Анка Дошен-Добуд (Крњеуша код Петровца, 1. јануар 1920 – Загреб, 5. фебруар 2022) била је хрватска стогодишњакиња, књижевница, педагог, стручњак за предшколско васпитање и образовање и универзитетски професор.

Животопис Ана, Аница или Анка Дошен-Добуд (р. Дошен) рођена је 1. јануара 1920. године у Крњеуши код Петровца. Усљед ране очеве смрти, отишла је на школовање у Загреб и тамо је завршила основну школу. Потом се школовала у Копривници, Сарајеву и Тузли. Грађанску и учитељску школу завршила је у Сарајеву. Упоредо са учитељском службом завршила је више разреде гимназије и стекла гимназијску матуру. На Филозофском факултету у Загребу је 1957. године завршила студије педагогије. Највећи дио свог радног вијека провела је у Пули и Загребу. Била је један од највећих хрватских стручњака у области предшколског васпитања и образовања.

Анка Дошен-Добуд је преминула је у Загребу, 5. фебруара 2022. године, у 103. години живота.

Стручна и научна каријера Грађанску и учитељску школу завршила је у Сарајеву, а паралелно са учитељском службом завршила је гимназију. Током Другог свјетског рата, у школској 1941/42. и школској 1942/43. години, предавала је у приватној основној школи с правом јавности у Брешкама код Тузле. Након рата, дуже вријеме је радила као учитељица. Одмах након рата била је учитељица у Бабинцу покрај Бјеловара. Након тога радила је у Истри, гдје је била упућена с већом групом учитеља. Своју позив учитељице обављала је у Шпанидиги (од 1953. дио Ровиња), а онда и у котару Бује, гдје је затим била и просвјетни инспектор.

Од 1955. до 1956. године радила је као начелник просвјете у котару Вргинмост. Од 1956. до 1957. године ради у Пули као директор Педагошког центра. За вријеме свог мандата покренула је издавање часописа Новим путевима. Студирала је, прво редовно, а затим ванредно, на Филозофском факултету у Загребу, гдје је 1957. године завршила студије педагогије.

По завршетку студија, 1957. године, постављена је за професорицу Учитељске школе у Пули. У овој школи је, школске 1960/61. године, обављала дужност директора школе. Са тог радног мјеста прелази на Педагошку академију у Пули, на којој, од 1967. до 1971. године, обавља дужност декана. Обављала је и друге дужности, као што су одборник опћинске и котарске скупштине и предсједник Савјета за просвјету. Школске 1968/69. године започела је предавати колегиј Предшколска педагогија првој генерацији студената предшколског одгоја на Педагошкој академији у Загребу, те на педагошким академијама у Сплиту и Пули. На Катедри за предшколски одгој предавала је Предшколску педагогију, а неко вријеме и Методику одгојно-образовног рада. Од 1969. до 1973. била је изабрани заступник у Просвјетно-културном вијећу Сабора Социјалистичке Републике Хрватске.

Године 1971. засновала је радни однос на Педагошкој академији у Загребу. Од 1971. до 1977. године радила је и као спољна сарадница на Педагошкој академији у Сплиту (Катедра за предшколски одгој). На Педагошкој академији у Загребу ради до пензионисања 1978. године. Након пензионисања хонорарно је наставила радити на истој установи те на Педагошкој академији у Пули (Катедра за предшколски одгој). Такође, наставила је својим радовима доприносити области предшколског васпитања. Године 1977. објавила је књигу Одгој и образовање у дјечјем вртићу, која је уједно и прва књига домаћег аутора објављена након Руковођа за забавиште Антоније Цвијић из 1895. године.

Анка Дошен-Добуд је прва разрадила концепцију слободних активности дјеце у вртићу, актуелизовала је идеју слободног избора активности и на тај начин отворила пут модернијем поимању институционалног предшколског васпитања. Аутор је великог броја књига и чланака из предшколске педагогије и и методике васпитно-образовног рада. Помагала је и подстицала многе васпитаче и директоре предшколских установа да уносе нове научне спознаје у свој рад, истичући да дијете није "човјек у малом". Инспирацију за свој рад, књиге и чланке добивала је у вртићима, сједећи сатима на малим дјечјим столицама, посматрајући дјецу у игри и васпитно-образовним активностима.

Објавила је већи број књига и приручника. Објавила је десет стручних књига (објављивала под именима Анка Дошен и Анка Дошен-Добуд), четири књиге за дјецу (објављивала под именима Анка Дошен-Добуд и Ана Дошен) и пет новела (објављивала под именом Ана Дошен).

Сарађивала је у различитим педагошким часописима. Објавила је велик број чланака у периодичним часописима: Погледи и искуства (1961–62, 1966, 1970), Педагошки рад (1963, 1977–79), Scuola materna (Brescia 1970), Scuola nostra (Ријека 1971), Предшколско дете (1973, 1975), Родитељи и школа (1973, 1975, 1977, 1979), Путеви и достигнућа (1976).

Одређен број радова објавила је у зборницима и посебним издањима: Десет година гимназије »Владимир Гортан« у Бујама (1956), Зборник радова Педагошке академије у Пули (1968), Сретно дјетињство (Пула, 1968), Сувремена математика и предшколско дијете (Загреб, 1972), Материњи језик у дјечјем вртићу (Загреб, 1975).

Била је уредница билтена Педагошког центра у Пули Новим путевима (1956–59) и припремила скрипта из дидактике за студенте италијанске народности на Педагошкој академији у Ријеци (1971). Бавила се и превођењем књига на француски језик.

За свој рад и допринос педагогији добила је Орден рада III реда и друга признања.

Награде и признања

50x50п Орден рада. Годишња награда „Иван Филиповић” за унапређивање одгојно-образовног система, 1968. Повеља захвалности за трајан допринос образовању учитеља и одгајатеља, Филозофски факултет у Сплиту, 2012.

Библиографија

Стручна литература Ученичка свеучилишта (ђачки универзитети) – Неке могућности организације, садржаја и метода рада, Савезни завод за проучавање школских и просветних питања, Београд, 1960. Одгој и образовање у дјечјем вртићу, Педагошко-књижевни збор, Загреб, 1977. Одгој и образовање у дјечјем вртићу, друго издање, Педагошко-књижевни збор, Загреб, 1979. Одгој и слободне активности предшколског дјетета, Радничко и народно свеучилиште Моша Пијаде, Загреб, 1982. Одгој и њега дјеце у другој и трећој години живота, коаутор, (ур. Арјана Миљак), Школске новине, Загреб 1986. Одгој и њега дјеце у другој и трећој години живота, коаутор, (ур. Арјана Миљак), друго издање, Школске новине, Загреб 1990. Мало дијете – Велики истраживач, Алинеа, Загреб, . Мало дијете – Велики истраживач, друго допуњено издање, Алинеа, Загреб, . Предшкола – Водич за водитеље и родитеље, Алинеа, Загреб, . Предшкола – Водич за водитеље и родитеље, друго издање, Алинеа, Загреб, . С дјецом у јаслицама, Алинеа, Загреб, . Мало дијете – Велики истраживач, друго допуњено издање, Алинеа, Загреб, . С дјецом у јаслицама, друго издање, Алинеа, Загреб, . Дијете – Истраживач и стваралац, Алинеа, Загреб, . Дјеца откривају тајне свијета, Алинеа, Загреб, . Нове слике из повијести предшколског одгоја, Нови редак, Загреб, .

Књиге за дјецу У потрази за вјештицом Макром, књига за дјецу, Алинеа, Загреб, . Леове приче о пријатељству, књига за дјецу, (коаутор Љиљана Ивковић), ОСВИТ, Загреб, Leo's stories about friendship, (Co-Author Ljiljana Ivković), OSVIT, Zagreb, Два гуштерића – Тражећи мајку улетјели у бајку, књига за дјецу, Хум наклада, Загреб,

Новеле Крњеуша у срцу и сјећању, Матица Хрватска - Огранак Ријека, Ријека, То је било онда, Загреб, самиздат, Лари и Пенати Брибићева дома, Хум наклада, Загреб, Године одлазака и повратака, Хум наклада, Загреб, Истарска учитељица – Успомене из Зоне Б, Наклада Павичић, Загреб, Три крижна пута, ИТГ, Загреб,

Литература

Анка Дошен-Добуд: Слике из повијести предшколског одгоја (прилози повијести институцијског предшколског одгоја), (ур. Бранимир Мендеш), Учитељски факултет у Ријеци – Центар за истраживање дјетињства и Филозофски факултет у Сплиту, Ријека – Сплит, 2013, . Анка Дошен-Добуд: Слике из повијести предшколског одгоја, (ур. Бранимир Мендеш), Учитељски факултет у Ријеци и Филозофски факултет у Сплиту, Ријека – Сплит, 2013, .

Референце

Спољашње везе

Анка Дошен-Добуд (биографија на Хрватском биографском лексикону) Анка Дошен-Добуд (профил) Анка Дошен-Добуд (библиографија)

Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Петровчани Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Хрватски педагози Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Хрватски преводиоци Категорија:Стогодишњаци