Црвена нит () је детективски роман из 1887. године, који је написао Артур Конан Дојл. Прича означава прво појављивање Шерлока Холмса и др Вотсона, који ће постати најпознатији детективски двојац у књижевности. Наслов књиге произилази из говора који је Холмс, детектив консултант, одржао свом пријатељу и хроничару Вотсону о природи његовог посла, у којем он описује истрагу о убиству у причи као своју „црвену нит”: „Постоји црвена нит убиства која пролази кроз безбојно клупко живота, а наша дужност је да га разоткријемо, изолујемо и разоткријемо сваки његов педаљ.”Conan Doyle, A. A Study in Scarlet, "Chapter 4: What John Rance Had to Tell"
Прича и њени главни ликови су привукли мало интересовања јавности када су први пут објављени. Познато је да сада постоји само 11 комплетних примерака часописа у којем се прича први пут појавила, Beeton's Christmas Annual за 1887. годину, и они данас имају значајну вредност. Иако је Конан Дојл написао 56 приповедака у којима се појављује Холмс, Црвена нит је један од само четири романа у оригиналном канону. Након овог романа уследио је Знак четворице, објављен 1890. године. Црвена нит је била прво дело детективске фантастике које је представило лупу као истраживачко средство.
Радња thumb|left|Прво издање књиге, 1888.
Први део: Вотсонова сећања Године 1881, доктор Џон Вотсон се враћа у Лондон након што је учествовао у Другом англо-авганистанском рату. Он тражи место за становање, а стари пријатељ му каже да Шерлок Холмс тражи некога да подели кирију за стан у Улици Бејкер 221б, али упозорава Вотсона на Холмсову ексцентричност. Холмс и Вотсон се састају и након процене један другог се усељавају. Холмс открива да је он „детектив консултант” и да су његови чести гости заправо клијенти. После демонстрације Холмсових дедуктивних вештина, Вотсонова неверица се претвара у запањеност.
thumb|Оригинална илустрација Холмса са лупом. Са лева на десно: Вотсон, Холмс, Лестрад, Грегсон
Холмс прима телеграм у коме се од њега захтева консултација у случају убиства. Вотсон прати Холмса до места злочина, напуштене куће на Брикстон Роуду. Инспектори Грегсон и Лестрад су већ на лицу места. Жртва је идентификована као Инок Дребер, а документи пронађени код њега откривају да има секретара Џозефа Стејнџерсона. На једном зиду, црвеном бојом је исписано „RACHE” (немачка реч за „освету”), што Холмс одбацује као трик којим је убица покушао да превари полицију. Он закључује да је жртва умрла од отрова и даје опис убице. Када су померили Дреберово тело, открили су женски златни венчани прстен.
Холмс поставља оглас у неколико новина о прстену и купује његову реплику, надајући се да ће извући убицу – који је очигледно већ покушао да поврати прстен – из скровишта. На оглас се јавља старица која тврди да прстен припада њеној ћерки. Холмс јој даје дупликат и прати је, али она му измиче. Ово наводи Холмса да верује да је она била саучесник, или можда чак и прерушени убица.
Дан касније, Грегсон посећује Холмса и Вотсона, говорећи им да је ухапсио осумњиченог. Отишао је у пансион Мадам Шарпентијер где су Дребер и Стејнџерсон боравили пре убиства. Од ње је сазнао да је Дребер, иначе пијанац, покушао да пољуби ћерку госпође Шарпентијер, Алис, због чега их је она избацила из пансиона. Дребер се, међутим, вратио касније те ноћи и покушао да зграби Алис, што је навело њеног старијег брата да га нападне. Појурио је за Дребером са батином, али је тврдио да га је изгубио из вида. Грегсон га држи у притвору на основу ових посредних доказа.
thumb|right|Хоуп је ухапшен, илустрација из 1892. године.
Лестрад тада стиже и открива да је Стејнџерсон убијен. Његово тело је пронађено близу прозора његовог хотела, избодено у срце; изнад је писало „RACHE”. Једине ствари које је Стејнџерсон имао са собом биле су роман, лула, телеграм у коме је писало „Џ.Х. је у Европи” и мала кутија у којој су биле две таблете. Холмс тестира пилуле на старом и болесном шкотском теријеру у свом стану у Улици Бејкер. Прва пилула не даје очигледан ефекат, али друга убија теријера. Холмс закључује да је једна била безопасна, а друга отровна.
Управо у том тренутку у њихов стан стиже дечак по имену Вигинс. Он је вођа групе деце са улице коју Холмс запошљава да му повремено помогну. Вигинс каже да је позвао такси који је Холмс тражио. Холмс га шаље доле да доведе таксисту, тврдећи да му треба помоћ око пртљага. Када таксиста дође горе и савије се да би узео пртљаг, Холмс му ставља лисице на руке и обуздава га. Затим разоткрива заробљеног таксисту као Џеферсона Хоупа, убицу Дребера и Стејнџерсона.
Други део: „Земља светаца” thumb|Мормонска Наву легија.
Прича се враћа назад у долину Солт Лејк у Јути 1847. године, где Џона Феријера и девојчицу по имену Луси, једине преживеле од мале групе пионира, од смрти спасава велика група Светаца последњих дана предвођена Бригамом Јангом, али само под условом да усвоје и живе под мормонском вером. Годинама касније, сада одрасла Луси се спријатељи и заљуби у човека по имену Џеферсон Хоуп. Међутим, Јанг јој забрањује да се уда изван вере и захтева да се уда или за Џозефа Стејнџерсона или за Инока Дребера, синове чланова црквеног Већа четворице. Феријер, који је усвојио Луси и заклео се да никада неће удати своју ћерку за Мормона, одмах шаље поруку Хоупу.
Луси има месец дана да изабере између својих удварача. Хоуп коначно стиже уочи последњег дана и њих троје беже под окриљем мрака. Мормони пресрећу бегунце током Хоуповог одласка у лов, када им је нестало хране. Феријер је убијен док је Луси присилно удата за Дребера, те она умире месец дана касније од сломљеног срца. Хоуп упада у Дреберову кућу ноћ пре Лусине сахране да би пољубио њено тело и скинуо њен венчани прстен. Куне се да ће се осветити Дреберу и Стејнџерсону, али почиње да пати од анеуризме аорте, због чега напушта планине како би зарадио новац и како би се опоравио. Када се вратио неколико година касније, сазнаје да су Дребер и Стејнџерсон побегли из Солт Лејк Ситија након раскола између Мормона. Хоуп их прогања, прво их пратећи до Кливленда, а затим до Европе.
У Лондону, Хоуп постаје таксиста и на крају проналази Дребера и Стејнџерсона. Након свађе са сином госпође Шарпентијер, Дребер улази у Хоупов такси и проводи неколико сати пијући. На крају, Хоуп га води у кућу на Брикстон Роуду, где приморава Дребера да га препозна и да бира између две пилуле, од којих је једна безопасна, а друга отровна. Дребер узима отровну пилулу и док он умире, Хоуп му показује Лусин венчани прстен. Узбуђење заједно са његовом анеуризмом изазива крварење из носа; он користи крв да напише „RACHE” на зиду изнад Дребера како би збунио истражитеље. Стејнџерсон, када је сазнао за Дреберово убиство, одбија да напусти своју хотелску собу. Хоуп се пење кроз прозор и даје Стејнџерсону исти избор таблета, али Стејнџерсон га напада и скоро задави, приморавајући Хоупа да га убије ножем у срце.
Хоуп умире од анеуризме ноћ пре него што ће се појавити на суду. Холмс открива Вотсону како је закључио идентитет убице, а затим показује Вотсону новине; Лестраду и Грегсону се приписује пуна заслуга. Огорчен, Вотсон наводи да Холмс треба да документује авантуру и објави је. Након Холмсовог одбијања, Вотсон одлучује да то уради сам.
Публикација Конан Дојл је написао роман са 27 година за мање од три недеље."Inscribed copy of Sherlock Holmes' debut book for sale" Telegraph, UK. 24 May 2010. Као лекар опште праксе у Саутсију, у Хемпширу, већ је објављивао кратке приче у неколико тадашњих часописа, попут часописа London Society. Прича је првобитно носила назив Запетљана нит, а на крају ју је објавио Ward Lock & Co. у часопису Beeton's Christmas Annual 1887, након многих одбијања. Конан Дојл је тражио хонорар, али је уместо тога добио 25 фунти у замену за пуна права. Илустровао га је Дејвид Хенри Фристон.
Роман је први пут објављен као књига у јулу 1888. у издању издавача Ward Lock & Co., а садржао је цртеже ауторовог оца, Чарлса Дојла. Године 1890, J. B. Lippincott & Co. објавио је прву америчку верзију. Друго издање које је 1891. објавио Ward, Lock & Bowden Limited (раније Ward Lock & Co.) илустровао је Џорџ Хачинсон. Немачко издање романа, објављено 1902. године, илустровао је Рихард Гучмит.Klinger, Leslie (ed.). ). Од тада су се појавила бројна даља издања, преводи и драматизације.
Приказ мормонизма Према чланку у новинама Солт Лејк Ситија, када је Конан Дојл упитан о томе како описује свој приказ Светаца последњих дана као огрезлих у отмицама, убиствима и поробљавању, он је рекао: „Све што сам рекао о групи Данит и убиствима је историјски тачно, па то не могу да повучем, иако је вероватно да је у белетристичном делу то изречено смелије него у историјском делу. Најбоље је оставити ствар на миру”.. Online reprint Online reprint , with permission, at HistoryToGo.utah.gov by the Utah Division of State History, Utah Department of Heritage and Arts, State of Utah. Ћерка Конана Дојла је изјавила: „Знате, отац би био први који би признао да је његов први роман о Шерлоку Холмсу био пун грешака о мормонима.” Историчари спекулишу да би „Конан Дојл, иначе страсни читалац, имао приступ књигама Фани Стенхауз, Вилијама А. Хикмана, Вилијама Џармана, Џона Хајда и Ен Елајзе Јанг, између осталих”, у објашњавању ауторове ране перспективе о мормонизму.
Годинама након Конан Дојлове смрти, Леви Едгар Јанг, потомак Бригама Јанга и мормонски генерални ауторитет, тврдио је да се Конан Дојл приватно извинио, рекавши да је „Он [Конан Дојл] рекао да је био заведен списима из тог времена о Цркви” и „да је написао је скаредну књигу о мормонима.”
У августу 2011. Школски одбор округа Албемарл, Вирџинија, уклонио је Црвену нит са окружне листе обавезне лектире за шести разред након притужби ученика и родитеља да је књига погрдна према мормонима. Премештена је у лектиру за десети разред, а и даље је у употреби у школским медија центрима за све разреде.
Адаптације Филм Као прва објављена прича о Шерлоку Холмсу, Црвена нит је била међу првима која је прилагођена филмском платну. Године 1914. Конан Дојл је дозволио да британски неми филм продуцира Џ. Б. Самјуелсон. У филму, под називом Црвена нит, Холмса је глумио Џејмс Брагингтон, рачуновођа који је том приликом једини пут у животу радио као глумац. Ангажован је због његове сличности са Холмсом, као што је представљено у скицама које су првобитно објављене уз причу. Како су рани неми филмови били прављени филмом који је и сам био направљен од лоших материјала, а архивирање филмова је тада било ретко, овај филм је данас изгубљен. Филм је био довољно успешан да Самјуелсон продуцира филм Долина страха 1916. године.
Кратки филм, такође под називом Црвена нит, објављен је у Сједињеним Државама 1914. године, дан након што је британски филм са истим насловом објављен. У америчком филму Френсис Форд је глумио Холмса, али Дојл га није одобрио. Ово је такође изгубљени филм.
Филм из 1933. под називом Црвена нит, са Реџиналдом Овеном у улози Шерлока Холмса и Аном Меј Вонг као госпођом Пајк, нема никакве везе са заплетом са романом. Осим Холмса, Вотсона, госпође Хадсон и инспектора Лестрада, једине везе са Холмсовим каноном су неке сличности са именима ликова (Џејбез Вилсон, итд.). Радња садржи елементе запањујуће сличности са оним који су употребљени неколико година касније у роману Агате Кристи, Десет малих црнаца.
Радио Едит Мејзер је адаптирала Црвену нит у четвороделни серијал за радио-серију Авантуре Шерлока Холмса. Епизоде су емитоване у новембру и децембру 1931. са Ричардом Гордоном као Шерлоком Холмсом и Лијем Ловелом као др Вотсоном.
Делови приче су комбиновани са приповетком „Чарлс Огастус Милвертон” за сценарио „Др Вотсон упознаје господина Шерлока Холмса“, једне од више радио адаптација у којима су глумили Џон Гилгуд као Шерлок Холмс и Ралф Ричардсон као др Вотсон. Епизода је први пут емитована на BBC Light програму 5. октобра 1954. године, а такође је емитована на NBC радију 2. јануара 1955. године.