Јамада Бимјо (; Едо, 8. јул 1868 — Токио, 24. октобар 1910), рођен као Јамада Такетаро (), био је јапански писац, филолог и критичар. Јамада је студирао западноевропску и класичну јапанску књижевност. Оснивач је јапанске романтичарске школе.
мини|десно|Тазава Инабуне
Историја Бимјо је био део Меиђи књижевног националистичког покрета у оквиру књижевне групе Друштво Кенјуша (), настале 1885. године, заједно са Озаки Којом, Ишибаши Шианом и Маруока Кјуком. Бимјо је оженио списатељицу Тазава Инабуне () због своје лоше финансијске ситуације. Током брака, Бимјо је имао много афера са другим женама, што је изазвало бурне реакције новинара, након чега су се развели. Када је Јамадина бивша жена умрла 1896. године, многе новине су писале да је извршила самоубиство. Бимјо је умро у 42. години живота.
Стил писања Под утицајем Цубоући Шојовог есеја Суштина романа (), Бимјо је покушао да исправи свој стил писања и залагао се за коришћење говорног језика () и колоквијалних израза. У свом делу Равница Мусаши() је први пут писао говорним језиком, и јако добро је било прихваћено. Такође је уређивао часописе као што су Ирацуме () и Мијако но хана (). У каснијим годинама је бирао теме из феудалне прошлости.
Дела Нека познатија дела Јамада Бимјоа
On the Beauty of Youths () Равница Мусаши () Лептир () Outline of genbun-itchi theory () ) ) ) )
Галерија
Види још Нацуме Сосеки Осаму Дазај Мори Огаи
Референце
Спољашње везе Одломак књиге Лептир
Категорија:Јапански књижевници Категорија:Књижевност 20. века