезони 1986/87., уместо Вардара, који је ипак задржао право да учествује у Купу Европских шампиона 1987/88.. Европска фудбалска унија (УЕФА) ни данас не признаје те титуле Партизану.

Састави екипа