мини|200пиксел|Краљ Пољске и велики војвода Литваније – Жигмунд II Август и краљица Пољске, супруга велике кнегиње Литваније – Барбара Радзивил у Виљнусу од Јана Матејкоа
Пољско златно доба је био период ренесансе у Пољској и Великој кнежевини Литванији, који је отприлике одговарао периоду владавине краља Жигимунда Пољског и његовог сина, Жигимунда II Августа, последњег монарха из династије Јагелона, до његове смрти 1572. Неки историчари сматрају да се пољско златно доба наставило до средине 17. века, када је Пољско-литванска заједница опустошена Хмељницковим устанком (1648—1657) и инвазијом Шведске и Русије. Током свог златног доба, Комонвелт је постао једно од највећих краљевстава у Европи, протежући се од модерне Естоније на северу до Молдавије на истоку и Бохемије на западу.
У 16. веку Комонвелт је нарастао на скоро милион км², са популацијом од 11 милиона. Она је напредовала захваљујући огромном извозу житарица, дрвета, соли и тканина у западну Европу преко лука на Балтичком мору Гдањск, Елблаг, Рига, Мемел и Кенигсберг. Највећи градови Комонвелта су били Познањ, Краков, Варшава, Лавов, Вилњус, Торуњ и, једно време у 17. веку, Кијев и Смоленск. Војска Комонвелта је била у стању да одбрани краљевство од стране инвазије, а такође је учествовала у агресивним кампањама против пољских суседа. Како је на освојеним територијама уследила полонизација, барем међу политички утицајним класама, пољски језик је постао Лингва франка (лат. Lingua franca) средње и источне Европе.
Током свог златног доба, Комвелт се сматрао једном од најмоћнијих држава у Европи. Имао је јединствен систем владавине, познат као Златна слобода, у којем се сво племство (Шљахта), без обзира на економски статус, сматрало једнаким и уживало широка законска права и привилегије. Једна од карактеристика система био је Либерум вето (лат. Liberum veto) који је први пут употребљен 1653. Племство, које се састоји од шљахта и магната, чинило је неких 8-10% становништва Комонвелта.
Култура пољске ренесансе
Писменост, образовање и покровитељство интелектуалних подухвата мини|200пиксел|Јагелонски универзитет у Кракову Пољска штампарска индустрија почела је у Кракову 1473. године, а до почетка 17. века било је приближно 20 штампарија у оквиру Комонвелта: осам у Кракову, остале углавном у Гдањску, Торуњу и Замошћу. Универзитет у Кракову је поседовао богате библиотеке; мање збирке биле су све чешће на племићким дворовима, школама и у градским домаћинствима. Ниво неписмености је опадао, јер је до краја 16. века скоро свака парохија имала школу.
Академија Лубрански, високошколска установа, основана је у Познању 1519. године. Реформација је резултирала оснивањем већег броја гимназија, академски оријентисаних средњих школа, од којих су неке биле међународно познате, пошто су протестантске деноминације желеле да привуку присталице нудећи високо квалитетно образовање. Католичка реакција била је стварање језуитских колеџа упоредивог квалитета. Универзитет у Кракову је заузврат одговорио са сопственим гимназијама хуманистичког програма.
Сам универзитет је доживео период истакнутости на прелазу из 15. у 16. век, када су посебно математички, астрономски и географски факултети привукли бројне студенте из иностранства. Латински, грчки, хебрејски и њихове књижевности су такође биле популарне. Средином 16. века институција је ушла у фазу кризе, а почетком 17. века назадовала је у контрареформациони конформизам. Језуити су искористили сукобе и основали 1579. године универзитетски колеџ у Вилњусу, али су њихови напори да преузму Универзитет у Кракову били неуспешни. У таквим околностима многи су изабрали да наставе студије у иностранству.
Жигмунд Пољски, који је подигао садашњи ренесансни замак Вавел, и његов син Жигмунд II Август, подржавали су интелектуалне и уметничке активности и окруживали се стваралачком елитом. Њихов пример покровитељства следили су црквени и лаички феудалци, као и патрицији у већим градовима.
Наука мини|200пиксел|De revolutionibus orbium coelestium, основно дело о хелиоцентричној теорији ренесансног астронома Николе Коперника (1473—1543) Пољска наука је достигла свој врхунац у првој половини 16. века када је критиковано средњовековно гледиште и тражена рационалнија објашњења. De revolutionibus orbium coelestium, који је Коперник објавио у Нирнбергу 1543. године, уздрмао је традиционални систем вредности проширен на разумевање физичког универзума, одбацивши птолемејски антропоцентрични модел усвојен у хришћанству и ослободио експанзију научних истраживања. Генерално, истакнути научници тог периода живели су у многим различитим регионима земље, и све више, већина је била урбаног, а не племићког порекла.
Коперник, син торунског трговца из Кракова, дао је много доприноса науци и уметности. Његово научно стваралаштво инспирисано је на Универзитету у Кракову, касније је студирао на италијанским универзитетима. Коперник је писао латинску поезију, развио економску теорију, функционисао је као клерик-администратор, политички активиста у Пруским сејмицима и водио је одбрану Олштина од снага Алберта Хоенцолерна. Као астроном, много година је радио на својој научној теорији у Фромборку, где је и умро. лево|мини|200пиксел|Никола Коперник, један од најважнијих астронома у историји Јосиф Струције је постао познат као лекар и медицински истраживач. Бернард Ваповски је био пионир пољске картографије. Мациеј Миецховита, ректор Универзитета у Кракову, објавио је 1517. Tractatus de duabus Sarmatiis, расправу о географији Истока, области у којој су пољски истраживачи пружили експертизу из прве руке за остатак Европе.
Андрзеј Фрицз Модрзевски је био један од највећих теоретичара политичке мисли у ренесансној Европи. Његово најпознатије дело, „О унапређењу Комонвелта”, објављено је у Кракову 1551. Модрзевски је критиковао феудалне друштвене односе и предлагао широке реалистичке реформе. Он је претпоставио да све друштвене класе треба да буду подвргнуте закону у истој мери и желео је да ублажи постојеће неједнакости. Модрзевски, утицајан и често превођен аутор, био је страствени заговорник мирног решавања међународних сукоба. Бискуп Ваврзиниец Гослицки, који је написао и објавио 1568. године студију под насловом De optimo senatore, био је још један популаран и утицајан политички мислилац на Западу.
Историчар Марћин Кромер је написао De origine et rebus gestis Polonorum (О пореклу и делима Пољака) 1555. и 1577. године Polonia, расправу веома цењену у Европи. „Chronicle of the Whole World” Марцина Биелска, универзална историја, написана је око. 1550. Хроника Мациеја Стријковског (1582) покривала је историју источне Европе.
Књижевност лево|мини|200пиксел|Јан Кохановски, пољски ренесансни песник који је успоставио поетске обрасце који ће постати саставни део пољског књижевног језика Модерна пољска књижевност почиње у 16. веку. У то време је пољски језик, заједнички свим образованим групама, сазрео и продро у све области јавног живота, укључујући општинске институције, правни законик, цркву и друге службене употребе, коегзистирајући неко време са латинским. Клеменс Јанички, један од ренесансних песника на латинском језику, лауреат папског одликовања, био је сељачког порекла. Други плебејски аутор, Биернат од Лублина, написао је сопствену верзију Езопових басни на пољском, прожету његовим друштвено-радикалним ставовима.
Пробој у књижевном пољском језику дошао је под утицајем реформације са списима Миколаја Реја. У својој „Brief Discourse”, сатири објављеној 1543. године, он брани кмета од свештеника и племића, али у својим каснијим делима често слави радости мирног, али привилегованог живота сеоског господина. Реј, чија је заоставштина његова нестидљива промоција пољског језика, оставио је велики избор књижевних дела. Łукасз Горницки, писац и преводилац, усавршио је пољску прозу тог периода. Његов савременик и пријатељ Јан Кохановски постао је један од највећих пољских песника свих времена. мини|200пиксел|Таписерија са сатирима који носе штит и монограм СА краља Жигмунда Августа, 1555. године Кохановски је рођен 1530. године у просперитетној племићкој породици. У младости је студирао на универзитетима у Кракову, Кенигсбергу и Падови и много путовао по Европи. Једно време је радио као краљевски секретар, а затим се настанио у селу Чарнолас, које је део његове породичне баштине. Вишеструко стваралаштво Кохановског је изванредно и по дубини мисли и осећања које дели са читаоцем, и по лепоти и класичном савршенству форме. Међу најпознатијим делима Кохановског су буколичке Frascas, епска поезија, религиозна лирика, драма-трагедија The Dismissal of the Greek Envoys и најцењеније тужбалице или јадиковке, написане након смрти његове младе ћерке. Песник Миколај Сеп Сзарзински, интелектуално рафинирани мајстор малих форми, премошћује период касне ренесансе и раног барока.
Музика Пратећи европске и посебно италијанске музичке трендове, ренесансна музика се развијала у Пољској, усредсређена на покровитељство краљевског двора и одатле се гранала. Жигмунд I је од 1543. држао стални хор у замку Вавел, док је реформација донела велику групу која је певала црквено певање на пољском језику током богослужења. Јан од Лублина написао је опсежну таблатуру за оргуље и друге инструменте са клавијатуром. Међу композиторима, који су своју музику често прожимали националним и народним елементима, били су Вацлав из Шамотулија, Миколај Гомушка, који је писао музику Кохановском у преводу псалма, и Миколај Зилењски, који је обогатио пољску музику усвајањем полифоног стила венецијанске школе.
Архитектура, скулптура и сликарство мини|200пиксел|Унутрашњост замка Вавел Архитектура, скулптура и сликарство развијају се и под италијанским утицајем од почетка 16. века. Један број професионалаца из Тоскане који су радили као краљевски уметници у Кракову. Франческо Фјорентино је започео радове на гробници Јана I Олбрахта 1502. године, а затим је заједно са Бартоломеом Беречијем и Бенедиктом из Сандомира обновио краљевски замак између 1507. и 1536. године. Беречи је такође изградио Сигисмундову капелу у Вавелској катедрали. Пољски магнати, Silesian Piast кнезови у Бжегу, па чак и краковски трговци (средином 16. века њихова класа је стекла економску снагу широм земље) изградили су или обновили своје резиденције како би личиле на замак Вавел. Краковска Хала тканина и Градска већница у Познању су међу бројним зградама обновљеним у ренесансном маниру, али се готичка градња наставила низ деценија.
Између 1580. и 1600. Јан Замојски је наручио од венецијанског архитекте Бернарда Моранда да изгради град Замошћ. Град и његова утврђења пројектовани су тако да доследно имплементирају естетску парадигму ренесансе и маниризма. Надгробна скулптура, често унутар цркава, богато је заступљена на гробовима свештенства и лаика и других имућних појединаца. Јан Марија Падовано и Јан Михаловић из Ужедова спадају у истакнуте уметнике. мини|200пиксел|Сигисмундова капела служи као гробница за последње Јагелонске монархе. Дизајнирана од стране италијанских мајстора, купола је била прекривена правим златом како би илустровала просперитет Пољске током златног доба. Сликана илуминација у Balthasar Behem Codex је изузетног квалитета и црпи своју инспирацију углавном из готске уметности. Станислав Самострзелник, монах у цистерцитском манастиру у Могили код Кракова, сликао је минијатуре и полихромиране зидне фреске.
Династија Јагелона
Крајем 15. века Јагелони су владали на огромним територијама које су се протезале од Балтика преко Црног до Јадранског мора. Династија је владала у неколико средњоевропских земаља између 14. и 16. века. Чланови династије били су краљеви Пољске (1386—1572), велики кнезови Литваније (1377—1392 и 1440—1572), краљеви Угарске (1440—1444 и 1490—1526) и краљеви Чешке (1471—1526).