Људска права у Турској су заштићена низом међународних уговора, који имају предност над домаћим законодавством, према члану 90. Устава из 1982. године. Међународни пакт о грађанским и политичким правима Турска је потписала тек 2000. године. Од данас, међутим, Турска је потписница 16 од 18 међународних уговора Уједињених нација о људским правима. Питање људских права је од великог значаја за преговоре са Европском унијом (ЕУ). Акутна питања људских права укључују посебно статус Курда у Турској. Курдско-турски сукоб изазвао је бројна кршења људских права током година. У земљи је у току дебата о праву на живот, мучењу, слободи изражавања, као и слободи вероисповести, окупљања и удруживања. thumb|Мурал који приказује људска права у Турској. Наведена права су: права потрошње, право на чисту животну средину, право на добијање информација, право на живот, право гласа, право на образовање, слобода мисли, право на здравље, једнакост, habeas corpus. Турска фондација за људска права објавила је 2009. године два извештаја у којима су детаљно описана кршења људских права укључујући мучење, злостављање и изолацију малих група у затвору. Извештаји су документовали 419 смртних случајева у притвору у периоду од 15 година војне владавине, а само 2008. забележено је 39 смртних случајева у затвору. Под овластима за ванредно стање, појачано је сузбијање слободе медија са неколико новинара који су ухапшени и задржани у затворима, медијске куће затворене или преузете од стране државе због навода о тероризму, „антидржавним активностима“ и „оцрњивању турскости“ или „ вређање ислама”.

Турска и даље држи законе који се сматрају недемократским или ауторитарним, као што је забрана мањинама да стекну основно образовање на свом матерњем језику. Највећа мањина у земљи, Курди, који чине 15 одсто становништва, немају право на самоопредељење иако је Турска потписала Међународни пакт о грађанским и политичким правима. У марту 2017. Уједињене нације су оптужиле турску владу за „масовно уништавање, убиства и бројна друга озбиљна кршења људских права“ етничке курдске мањине.

Посвећеност међународном праву људских права Република Турска је преузела различите обавезе везане за људска права, од којих су неке изражене у турском уставу из 1982. године, чији други део гарантује „основна права и слободе“ као што су право на живот, безбедност личности и право на имовину. Поред тога, Турска је потписала низ уговора, приказаних испод:

+ Међународни закони о људским правима Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима 15 август 2000 (с) Међународни пакт о грађанским и политичким правима 15 август 2000 (с) 23 септембар 2003 (р) Опциони протокол уз Међународни пакт о грађанским и политичким правима 3 фебруар 2004 Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање + Женска људска права Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена 20 децембар 1985 (a) Опциони протокол уз Конвенцију о елиминацији дискриминације жена 8 септембар 2000 (с), 29 октобар 2002 (р)Конвенција Уједињених нација против транснационалног организованог криминала 13 децембар 2000 (с), 25 март 2003 (р)Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање + Заштита од тортуре, малтретирања и нестанкаЕвропска конвенција о спречавању тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања 11.01.88 (с), 26.02.88 (р) Протокол бр. 1 уз Европску конвенцију за спречавање тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања list2 = 10 мај 1995 (с), 17.09.97 (р) Протокол бр. 2 уз Европску конвенцију за спречавање тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања и кажњавања 10 мај 1995 (с), 17.09.97 (р) Конвенција против тортуре и других сурових, нехуманих или понижавајућих поступака или казни 25.01.88 (с), 02.08.88 (р) Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање +Тероризам и људска права Међународна конвенција против узимања талаца 15.08.89 (a)Међународна конвенција о сузбијању терористичког бомбардовања 20 мај 1999 (с), 30 мај 2002 (р)Међународна конвенција о сузбијању финансирања тероризма 27.09.01 (с), 28.06.02 (р) Међународна конвенција о сузбијању противправне заплене авиона 16 децембар 1970 (с), 17.04.73 (р) Међународна конвенција о спречавању и кажњавању злочина против међународних заштићених лица 6 март 1998 (р)Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање + Регионалне конвенције Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода 4 новембар 1950 (с), 18 мај 1954 (р) Протокол уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода 20 март 1952 (с), 22.06.53 (р) Протокол бр.2 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода из 1950. 6 мај 1963 (с), 25 март 1968 (р) Протокол бр.3 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода из 1950. 6 мај 1963 (с), 25 март 1968 (р) Протокол бр.4 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода из 1950. 19 октобар 1962 Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање + Протоколи 5–8 Савета Европе Протокол бр.5 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода из 1950. 14 мај 1971 (с), 20 децембар 1971 (р) Протокол бр.6 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода 15.01.03 (с) Протокол бр.7 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода 14 март 1985 Протокол бр.8 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода 04.02.86 (с), 19.09.89 (р) Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање + Протоколи 9–12 Савета Европе Протокол бр. 9 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода из 1950. године 6 новембар 1990 (с) Протокол бр. 10 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода из 1950. године 28.02.96 (с), 5 мај 1998 (р)Протокол бр. 11 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода из 1950. године 28.02.96 (с), 5 мај 1998 (р) Протокол бр. 12 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода из 1950. године 04.11.00 (с) Легенда: с је за потписан закон; р је за ратификацију; а је за приступање

Универзална декларација о људским правима потписана је 1949. године. Европска конвенција о људским правима (1954) ставља Турску под јурисдикцију Европског суда за људска права.

Турска је 1987. године прихватила право да се појединачно обрати Савету Европе (члан 25. Европске конвенције о људским правима), а 1990. признала је обавезну надлежност Европског суда за људска права према члану 46. У октобру 2009. године Европска комисија за проширење на Европску унију потврдила је то у вези са Турском одређени напредак у поштовању међународног права људских права. Међутим, имплементација неких пресуда Европског суда за људска права које захтевају измене закона је нерешена већ неколико година. Потребни су даљи напори на јачању институционалног оквира за људска права, посебно у погледу успостављања независне институције за људска права и Омбудсмана.

Генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд је 18. октобра 2017. године позвао на ослобађање активиста за људска права заточених у Турској у телефонском разговору са турским министром правде Абдулхамитом Гулом.

Европски суд за људска права Број пресуда које је донео Европски суд за људска права са најмање једном пресудом.Година није репрезентативна за ситуацију кршења људских права у тој години, јер случајеви могу да датирају много година уназад. Година Пресуда 2001 169 2002 54 2003 76 2004 154 2005 270 2006 312 2007 319 2008 257 2009 341 2010 228 2011 159 2012 117 2013 118 2014 94 2015 79 2016 77 2017 99 2018 104 2019 96

Стање људских права у Турској дуго је и даље изазивало испитивање, како изнутра тако и споља. Према Министарству спољних послова, Турска је осуђена на 33 милиона евра у 567 различитих случајева између 1990. године—када је Турска ефективно дозволила појединачне пријаве Европском суду за људска права. Највише злоупотреба је учињено на југоистоку, у оквиру курдско-турског сукоба.

У 2007. години, против Републике Турске је поднето 2830 представки пред Европски суд за људска права, па је тако донета 331 мериторна пресуда којом је потврђено 319 повреда и 9 неповреда. Турска је 2008. године била на другом месту после Русије на листи земаља са највећим бројем случајева кршења људских права отворених пред Европским судом за људска права, са 9.000 нерешених случајева до августа 2008. године. У 2011. години, Европски суд за људска права је донео 159 пресуда у којима је утврђено кршење Турске, највише од било које земље, док је Русија била друга са 121 пресудом.

Између 1. новембра 1998. и 31. децембра 2008. Европски суд за људска права је примио 24.945 захтева из Турске. Прогласио је 2.237 случајева прихватљивим и 13.615 неприхватљивих. У исто време донето је 1.905 пресуда у којима је утврђено најмање једно кршење у 1.652 случаја. Иако готово да нема одлука у вези са чланом 14. Европске конвенције о људским правима (забрана дискриминације), многе пресуде у вези са чланом 2 (право на живот) и чланом 3 конвенције (забрана мучења) донете су из процедуралних разлога, а не из сведочећи о умешаности државних агенција. Према Европској комисији за проширење ЕУ, Турска је наставила да напредује у извршењу пресуда Европског суда за људска права. Сва новчана одштета је исплаћена на време, у укупном износу од 5,2 милиона евра у 2008. години.

Европски суд за људска права је саслушао девет предмета против Турске у вези са забраном политичких партија од стране Уставног суда Турске. У свим осим у једном случају (који се тиче Исламистичке Партије благостања), Европски суд је пресудио против одлуке о забрани, утврдивши да Турска крши чланове 10 и 11 Европске конвенције (слобода изражавања и слобода удруживања). Одлука Европског суда за људска права у вези са Партијом благостања критикована је због недостатка доследности са његовим другим одлукама, посебно од стране Хјуман рајтс воч.

Једном пресудом, Европски суд за људска права, Турска је осуђена на новчану казну од 103.000 евра због њених одлука о банди Јуксекова (познатој као „банда са униформама“), повезаној са тајном жандармеријском обавештајном јединицом ЈИТЕМ. Европски суд за људска права је такође 2006. године Турску осудио на новчану казну од 28.500 евра за убиство 72-годишњег курдског писца Мусе Антера 1992. године у Дијарбакиру из ЈИТЕМ-а. Други случајеви укључују пресуду Аккоц против Турске из 2000. године, која се односи на убиство синдикалисте; или случај Лоизидоу против Турске из 1996. године, који је поставио преседан у спору око Кипра, пошто је Европски суд за људска права наредио Турској да да финансијску компензацију особи протераној са стране Кипра под контролом Турске.

Европски суд за људска права је такође 2005. доделио курдској посланици Лејли Зани 9.000 евра од турске владе, сматрајући да је Турска прекршила њена права на слободно изражавање. Зана, коју је Амнести интернешенел признао као затвореника савести и коме је Европски парламент доделио награду Сахаров, била је у затвору 1994. године, наводно због тога што је била члан забрањене ПКК, али званично зато што је говорила курдски у јавности током њену посланичку заклетву.

Право на живот Право на живот може бити угрожено другим средствима осим смртном казном. Посебно је током 1990-их било много случајева вансудских погубљења, (политичких) убистава од стране неидентификованих починилаца и случајева „нестанка“.

Смртна казна Смртна казна се у Турској не спроводи од 1984. Турска је укинула казну за кривична дела у мирнодопско време 2002. и за сва кривична дела 2004. Казна је замењена тешком казном доживотног затвора. Према члану 9 Закона 5275 о извршењу казни ови затвореници се држе у појединачним ћелијама у затворима са високим степеном безбедности и дозвољено им је да вежбају у суседном дворишту један сат дневно.

Вансудска погубљења