Лав Исакович Шестов (; Кијев, 24. јануар/5. фебруар 1866 — Париз, 19. новембар 1938), рођен као Јегуда Лајб Шварцман, био је руски егзистенцијалиста и религијски филозоф. Најпознатији је по својој критици и филозофског рационализма и сцијентизма. Његов рад је заговарао покрет изван разума и метафизике, тврдећи да они нису у стању да коначно утврде истину о крајњим проблемима, укључујући природу Бога или постојања. Савремени научници повезују његов рад с ознаком „антифилозофије”.
Рођен је као Јегуда Лајб Шварцман у Кијеву у јеврејској породици. Био је рођак Николаса Прицкера, адвоката који је емигрирао у Чикаго и постао патријарх породице Прицкер која је истакнута у бизнису и политици. Образовао се у разним местима, услед сукоба са властима. Наставио је да студира право и математику на Московском државном универзитету, али му је после сукоба са инспектором за студенте речено да се врати у Кијев, где је завршио студије.
Шестов је опширно писао о филозофима као што су Ниче и Кјеркегор, као и о руским писцима као што су Достојевски, Толстој и Чехов. Његове објављене књиге укључују Апотеоза неоснованости (1905) и његов магнум опус Атина и Јерусалим (1930—1937). Након што је емигрирао у Француску 1921. године, спријатељио се и утицао на мислиоце као што су Едмунд Хусерл, Бенџамин Фондан, Рејчел Беспалоф, и Жорж Батај. У Паризу је живео до своје смрти 1938. године.
Одабрана дела Најважнији Шестовљеви радови, у њиховим преводима на енглески језик и са датумом објављивања:
The Good in the Teaching of Tolstoy and Nietzsche, 1899 The Philosophy of Tragedy, Dostoevsky and Nietzsche, 1903 All Things are Possible (Apotheosis of Groundlessness), 1905 Potestas Clavium, 1919 In Job's Balances, 1923–29 Kierkegaard and the Existential Philosophy, 1933–34 Athens and Jerusalem, 1930–37
Референце
Литература
Категорија:Руски филозофи Категорија:Јеврејски филозофи Категорија:Умрли 1938. Категорија:Рођени 1866. Категорија:Кијевљани