Цитадела (), такође позната као Кастело (), је цитадела у Викторији на острву Гоцо, Малта. Област је била насељена још од бронзаног доба, а верује се да је место које сада заузима Цитадела била акропољ пунско - римског града Гаулоса или Glauconis Civitas.
Током средњег века, акропољ је претворен у замак који је служио као уточиште за становништво Гоцоа. Предграђе је почело да се развија изван његових зидина у 15. веку, а ово подручје сада чини историјско језгро Викторије. Одбрана замка је застарела до 16. века, а 1551. године османске снаге су напале Гоцо и опљачкале Цитаделу.
Велика реконструкција јужних зидова Цитаделе је предузета између 1599. и 1622. године, претварајући је у барутну тврђаву. Северни зидови су остали нетакнути, а данас су и даље углавном у средњовековном облику. Нова утврђења су била критикована у каснијим деценијама, а планови за рушење целе цитаделе више пута су прављени у 17. и 18. веку, али никада нису спроведени.
Цитадела је накратко била изложена борбама током француске инвазије и каснијег устанка 1798. године; у оба случаја тврђава се предала без веће борбе. Остала је војни објекат све док га Британци нису деактивирали 1. априла 1868.
Цитадела садржи цркве и друге историјске грађевине, укључујући и катедралу Успења, која је саграђена између 1697. и 1711. године на месту раније цркве. Цитадела је од 1998. године уврштена на привремену листу УНЕСКО-ве светске баштине Малте.
Историја
Праисторија и антика Иако постоје само ограничени докази о остацима неолита у Цитадели или Викторији, вероватно је да је ово подручје било насељено још од каменог доба, с обзиром на његову величину и стратешки положај. Керамика откривена унутар Цитаделе сугерише да је то подручје било насеље у праисторији. Археолошки остаци, као што је грнчарија, показују да је локација Цитаделе дефинитивно била насељена током бронзаног доба, у фазама Тарксиен гробља и Борг ин-Надур малтешке праисторије. Силоси из бронзаног доба откривени су изван Цитаделе у 19. веку, што сугерише да је у том периоду насеље било веће од данашње цитаделе. лево|мини| Остаци из Римског периода у Археолошком музеју Гоцитана. Статуа у средини пронађена је причвршћена за зидове Цитаделе. мини|Латински натпис из 2. века на каменом блоку који је поново употребљен унутар Главне капије Подручје Викторије је остало главно насеље на Гоцу током феничанског и римског периода, и постало је насеље познато као Гаулос или Glauconis Civitas. Град се састојао од акропоља на месту Цитаделе и утврђеног града у области коју сада заузима део Викторије. Каже се да је храм посвећен Јунони стајао на месту које сада заузима катедрала. Сачувало се неколико натписа и архитектонских фрагмената из Гаулоса, укључујући латински натпис из 2. века нове ере на блоку кречњака који је поново коришћен у главној капији Цитаделе.
Откривени су остаци зидова који су могли чинити део пунско-римских утврђења Гаулоса. Године 1969. откривени су трагови масивних зидова током грађевинских радова у улици Main Gate (), јужно од Цитаделе. Још неки остаци откривени су у близини Цитаделе током археолошког ископавања 2017.
Средњовековни период мини|Средњовековни северни зидови Цитаделе Током средњег века, римски град је напуштен, а акропољ је претворен у замак. Прво спомињање каструма Гоцо датира из 1241. Ђеновљани су га опљачкали 1274. године, а извештај о његовим утврђењима наручен је две године касније. У том тренутку, једна трећина становништва Гоца је живела у Цитадели или око ње, а становници острва су морали да проведу ноћ у цитадели. Крајем 13. века у Цитадели су били смештени племићи са Сицилије и континенталне Италије који су представљали грофа од Малте. Цитадела је средином 14. века названа terra, а административни савет познат као Università основан је 1350. У једном тестаменту из 1299. звао се castri Gaudisii.
Временом је Цитадела постала премала за растућу популацију, а до 15. века почело је да се развија предграђе Рабат на месту римског града. Ово насеље је било окружено зидом са три капије познатим као Putirjal, Bieb il-Għajn и Bieb il-Għarb. У том тренутку Малтом и Гоцом је владала круна Арагона, а утврђења Цитаделе су ојачана. Из овог периода потичу и најстарији сачувани делови зидина.
Владавина хоспиталаца мини|План са десне стране приказује рани предлог модернизације Цитаделе, преклопљен на плану средњовековних утврђења. План са леве стране показује сличан предлог за модернизацију Мдине. Цар Карло V предао је Малту и Гоцо Реду Светог Јована 1530. године. Ред је био у стању непрекидног рата против Османског царства, које га је протерало из његове претходне базе на Родосу 1522. У то време Цитадела је још увек била средњовековни замак и пружала је уточиште Гоцитанцима током напада Османлија или Бербера. Највећи напад на Цитаделу догодио се у јулу 1551. године, када су велике османске снаге, предвођене адмиралом Синан-пашом, напале Гоцо и опколиле Цитаделу. Гувернер Гелатиан де Сеса је понудио услове за предају, али су они одбијени и замак је пао у року од неколико дана. Замак је тада опљачкан, а већина од 6.000 Гоцитанаца, који су се ту склонили, одведени су као робови. Напад је оставио замак у рушевинама, али је убрзо обновљен, иако у почетку није било напора да се модернизује.
Цитадела је била неоштећена током Велике опсаде Малте 1565. године. Иако је било предлога да се замак сруши и да се његови становници евакуишу на Сицилију, замак је имао важну улогу током опсаде, јер је одржавао комуникацијску везу између опкољеног Биргуа и хришћанских бродова, а такође је извештавао Ред о отоманским покретима. Након опсаде, велики мајстор Жан де ла Валет и војни инжењер Франческо Лапарели посетили су Цитаделу како би је модернизовали, али ништа се није реализовало пошто је у то време Ред био заузет изградњом своје нове престонице Валете на копну Малте. Цитаделу су поново напали корсари 1583. лево|мини| Бастион Светог Јована, поглед из рова Године 1599. започела је велика реконструкција Цитаделе, према нацртима војног инжењера Ђованија Риналдинија и под управом Виторија Касара. Јужне зидине града су потпуно обновљене као утврђене зидине са једним бастионом и два полу-бастиона повезана зидовима, заједно са два унутрашња бастиона - кавалира, ровом и помоћним објектима. Делове северних зидина такође су обновили хоспиталци, иако су задржали средњовековни облик. Зидови који окружују предграђе Рабат вероватно су у том тренутку срушени. Реконструкција по Риналдинијевим и Касаровим нацртима завршена је око 1622.
Становништво Гоцоа остајало је унутар зидина Цитаделе између сумрака и зоре све док овај полицијски час није укинут 15. априла 1637. Замак је остао једино утврђено уточиште од напада за становнике острва све док није изграђена тврђава Шамбре средином 18. века.
Убрзо након што је реконструкција завршена, одбрана Цитаделе је поново била критикована. 1640-их година направљени су планови за рушење цитаделе и изградњу нове тврђаве у Марсалфорну, али рушење никада није обављено. Инжењер Антонио Маурицио Валперга је предложио да се обнови зид око предграђа и додатно ојача Цитадела, али за овај предлог није било средстава.
Почетком 18. века Цитадела је преузела улогу тврђаве, са значајним делом њених кућа које су пропале или су биле у лошем стању. Напад на Гоцо догодио се 1708. године, а 1715. је инжењер Луј Франсоа д'Обиње де Тиње дао исте предлоге као Валперга, али недостатак средстава је спречио извођење било каквих радова.
Француска окупација и британска владавина мини|Обелиск аквадукта Гоцо близу Цитаделе Дана 10. јуна 1798. године, Французи су извршили инвазију на Малтешка острва. Трупе предвођене Жаном Ренијером искрцале су се у близини Рамле у раним поподневним сатима, а део 95. полубригаде је кренуо ка Цитадели. Тврђава је издржала неко време, али је до ноћи пала у руке освајача. Инвазију је пратила француска војна окупација, али је у року од три месеца незадовољство становништва довело до побуне на главном острву Малте. Гоцитанци су се побунили 3. септембра, а француски гарнизон се повукао у Цитаделу, све док нису капитулирали 28. октобра након преговора. Дан касније, Британци су пренели контролу над Цитаделом на Гоцитанце, који су успоставили привремену владу коју је предводио Саверио Касар и накратко управљали острвом као независном државом La Nazione Gozitana.
Када је аквадукт Гоцо изграђен између 1839. и 1843. године, у јарку Цитаделе изграђен је резервоар за воду. У близини резервоара изграђен је и комеморативни обелиск. Пут који води од it-Tokk-а до Цитаделе изграђен је 1854. године, омогућавајући лакши приступ утврђеном граду. Краљевски малтешки пук је преместио своје седиште на Гоцоу из Цитаделе у Форт Шамбре 1856. године, а утврђења Цитаделе су Британци повукли из употребе 1. априла 1868. Утврђења Цитаделе и порушене зграде у граду уврштене су на Листу антиквитета 1925. Током Другог светског рата, склоништа од ваздушних напада ископана су испод бастиона Цитаделе.
Новија историја мини|Рестаураторски радови на Цитадели 2015. године Утврђења Цитаделе, укључујући део средњовековне ограде, су нетакнута. Јужни део града, где се налазе катедрала и други објекти, је у добром стању, али су зграде у северном делу већим делом у рушевинама. Већина ових рушевина датира из средњег века и садрже археолошке наслаге. Од 1998. године, цитадела је укључена на привремену листу УНЕСКО-ве Светске баштине.
Године 2006. направљени су први планови за обнову Цитаделе, као део пројекта који је укључивао и рестаурацију утврђења Валете, Биргуа и Мдине на копненој Малти. Обнова Цитаделе се састојала од два пројекта који су суфинансирани из Европског фонда за регионални развој. Први је био усмерен на стабилизацију и консолидацију утврђења и темељних стена које леже у њима, а започет је 2008. Овај пројекат је предузела Јединица за рестаурацију и коштао је око 7 милиона евра. лево|мини| Улаз у центар за посетиоце Цитадела. У доњем левом углу виде се остаци средњовековних зидина Други пројекат је предузело Министарство за Гоцо између 2014. и 2016. године по цени од 14 милиона евра. Фасаде главних зграда у Цитадели су обновљене, док је рушевине преузела влада и очишћене су и консолидоване. Трг и улице су поплочане, а јарак је саниран као простор за одмор. Продор у бастионима је затворен вратима, а предузете су мере приступачности и безбедности. Резервоар из 19. века у јарку је такође претворен у центар за посетиоце. Обновљена Цитадела је свечано отворена 30. јуна 2016. Центар за посетиоце Цитадела освојио је више домаћих и међународних награда од свог отварања.
Током рестаурације откривени су различити архитектонски елементи и археолошки остаци. Мала грађевина која се састоји од два сета камена у кружним распоредима откривена је на Катедралном тргу у децембру 2014. Њена старост и намена су непознати. Силоси из бронзаног доба су такође поново откривени. Током рестаураторских радова поново су откривени и делови утврђења Хоспиталаца који су били заклоњени британским интервенцијама средином 19. века. То укључује рампу са покретним мостом који је служио као првобитни улаз у тврђаву, и луку - пристаниште у боку бастиона Светог Михаила. Археолошка открића су уграђена у коначни дизајн пројекта.
Архитектура мини|Поглед на Цитаделу са истока Цитадела је изграђена на рту са погледом на данашњи град Викторију. Ова локација је првобитно одабрана јер је то природно одбрамбено брдо, доминира околним сеоским крајевима и има поглед на велике делове обале.
Утврђења Утврђења Цитаделе се састоје од полукружне линије утврђења на северном крају града и бастиона повезаних заједно са зидовима на југу. Северни зидови су изграђени на ободу природног платоа, па су били тешки за нападање. Првобитно су изграђени у 15. веку, иако су велике делове зидова обновили хоспиталци или су обновљени у модерно доба. Северни зидови обухватају остатке срушене средњовековне зидне куле, блокирани излаз за луку, осматрачницу и неке зазидане прозоре. Зидане оплате су изграђене у удубљењима унутар литице испод северних зидова.