десно|безоквира Хеленос (антгрч. -{Ἕλενος [Helenos]}-, ) или Хелен, је син тројанског краља Пријама и његове жене Хекабе.
Етимологија Хелен је облик мушког рода имена Месечеве Богиње Хеле или Хелене. Ово име означава светло или Месец, али и корпу која се употребљавала приликом приношења жртава месечевој богињи. Промена назива Грка у Хелене догодила се 1521. п. н. е., што се види из парске хронике.Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
Митологија Када су се родили близанци Хеленос и Касандра, приређена је свечаност у Аполоновом храму. У току свечаности, близанци су у игри заспали, а њихови родитељи и гости су се након гозбе разишли, заборавивши на децу. Тек ујутру, отрезнивши се, схватили су да су деца остала у храму. Када су дошли тамо, угледали су две змије како својим језицима лижу уши уснулим близанцима. Жене су вриснуле и змије су одгамизале у оближњи ловоров жбун.Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд. Од тог доба, Хеленос (као и његова сестра) је био обдарен од богова пророчким моћима и духом врача, па је и зато одговарао свог брата Париса од пута у Спарту, јер је тај пут водио ка Тројанском рату. Када је рат већ избио, био је добар саветник свом брату Хектору, врховном заповеднику тројанске војске, и преживео је пад родног града. Заправо, у последњој години рата, сукобио се са својим братом Дејфобом око руке лепе Хелене и пошто је њихов отац пресудио на његову штету, љут је напустио Троју и отишао на Иду. Пошто је пророк Калхант рекао Грцима да само Хелен зна како Троја може да се освоји, Одисеј га је потражио, заробио и довео назад. Тада је Хелен прорекао да ће Троја пасти онда када се у грчки логор донесе једна Пелопова кост и тројански Пандион и доведе Неоптелем, Ахилов син. Неоптелем га је, заједно са Андромахом, након рата одвео у Фтију као роба. Када су се ослободили, склопили су брак и настанили се на обали Епира. Ту су основали нови град који је својим изгледом подсећао на Троју. Град је назван нови Илион, а Хелен је подигао и град Бутрот. Сам Епир је назвао Хаонијом. Касније је на свом двору угостио Енеју и друге тројанске избеглице, о чему су писали Вергилије у „Енејиди“ и Овидије у својим „Метаморфозама“.-{Greek Myth Index: Helenus}-, Приступљено 29. 4. 2013. Са Андромахом је имао сина Кестрина. Као његова прва супруга се помињала Дејдамија.Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- -{Greek Mythology Link: Helenus1}-; -{Family Према аргивској традицији, био је сахрањен на Аргу.
Други ликови У Хомеровој „Илијади“, још један учесник тројанског рата. Био је Ахејац, Енопов син, а погинуо је у борби са Хектором и Арејем.-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- -{Greek Mythology Link: ACHAEANS}-, Приступљено 29. 4. 2013. Према Аполодору, био је Пенелопин просилац са Итаке.Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- -{Greek Mythology Link: SUITORS OF PENELOPE}-; -{List of the SUITORS OF PENELOPE Епонимни херој грчког народа, по коме су називани Хеленима. Био је Зевсов, Деукалионов или Прометејев син, који је владао тесалском Фтијом, баш на месту где су се Деукалион и Пира настанили након потопа, између Пенеја и Асопа. Са нимфом Орсеидом имао је три сина, епонимна хероја Дораца, Еолаца, Јонаца и Ахајаца, а који су се звали Дор, Ксут и Еол.
Референце
Литература
Категорија:Пророци у грчкој митологији