мини|Провинција Изуми обележена на мапи јапанских провинција 1868. године. Изуми () је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Изуми се налазио на јужној обали острва Хоншу, у области Кансај.
Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.Територија провинције Ното одговара југозападном делу данашње префектуре Осака.
Географија центар|750x750пиксел|Јапанске провинције од 712. до 1870. године. Изуми је био једна од такозваних Пет домаћих провинција Јапана (око престонице Кјото). Изуми се граничио са провинцијама Сецу на северу, Кавачи на истоку и Кии на југу, док је на западу излазио на залив Осака у Унутрашњем мору.
Историја Током периода Муромачи (1333-1573) провинција Изуми била је под управом гувернера (шуго) из породице Хосокава (рођака шогуна Ашикага), а престоница је била град Сакај, у то време један од главних центара међународне поморске трговине у Јапану. Приликом похода Ода Нобунаге на Кјото (1568) провинција Изуми се предала без борбе. Главни будистички манастир у провинцији био је Макиноодера (старо име Сефукуђи), у то време центар школе Шингон. По предању, манастир је основан још у 6. веку, и сам Кукаи (774-835), оснивач школе Шингон, учио је у њему. Пошто су се монаси тог манастира 1581. оружјем одупрли Нобунагиним сакупљачима пореза, манастир је распуштен и спаљен, а сва покретна имовина и поседи конфисковани (20. априла-10. маја 1581. по лунарном календару)
Референце
Литература
Категорија:Бивше провинције у Јапану