Бери Минков

Бери Џеј Минков (рођен 22. марта 1966.) је бивши амерички бизнисмен, протестантски свештеник и осуђени криминалац. Још док је био у средњој школи, основао је Зи бест (ZZZZ Best), која је изгледала као изузетно успешна компанија за чишћење и рестаурацију тепиха. Међутим, то је заправо био параван за привлачење инвестиција за масивну Понцијеву превару. Разоткривен је 1987., коштајући инвеститоре и улагаче 100 милиона долара: једну од највећих инвестиционих превара које је икада починила једна особа, као и једну од највећих рачуноводствених превара у историји. Шема се често користи као студија случаја рачуноводствене преваре.

Након што је пуштен из затвора, Минков је постао протестантски свештеник и истражитељ превара у Сан Дијегу и говорио је у школама о етици. Свему је овоме дошао крај 2011. године, када је признао да је намерно помогао у снижавању цене акција грађевинара Ленара и наређен му је повратак у затвор на пет година. Три године касније признао је да је преварио своју цркву и осуђен је на додатних пет година затвора. Он подлеже захтевима за реституцију у укупном износу од 612 милиона долара.

Почетак Зи беста Минков је рођен у Инглвуду у Калифорнији у јеврејској породици, а одрастао је у области Реседа у долини Сан Фернандо. Када је имао девет година, мајка га је запослила као телемаркетер у послу за чишћење тепиха у којем је она радила. Са 16 година, док је био на другој години средње школе у ​​Кливленду, Минков је покренуо Зи Бест у гаражи својих родитеља са три запослена и четири телефона. У првим данима, морао је да се ослања на пријатеље да га возе на посао пошто није имао возачку дозволу.

У почетку, Минков се борио да подмири основне трошкове. Две банке су затвориле његов пословни рачун јер тадашњи калифорнијски закон није дозвољавао малолетницима да потписују обавезујуће уговоре, укључујући чекове. Такође су га мучиле жалбе купаца и захтеви добављача за плаћање. Понекад му је било тешко чак и да направи платни списак. Суочен са недостатком оперативног капитала, финансирао је своје пословање путем чекирања, крађе и продаје бакиног накита, инсценирања провала у своје канцеларије и наметања лажних трошкова кредитних картица.

Убрзо након тога, Минков се разгранао у посао "рестаурације осигурања". Уз помоћ Тома Пеџета, контролора осигурања, Минков је фалсификовао бројне документе који тврде да је Зи бест био укључен у неколико пројеката рестаурације за Пеџетову компанију. Пеџет и Минкоу су основали лажну компанију за међудржавне услуге процене, која је Минкоуовим банкарима верификовала детаље ових рестаурација. Уз зајмове ових банака, Минков је проширио Зи Бест широм Јужне Калифорније.

Док је већина Понзи шема заснована на непостојећим пословима, Зи бест-ов одсек за чишћење тепиха био је веома стваран и освојио је високе оцене за свој квалитет. Међутим, његов одсек за обнову осигурања, који је на крају чинио 86% прихода компаније, био је лажан. Минков је прикупио новац факторингом својих потраживања за рад по уговору, као и флуктуирајући средства преко неколико банака у разрађеној шеми чекова.

Након што је 1985. завршио средњу школу, Минков је све своје време посветио Зи бесту. У недостатку новца упркос недавном проширењу, добио је зајам од Џека Кејтена, бизнисмена из Лос Анђелеса који је имао везе са организованим криминалом. Кејтен је касније тужио Минкова јер му није исплатио његов део профита компаније, али је Минкоу тврдио да је Кејтен био каматар. Тужба је још увек пролазила кроз судове у време Кејтенове смрти 1987. године. Друге личности организованог криминала појавиле су се као Минкоуови саветници, што је узнемирило његове запослене. На пример, главни акционар, Морис Ринд, био је осуђен за превару са хартијама од вредности 1976. Минков је такође био пословни партнер са Робертом Виђаном, осуђеним крадљивцем драгуља и познатим зајмодавцем.

Представљање компаније На предлог пријатеља, Минков је представио компанију јавности у јануару 1986. године, чиме је добио место на НАСДАК-у. Рачуновођа који је извршио ревизију компаније пре него што је изашла у јавност није лично посетио локације за обнављање осигурања. Да је то урадио, открио би да се ради о поштанским сандучићима који се налазе широм долине Сан Фернандо. Минков је задржао већинско власништво са 53 посто удела, што га је на папиру учинило тренутним милионером. Излазак у јавност наизглед му је понудио начин да прикрије своје лажне активности. Према тадашњем закону о хартијама од вредности, морао је да задржи своје личне акције две године. Планирао је да прода милион акција јавности у јануару 1988, верујући да ће му то дати довољно новца да све исплати и постане потпуно легалан.

Да би добио више финансирања, Минков је био убеђен да прикупи 15 милиона долара капитала кроз иницијалну јавну понуду акција Зи беста. Када су рачуновође хтеле да прегледају пословање компаније, Минкоу је позајмио канцеларије за обилазак лажне компаније и користио је недовршену зграду да представи лажни посао рестаурације. Марк Морзе, финансијски консултант Зи бест-а, преварио је рачуновође послате да обаве неопходну проверу лажирања хиљада докумената. Јавна понуда је затворена у децембру и Минков је постао најмлађа особа која је водила компанију кроз IPO у америчкој финансијској историји.

Минков је покренуо огромну телевизијску рекламну кампању приказујући Зи бест-а као чистача тепиха коме становници јужне Калифорније могу да верују.

Банкрот До фебруара 1987. Зи бест је трговао по цени од 18 долара на НАСДАК-у, процењујући компанију на 280 милиона долара. Компанија је сада имала 1.030 запослених са канцеларијама у Калифорнији, Аризони и Невади. Његов удео је вредео 100 милиона долара.

Компанија се и даље суочавала са озбиљним недостатком протока новца због плаћања инвеститорима за непостојеће пројекте обнове. Минков је започео преговоре о спајању са KeyServ-ом, пошто би прилив готовине решио питања Зи бест-овог недостатка протока новца. Поред тога, Минков је мислио да ће KeyServ-ов Sears посао дати Зи бест-у довољно новца да оконча Понцијеву превару раније него што је првобитно планирано. ДБЛ инвестициона банка (eng. Drexel Burnham Lambert) је понудила да финансира посао приватним пласманом обвезница.

Иако је Кејсерв био дупло већи од Зи бест-а, две компаније су се сложиле са уговором од 25 милиона долара у којем би Зи бест опстао као компанија. Спајањем би Зи бест Sears постао овлашћени чистач тепиха, а Минков би постао председник и управник одбора највеће независне компаније за чишћење тепиха у Сједињеним Државама.

Баш када је партнерство требало да се склопи, Минков је био раскринкан открићем преваре са кредитним картицама која је помогла да његова компанија преживи у раним годинама. Тајмс је затим написао причу у којој је откривено да је Минков зарадио 72.000 долара помоћу лажних трошкова кредитних картица 1984. и 1985. године. Прича, која се појавила само неколико дана пре коначног спајања са Кејсервом, довела је до пада акција Зи бест за 28%.

У року од неколико сати од достављања тог јутарњег издања Тајмса, банке Зи бест-а су или опозвале своје кредите или су запретиле да ће то учинити. Касније тог дана на конференцији за штампу, репортер је открио доказе да пројекат чишћења тепиха у Сакраменту није постојао. Још важније, открио је да Зи бест нема лиценцу извођача потребну за велике рестаураторске радове. Да би смирио нервозне инвеститоре, Минков је издао саопштење за јавност у којем је рекламирао рекордне профите и приходе, али је то учинио без обавештавања Ернстенвинеј (eng. Ernst & Whinney), фирме одговорне за ревизију компаније пре споразума Кејсерв. Саопштење за штампу је такође имплицирало да је Дрекел ослободио Зи бест од било каквог прекршаја, накратко зауставивши пад. Међутим, Дрекел се нагло повукао из уговора неколико дана касније, што је довело до поновног пада цене акција. Дрекелово повлачење зауставило је договор четири до седам дана пре него што је требало да буде склопљен.

Дан након овог саопштења за штампу, Ернстенвинеј открива да је Минков написао неколико чекова да би потврдио валидност непостојећих уговора. Многи од њих су писани сараднику који је касније указао званичницима Ернстенвинеј на превару.

Минков је 2. јула изненада поднео оставку из „здравствених разлога“. До тог тренутка, акције његове компаније су пале на 3,50 долара по акцији – што је пад од 81 посто у односу на највиши ниво у фебруару. Минков је касније открио да је 27. јуна, шест дана раније, независна адвокатска канцеларија Зи бест-а задржала да истражи наводе о неправедним поступцима, тражила је адресе за све послове рестаурације компаније. Минков је знао да ти пројекти не постоје и одлучио је да поднесе оставку. Касније је наводно рекао једном члану свог одбора да је посао враћања осигурања био лаж од самог почетка.

Нови одбор Зи бест-а спровео је интерну истрагу која је у великој мери поткрепила оптужбе за превару. Дана 6. јула, одбор је тужио Минкова, наводећи да је побегао са 23 милиона долара средстава компаније. Компанија је тврдила да је њена имовина исцрпљена до те мере да је била приморана на банкрот. Два дана касније, Полицијска управа Лос Анђелеса извршила је рацију у сједишту Зи бест-а и у Минковљевом дому и пронашла доказе да је компанија коришћена за прање новца од дроге за органиѕовани криминал.

Признање и затвор Минков и још 10 других Зи бест инсајдера били су оптужени од стране савезне велике пороте у Лос Анђелесу јануара 1988. по тачки 54 за рекетирање, превару са хартијама од вредности, прање новца, проневеру, превару поште, утају пореза и банковну превару. Оптужница је теретила Минкова да је банкама и инвеститорима прибавио милионе долара док је систематски црпео имовину своје компаније. Минков је, такође, оптужен за оснивање лажних компанија, писање лажних фактура и обилазак наводних локација за рестаурацију. Тужиоци су проценили да је чак 90% прихода компаније било лажно. Дана 16. јуна, тужиоци су добили заменску оптужницу којом се Минков терети за превару са кредитним картицама и две додатне тачке за превару путем поште.

Иако је Минков признао да је манипулисао акцијама компаније, он је тврдио да је био приморан да претвори компанију у Понцијеву шему под притиском организованог криминала које је тајно контролисало његову компанију, прича за коју је касније признао да је била лажна. Дана 14. децембра проглашен је кривим по свим тачкама оптужнице. 27. марта 1989. осуђен је на 25 година затвора. Такође је одређен на пет година условно и наложено му је да плати 26 милиона долара на име реституције. Када му је изрекао казну, судија Окружног суда САД Дикран Тевризијан описао је Минкова као човека без савести. Он је одбацио молбу Минкова за блажу казну као "шалу" и за некога ко је манипулисао финансијским системом. СЕЦ му је потом забранио да икада поново буде службеник или директор јавног предузећа. Служио је мање од седам и по година, већином у Федералном поправном заводу у Енглевуду.

Док је био у затвору, Минков је постао наново рођени хришћанин. Током боравка у затвору, укључио се у хришћанску службу, завршавајући курсеве кроз школу доживотног учења на Универзитету Либерти.

Излазак из затвора Након што је Минков превремено пуштен из затвора 1995. године, радио је као протестанстски свестеник у цркви на стеновитом врху у Chatsworth-у у Калифорнији. Такође је постао и директор Црквеног Библијског института.

1995. године написао је извештај из прве руке о Зи бест превари, чишћење. Сав приход од књиге отишао је за отплату његовим жртвама. Његов други значајан дуг је зајам од 7 милиона долара од Унион банке.