мини|десно|Лобања V старости од 80 до 100 хиљада година.
Рани савремени човјек или анатомски савремени човјек су изрази који се користе за разликовање врсте -{Homo sapies}- (једине постојеће врсте хоминина) који су анатомски у складу са низом фенотипова виђених код савремених људи, од изумрле архаичне људске врсте. Ова разлика је корисна посебно за вријеме и регије у којима су анатомски савремени и архаични људи постојали истовремено, на примјер, у палеолитској Европи. Међу најстаријим познатим остацима -{Homo sapies}--а налазе се они пронађени на археолошком налазишту у Омо Кибишу у југозападној Етиопији, који датирају од прије око 233.000 до 196.000 година, на налазишту Флорисбад у Јужној Африци, који датирају од прије око 259.000 година, и на налазишту Џебел Ирхуд у Мароку, који датирају од прије око 300.000 година.
Изумрле врсте рода Homo укључују врсту -{Homo erectus}- (постојао од прије отприлике 2 до 0,1 милиона година) и низ других врста (неки аутори их сматрају подврстама -{H. sapiens}- или -{H. erectus}-). Процјењује се да се дивергенција лозе која води ка -{H. sapiens}--а од -{H. erectus}--а (или посредне врсте као што је -{Homo antecessor}-) догодила у Африци прије отприлике 500.000 година. Најранији фосилни докази о раним савременим људима јављају се у Африци прије око 300.000 година, са најранијим генетским подјелама међу савременим људима, према неким доказима, који датирају отприлике у исто вријеме. Познато је да се трајно мијешање архаичних људи са савременим људима догодила и у Африци и (након скорашњег ширења из Африке) у Евроазији, прије око 100.000 до 30.000 година.
Види још Архаични људи
Референце
Спољашње везе Human Timeline (Interactive) – Smithsonian, National Museum of Natural History (август 2016).