мини|„Стандардна интерпретација” Тјуринговог теста, у којој играч C, испитивач, има задатак да покуша да одреди који је играч - A или B - човек, а који рачунар. Испитивач је ограничен на коришћење одговора на писана питања како би направио одлуку. Тјурингов тест је предлог теста машинске способности да демонстрира интелигенцију, еквивалентну или неразлучиву од људске. Алан Тјуринг га је описао 1950. у раду Рачунске машине и интелигенција. Тест се спроводи на следећи начин: људски судија се упушта у конверзацију природним језиком са једним човеком и једном машином, а оба саговорника покушавају да се представе као људи. Ако судија не може са сигурношћу да одреди који саговорник је човек а који машина, онда је машина прошла тест. Како би тест био једноставан и универзалан (да би се експлицитно тестирала лингвистичка способност машине а не њена способност генерисања гласа), конверзација се обично одвија неким каналом за пренос текста, као што је телепринтер који је Тјуринг предложио, или у данашње време IRC или неки други сервис за разговарање преко интернета.
Откако је Тјуринг први пут представио свој тест, показало се да је веома утицајан, али и широко критикован, а постао је важан концепт у филозофији вештачке интелигенције.
Види још Вештачка интелигенција Кинеска соба Лебнерова награда Обрнути Тјурингов тест
Референце
Литература
Спољашње везе
Одредница „Тјурингов тест“ на Станфордовој енциклопедији филозофије
* Категорија:Алан Тјуринг Категорија:Вештачка интелигенција