Татјана Никитишна Толстој (; Лењинград, 3. мај 1951) је руска списатељица, ТВ водитељка, публицисткиња, романсијерка и есејисткиња из породице Толстој.

Породица Толстој је рођена у Лењинграду у породици писаца. Њен деда по оцу, Алексеј Николајевич Толстој, био је пионирски писац научне фантастике и син грофа Николаја Александровича Толстоја (1849–1900) и Александре Леонтијевне Тургењеве (1854–1906), рођака децембриста Николаја Тургењева и писца Ивана Тургењева. Бака по оцу јој је била песникиња Наталија Крандијевска. Михаил Лозински (1886-1955), њен деда по мајци, био је књижевни преводилац познат по свом преводу Дантеове Божанствене комедије. Сестра Татјане Толстој, Наталија, такође је била писац. Њен син Артемиј Лебедев је оснивач и власник „Art. Lebedev Studio”, руске фирме за веб-дизајн.

мини|састанак са Татјаном Толстој посвећен издавању њене књиге „Истребљење Персијанаца“. Бела сала Дома креативности у Переделкину. Модератор Борис Купријанов

мини

Живот и рад мини|300x300п| Здесна: Татјана Толстој; Марк Странд ; Сузан Сонтаг ; Ричард Лок, председник Одељења за писање Школе уметности и Дерек Волкот

1951—1983: прве године Татјана Толстој је рођена у Лењинграду од професора физике Никите Толстоја и Наталије Михајловне Лозинске. Са шесторо браће и сестара, одрасла је у First Apartment house of Lensovet (Первый жилой дом Ленсовета на Карповке).

Године 1974. Толстој је дипломирала на одсеку за класичну филологију Лењинградског државног универзитета. Исте године се удала за филолога Андреја Лебедева. Пар се преселио у Москву почетком Периода стагнације 1980-их, где је Толстој почела да ради у издавачкој кући Наука.

Како се Толстој сећа, у новембру 1982. имала је операцију на очима и морала је да проведе три месеца на рехабилитацији, неспособна да види на јаком светлу. Верује да ју је тај период довео до писања: без сталног протока информација из света, њен ум се разбистрио и открила је у себи жељу да записује заплете и приче.

1983—1989: почетак књижевне каријере Године 1983. Толстој се појавила као књижевни критичар.

Њена прва кратка прича, На златном трему ( На золотом крильце сидели ), појавила се у часопису Аврора 1983. године и означила је почетак Толстојине књижевне каријере, а њена истоимена збирка прича је Толстој прогласила једним од најистакнутијих писаца перестројке и постсовјетског периода. Како пише Мичико Какутани, „може се наћи одјеци... дела њеног праунука Лава Толстоја – његова љубав према природи, његов психолошки увид, његова пажња према детаљима свакодневног живота“. , nytimes.com, 25 Apr 1989. Али „њене блиставе, прогањајуће приче најоштрије подсећају на Чеховљево дело, мапирају унутрашње животе ликова и неостварене снове са необичном симпатијом и проницљивошћу“, а такође показују „ауторичину набоковску љубав према језику и њену склоност чудним излетима у надреално, подсећа на Булгакова и Гогоља “. , nytimes.com, 11 Feb 2003. Године 1987. збирка кратких прича под истим насловом — На златном трему — преведена је на енглески и добила је позитивне критике. Када је 1988. књига објављена у Русији, више од 50.000 примерака је распродато за неколико сати. Била је гостујући професор руске књижевности на Универзитету Тексас у Остину 1989.

1990—1999: живот у САД и новинарство Године 1990. Толстој је са породицом емигрирала у Сједињене Државе. Почела је да предаје руску књижевност и креативно писање прво на Принстону, затим на Скидмор колеџу и држала је предавања на више универзитета. Појавила се и као новинарка и дала допринос часописима New York Review of Books, The New Yorker, The Times Literary Supplement, Wilson Quarterly, а такође је писала за руска издања као што су Московске вести, Капитал и Руски телеграф.

Године 1988, Татјана и њена сестра Наталија су коауторке књиге кратких прича која је објављена под насловом Sisters (Сестре).

2000—2012: Ќис, Школа за скандал, писање говора Почетком 1990-их Толстој је радила на писању говора за партију Унија десних снага заједно са сценаристкињом и новинарком Дуњом Смирновом и књижевним критичарем Alexander Timopheevsky (Тимофеевский, Александр Александрович).

Године 1999. Толстој се вратила у Русију. Следеће године објавила је свој роман The Slynx ('Ќис) (Кись), дистопијску визију пост- нуклеарног руског живота у некадашњој (сада заборављеној) Москви, представљајући негативан образовни роман који се делимично суочава са „разочарењима постсовјетских руских политичких и друштвених живот“. , Encyclopedia of Russian History, encyclopedia.com, 24 March 2017, 13 May 2015. Описан је као „приказ о деградираном свету који је пун одјека узвишене књижевности руске прошлости; насмејани портрет људске нехуманости; почаст уметности у њеној суверености и беспомоћности; визија прошлост као будућност у којој је будућност сада“. , nyrb.com, The Slynx by Tatyana Tolstaya, translated from the Russian by Jamey Gambrell. Како је списатељица признала, за писање романа јој је требало више од 14 година. До 2003. године продато је више од 200.000 примерака The Slynx-а.

Убрзо након објављивања The Slynx (Кис), објављене су још три Толстојине књиге. Две збирке приповедака под насловима Day (Дан) и Night (Ноћ) пратиле су Two (Две), у коауторству са сестром Наталијом.

Дванаест година између 2002. и 2014. са другарицом Avdotya Smirnova (Смирнова, Авдотья Андреевна) Толстој је била ко-водитељица програма руске културне телевизије The School for Scandal (Школа за скандал) (названа по драми Ричарда Шеридана), у којој је водила интервјуе са различитим представницима савремене руске културе и политике. 2003. године Руска национална телевизија наградила је The School for Scandal Школу за скандал награду за најбољи ток шоу.

Године 2010, са својом нећакињом Олгом Прохоровом, Толстој је објавила The Same ABC of Buratino — збирку песама које је требало да буде у књизи коју је Буратино продао. У интервјуу руском часопису Толстој је признала да је од детињства гајила идеју о овој књизи, али тек када су јој деца порасла, њена нећака је „покупила“ пројекат и помогла у писању књиге.

После 2013 The New Yorker је 12. јуна 2015. објавио Квадрат, , Tolstaya, Tatyana. The Square. The New Yorker, Volume 91. Translated by Anya Migdal, June 12, 2015. мрачни омаж ништавности слике Казимира Маљевича из 1915. Црни квадрат, која се завршава самореференцијалним параграфом.

У Русији је 2018. изашла збирка кратких прича под називом Aetherial Worlds (Етерични светови). Написане разиграним и поетским језиком, приче су мешавина стварних и измишљених сећања на њено детињство, њена путовања и породицу. Књига је награђена Ivan Belkin Literary Award. Убрзо је преведен на енглески и добио позитивна признања.

2020. године добила је награду Писац године. Ова награда одаје признање плодним писцима за њихов дугогодишњи допринос руској књижевности.

Библиографија Романи The Slynx (Кис) (2000).

Кратка фикција Збирке On the golden porch (Седели смо на златном трему) (1987). Волели то или не (1997) Сестре (у коауторству са Наталијом Толстој) (1998). Река Окервил (1999). Два (у коауторству са Наталијом Толстој) (2001). Дан (2001). Ноћ (2001). Суво грожђе (2002). Круг (2003). Бели зидови (2004). Дан жена (2006). Боли ме (2007). Река (2007). Кис. Обилазак животиња. Приче (2009).

Приче

Наслов Година Први пут објављено Поново штампано/сакупљено Напомене The poet and the muse (Песник и муза) 1990. Heavenly flame (Небески пламен) 1990. Most beloved (Највољенија) 1991. Night (Ноћ) 1991. White walls (Бели зидови) 2000. See the other side (Видите другу страну) 2007. Aspic 2016. Избор Није кис (избор из њених најлепших прича, чланака, есеја и интервјуа) (2004)

Документарна литература

Доступно само на веб локацији.

Напомене

Референце

Додатна литература

Goscilo, Helena. 1996. The Explosive World of Tatyana N. Tolstaya's Fiction.'' Armonk, NY: M. E. Sharpe.

Спољашње везе About Tatyana Tolstaya Tolstaya in the Internet litcafe Several reviews of Kys

Категорија:Рођени 1951. Категорија:Руски књижевници