Света Тројица (руски: Троитса), такође названа Авраамово гостопримство, јесте икона коју је насликао руски сликар Андреј Рубљов у 15. столећу. Икона је његово најпознатије дело и најпознатија руска икона.Аверинцев, С. С. "Красота изначальная." Наше наследие . Сматра се једним од највиших достигнућа руске уметности.Дружкова, НАТАЛИЯ ИВАНОВНА. "современные визуально-коммуникационные средства в преподавании теории и истории изобразительного искусства [Электронный ресурс]." Педагогика искусства: электрон. науч. журн. Учреждения Рос. академии образования «Институт художественного образования 1 (2014). Научници верују да је то једно од само два уметничка дела (друго су фреске Успенског сабора у Владимиру) које се са сигурношћу може приписати Рубљову.
Тројство приказује три анђела који су посетили Аврама код Мамврејскогог храста али приказ је пуна симболике и тумачи се као икона Светог Тројства. У време Рубљова, Света Тројство је била оличење духовног јединства, мира, слоге, међусобне љубави и смирења.
Икона је поручена као почаст Светом Сергију Радоњешком из Тројице Сергијеве лавре, тада у близини Москве, сада у граду Сергијев Посад. Мало се зна о историји Тројства, а историчари уметности износе претпоставке на основу само неколико познатих чињеница. Чак је и ауторство Рубљова доведено у питање. Разни аутори предлажу различите датуме, као што су 1408–1425, 1422–1423 или 1420–1427. Званична верзија наводи 1411. или 1425–27. Тројство је данас изложено у Третјаковској галерији у Москви.
Опис Тројиство је насликано на вертикално постављеној дасци. На њој су приказана три анђела који седе за столом. На столу је чаша у којој се налази глава телета. У позадини, Рубљов је насликао кућу (наводно Абрахамову кућу), дрво (Мамврејски храст) и планину. Ликови анђела су распоређени тако да линије њихових тела чине пун круг. Анђео у средини и онај са леве стране благосиљају чашу покретом руке. На слици нема акције ни покрета. Ликови гледају у вечност у стању непомичне контемплације. На ивици, ореолима и око чаше налазе се трагови ексера са ризе иконе (метални заштитни поклопац).
Иконографија Икона је заснована на причи из Књиге постања која се зове Авраамово и Сарино гостопримство или Авраамово гостопримство. У њему се каже да је библијски патријарх Авраам „седео на вратима свог шатора у врелини дана” код Мамврејског храста и видео три човека како стоје испред њега, за које се у наредном поглављу сазнаје да су анђели. „Када их је видео, Аврам је потрчао од врата шатора у сусрет и поклонио се до земље.“ Аврам је наредио дечаку-слуги да припреми одабрано теле, и стави пред њих скуту, млеко и теле, чекајући их испод дрвета док су јели. Један од анђела је рекао Авраму да ће Сара ускоро родити сина. мини| Стари завет са делима, икона из 17. века. Композиција укључује сцену Абрахамовог сусрета са анђелима, прања ногу, Саре која кува, слуге који убија теле. Анђео изводи Лота и његове кћери из Содоме, а Лотова жена се претвара у стуб од соли, а затим је Лот приказан са његовим кћерима. На икони Рубљова нема ниједног од ових детаља. Тема Тројства је добијала различита тумачења у различитим временским периодима, али до 19–20 века консензус међу научницима је био следећи: три анђела која су посетила Аврама представљала су хришћанско Тројство, „једног Бога у три лица“ – Бог Отац, Син и Свети Дух. Ликовни критичари сматрају да је икона Андреја Рубљова створена према овим концептом. У свом настојању да открије доктрину о Тројству, Рубљов је напустио већину традиционалних елемената заплета који су обично били укључени у слике Абрахамове и Сарине приче о гостопримству. Он није насликао Аврама, Сару, сцену клања телета, нити је дао било какве детаље о оброку. Анђели су приказани како разговарају, а не једу. „Гестови анђела, углађени и уздржани, показују узвишену природу њиховог разговора“. Тиха заједница три анђела је центар композиције.На Рубљовљевој икони, облик који најјасније представља идеју Тројства јесте круг. То је основа композиције. У исто време, анђели нису уметнути у круг, већ га стварају, тако да наше очи не могу да се зауставе ни на једној од три фигуре и радије се задржавају унутар овог ограниченог простора. Упечатљив део централне композиције је шоља са телећом главом, што наговештава жртву распећа и служи као подсећање на Евхаристију (ликови левог и десног анђела чине силуету која подсећа на чашу). Око шоље, која је постављена на сто, одвија се тихи дијалог гестова.Аудиоэкскурсия по Третьяковской Галерее // «Троица» Рублева. Текст Л. НерсесянаЛеви анђео симболизује Бога Оца. Он благосиља чашу, а рука му је насликана у даљини, као да предаје чашу централном анђелу. Виктор Лазарев сугерише да средишњи анђео представља Исуса Христоса, који заузврат благосиља и чашу и прихвата је са наклоном као да каже „Оче мој, ако је могуће, нека се од мене узме ова чаша. Али не како ја хоћу, него како ти хоћеш“.( )Лазарев В. Н. Андрей Рублев и его школа. М.,1966. С. 61–62 Природа сваког од три елемента открива се кроз њихове симболичке атрибуте, односно кућу, дрво и планину. Полазна тачка божанске управе је стваралачка воља Божија, стога Рубљов поставља Авраамову кућу изнад одговарајуће главе анђела. Храст се може тумачити као дрво живота, и служи као подсетник на Христову смрт на крсту и његово касније васкрсење, које је отворило пут за вечни живот. Храст се налази у средини, изнад анђела који симболизује Христоса. Најзад, планина је симбол духовног успона, који човечанство остварује уз помоћ Духа Светога. Јединство Тројства изражава јединство и љубав између свих ствари.()
Крила два анђела се преклапају, Оца и Сина. Плава боја Синове хаљине симболизује божанску природу, смеђа боја представља земљу, његову људскост, а златна говори о царству Божијем. Крила Духа Светога не додирују крила Синова, неприметно су подељена копљем Синовим. Плава боја одежде Светог Духа симболизује божанство, зелена боја представља нови живот. Положај и Духа Светога и главе Сина показују њихову потчињеност Оцу, али њихово постављање на престоле на истом нивоу симболизује једнакост.Гуляева, Е. Ю. "«ТРОИЦА» АНДРЕЯ РУБЛЕВА-ВЕЛИЧАЙШЕЕ ДОСТИЖЕНИЕ РУССКОГО ДУХА." Ежемесячный научный журнал № 6/2014. http://social-scope.ru/files/ARHIV/29-30.12.2014/scope_6_december.pdf#page=33
Ризе мини| Риза Бориса Годунова за Тројство са цатама додатим у време Михаила I, израђена од злата и сребра са драгим камењем, бисерима. Крај 16. столећа. Према записима Тројичке лавре Светог Сергија из 1575. године, икона је „покривена златом“ по наређењу Ивана Грозног, односно поручена је златна риза која је додата икони. Златна риза је обновљена 1600. године за време царства Бориса Годунова. Нова риза је копирала ризу из периода Ивана Грозног, док је оригинал пребачен у нову копију Тројства која је насликана специјално за ту сврху. Године 1626. Михаил I је наредио да се у ризу додају златне цате са емајлом и драгим камењем. У 18. столећу додата је позлаћена сребрна одећа анђела. Још једна копија ризе настала је 1926–28. Обе копије се данас чувају као део иконостаса Тројичке лавре.
Датирање и порекло Прецизно датовање Тројства је упитно. Историјских података нема много, а ни на почетку 20. века историчари се нису усуђивали да тврде било какве чињенице и могли су само да нагађају и износе претпоставке. Икона се први пут помиње 1551. године у Књизи од сто глава, збирци црквених закона и прописа Стоглавског синода..У Књизи су, између осталог, наведене и одлуке Синода које су донете о иконографији Светог Тројства, а посебно детаљи који су се сматрали канонски неопходним за такве иконе, попут крстова и ореола.... иконописац [мора] да слика иконе на основу античких примера, као што су то радили грчки иконописци, и као Рубљов и други претходници... ()Учесници Стоглавског синода били свесни извесне иконе Тројства коју је створио Андреј Рубљов и која је, по њиховом мишљењу, одговарала сваком црквеном канону и могла би се узети као узор.А. Никитин. Загадка «Троицы» Рублева. (Первая публикация: Никитин А. Кто написал «Троицу Рублева»? // НиР, 1989, № 8–9.)Стоглав. Изд. Д. Е. Кожанчикова. СПб., 1863, с. 128
Следећи познати извор који помиње Тројство је Легенда о светим иконописцима ( ) састављен крајем 17. или почетком 18. столећа. Дело садржи низ полулегендарних прича, укључујући и помињање да је Никон Радоњешки, ученик Сергија Радоњешког, замолио Андреја Рубљова „да наслика лик Светог Тројства у част оца Сергија“.The Legend on Saint Icon Painters: "Преподобный отец Андрей радонежский, иконописец, прозванием Рублев, многая святыя иконы писал, все чудотворные. Яко же пишет о нем в Стоглаве святого чудного Макария митрополита, что с его письма писати иконы, а не своим умыслом. А преже живяше в послушании у преподобного отца Никона Радонежского. Он повеле при себе образ написати святыя Троицы в похвалу отцу своему святому Сергию Чудотворцу". Овај позни извор већина историчара сматра непоузданим. Међутим, због недостатка других чињеница, ова верзија настанка Тројства је опште прихваћена.
Првобитна дрвена Тројичка црква изгорела је 1411. године, а Никон Радоњешки је одлучио да подигне нову цркву. До 1425. године подигнута је камена Саборна црква Светог Тројства, који постоји и данас. Верује се да је Никон, који је постао игуман после смрти Сергија Радоњешког, предосетио смрт и позвао Андреја Рубљова и Данила Чрног да заврше уређење недавно изграђене саборне цркве. Иконописци су требали да ураде фреске и израде иконостас.Святая Троица Андрея Рублева. Описание, история иконы Али ни Житије Светог Сергија, агиографски приказ његовог живота, ни Житије Светог Никона, не помињу икону Тројства, већ је само записана као украс саборне цркве у периоду 1425–1427. мини|Једина преостала фреска коју је осликао Андреј Рубљов у Успенском сабору. Ово датовање је засновано на датумима изградње обе цркве. Ипак, ликовни критичари, узимајући у обзир стил иконе, не сматрају да је ствар решена. Игор Грабар датира Тројицу 1408–1425, Јулија Лебедева је предложила 1422–1423, Валентина Антонова предложила 1420–1427. Не зна се да ли је Тројјство настала током Рубљовљевог врхунца стваралаштва 1408—1420 или касније у његовом животу. Стилска анализа показује да је могла настати око 1408. године, јер је стилски слична његовим фрескама у Успенском сабору (насталим отприлике у исто време). С друге стране, Тројство показује чврстину и савршенство које нису имале премца чак ни најбоље иконе Трјојства насликане између 1425. и 1427.
Совјетски историчар Владимир Плугин имао је теорију да икона нема никакве везе са Никоном Радоњешким, већ да ју је у Тројичку лавру донео Иван Грозни. Он је изнео теорију да су сви досадашњи научници после историчара Александра Горског погрешно претпоставили да је Иван Грозни само „поклопио златом” икону која се већ чувала у лаври.(Горский А. В.). Историческое описание Свято-Троицкия Сергиевы лавры. М., 1857, с. 10. Плугин је навео да је икону у лавру донео сам Иван, а да је Тројство настала много раније, вероватно 150 година пре тог датума. Међутим, 1998. године Борис Клос је истакао да Троицка прича о опсади Казања, написана пре јуна 1553,(Насонов А. Н. Новые источники по истории Казанского «взятия». — Археографический ежегодник за 1960 год. М., 1962, с. 10) садржи јасан навод да је Иван Грозни само „украсио“ постојећу икону за Лавру.(Клосс 1998, с. 83)
Ауторство Рубљов је први пут назван аутором иконе средином 16. века у делу „Књига од сто глава“. Научници са сигурношћу тврде да се средином 16. столећа сматрало да је Рубљов аутор иконе са таквим именом. Руски етнограф Иван Снегирјов изнео је сугестију да је Тројство која се чува у Тројичкој лаври Светог Сергија заправо икона Андерја Рубљова, који је тада био један од ретких руских иконописаца познатих по имену. Хипотеза је добила на популарности међу научницима и до 1905. године је преовладала.Анисимов А. И. Научная реставрация и «Рублевский вопрос». /'/ Анисимов А. И. О древнерусском искусстве. М., 1983, с. 105—134. Тројство је и данас генерално прихваћено као његово дело.