Миладин Кораћ (Ваљево, 1924 — Београд, 2002) био је српски економиста, политичар и универзитетски професор. Кораћ је био декан и редовни професор Економског факултета у Београду.
Биографија Рођен 1924. у Ваљеву, где је завршио основну и средњу школу. Економски факултет у Београду завршио 1949, магистрирао (1952) на Институту друштвених наука у Београду. Докторску дисертацију одбранио 1956. Запослио се на Економском факултету као асистент 1949. За доцента биран 1956, за ванредног професора 1961. и редовног 1966..
Предавао Политичку економију (од 1956) и Економску теорију самоуправног социјализма (1980-1988), Предавао и на Високој школи политичких наука (Факултету политичких наука) у Београду (1961-1966), а повремено и на другим универзитетива у СФРЈ (Љубљана, Загреб, Сарајево, Скопље).
Био руководилац 8 значајних истраживачких пројеката у Економском институту, Загреб, Институту за економику инвестиција,Београд, Заводу за економска истраживања Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ), Загреб, Саобраћајном институту, Београд и Научно истраживачком центру Економског факултета у Београду, чији су резултати објављени у 15 књига.
Као асистент борави (1953/54.) на последипломским студијама у Кембриџу (В.Британија), а као ванредни професор на специјализацији (1961/62) на више познатих универзитета у САД. Као виситинг scholar (1949-1989) посетио 29 страних унверзитета (међу којима Цамбридге у В.Британији, Харвард, Yale, и Berkeley у САД, Uppsala у Шведској и Kyoto у Јапану) а на 18 држао и предавања. Више радова објављено му је на енглеском, руском, немачком, француском, италијанском, шпанском, кинеском и јапанском језику.
Научни и политички рад
Обављао низ функција на Факултету и ван њега. На факултету је био продекан (1962/63) и декан (1963/64), шеф катедре за Општу економску теорију (1973-1975) и члан Савета факултета у више мандата. Био је члан Економског савета Савезне владе одн. Скупштине (1963-1971), члан Главног одбора /Председништва SSRN Србије (1968-1974) и члан Централног комитета СКЈ (1974-1982). Иступио из СКЈ 1989, незадовољан деловањем СКЈ и његових руководстава.
Члан Научне секције Савеза екномиста Југославије од њеног оснивања (1961), од 1996. редовни члан Научног друштва економиста Југославије и члан Научног друштва Србије (од 1977). Године 1981. Изабран је за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) Загреб.
Најважнији доприноси налазе се у следећим књигама: Појам односа производње – теоријско критичка анализа („Нолит“, Београд 1957); Проблеми теорије и праксе социјалистичке робне производње („Информатор“, Загреб 1965); Политичка економија – Основи теоријске анализе капиталистичке и социјалистичке робне производње, универзитетски уџбеник („Рад“, Београд, коауторски рад, 10 издања), преведен на албански и на кинески (Пекинг, 1982); Основи теорије дохотка и социјалистичке робне производње („Рад“, Београд 1970); Проблеми и правци развоја самоуправног привредног система. (Институт за економику инвестиција, Београд, 1970), Самоуправна политика дохотка у области наменске расподеле. („Рад“, Београд 1972); Социјалистички самоуправни начин производње, у три тома (Издавачки центар „Комунист“, Београд 1977, 1980. и 1982, у укупном обиму од 1.500 штампаних страна).
Први том је у целини преведен на кинески (Пекинг, 1981), а у скраћеној верзији на јапански (Токио, 1982); Анализа економског положаја друштвеног сектора привреде република и покрајина у стицању и расподели дохотка у периоду 1971-1982 године. (ЈАЗУ, Загреб 1983); Проблеми стицања и расподеле дохотка у СФРЈ. Анализа стања (1977-1985) и могућа решења („Глобус“ и ЈАЗУ – Загреб 1987); Стицање и расподела дохотка и добити у Југославији и Србији у периоду 1980-1990. (Научно истраживачки центар Економског факултета у Београду 1992).
Најзначајнији научни доприноси проф. Кораћа су у постављању теза за оригиналну теорију социјалистичке робне производње и у разради елемената те теорије у тротомном делу: „Социјалистички самоуправни начин производње“.
Пензионисан је 1989. године.
Награде За научни рад добио Републичку награду за друштвене науке СР Хрватске "Божидар Аџија" 1967 године и Седмојулску награду СР Србије, 1977 године.
Добио је и седам одликовања: Медаљу за храброст (1945) Медаљу заслуга за народ (1946) Орден рада III реда (1948) Орден рада са златним венцем (1965) Орден републике са сребрним венцем (1973) Орден рада са црвеном заставом (1979) Орден заслуга за народ са златним венцем (1987).
Извор http://w3.ekof.bg.ac.rs/nastavnici/bivsi/Korac.html http://nds.edu.rs/clanovi/dr-miladin-korac/?lang=lat
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2002. Категорија:Политичари из Ваљева Категорија:Професори из Ваљева Категорија:Српски економисти Категорија:Српски научници Категорија:Српски професори Категорија:Српски политичари