Драгослав Крнајски

Драгослав Крнајски (Пула, 1953) српски је сликар који се на ликовној сцени појавио почетком осамдесетих година 20. века. Након што је магистрирао сликарство као и од почетка свог уметничког рада до данашњих дана, посвећен је просторним истраживањима у виду скулптура-објеката и инсталација, или према речима историчарке уметности Ивона Фрегл Драгослав Крнајски постављањем својих уметничког дела у простор (или различите просторе), бира жељени односа са другим уметничким делима и/или елементима простора, праћти. њихов живот у свету међу публиком – сагледава односе уметничког дела и његовог окружења, начине на који уметничко дело утиче на промену окружења и начине на који публика перципира те промене.

Живот и каријера Рођен је у Пула, 1953. године. Дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду (1982), а две године касније завршио је и Постдипломске студије (1984). Своја дела излаже од 1980. године.

Један је од оснивача уметничке групе Led Art. Један од чланова Групе уметника окупљених око Иницијативе: Нисмо грађани другог реда.

У периоду 1994—1996. био је део тима који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду.

Био је председник УЛУС-а од 1998. до 2002. године. Оснивач је удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности  ART-ZUM.

Прва верификована изложба Драгослава Крнајског била је 7. Југословенско бијенале мале скулптуре у Галерији Мурска Собота у Мурској Соботи 1985. године, а потом су следиле нове изложбе у Словенији где је Драгослав Крнајски једно време најчешће излагао. Следе изложбе у Србији и Сједињеним Америчким Државама на којима је Крнајски самостално и групно излагао с краја 20. века.

Крнајски је у периоду 2000. до 2010 имао две самосталне изложбе на којима је представио уметничка дела настала на ликовним колонијама у близини фабрика стакла и папира (галерија Културног центра Београда) и уметничка дела која се директно или индиректно односе на његов ангажман у институцијама културе ( изложба Куће за кријеснице , Блок галерија).

Крнајски је такође учествовао на сајмовима уметности и бијеналима, па су тако радови уметника изведени су на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину.

Живи и ради у Београду.

Ликовно стваралаштво Крнајсково интересовање за кретање објекта у простору датира још од самих почетака његовог ликовног стваралаштва али тек последњих година мобилни и њихова специфична интеракција и са простором и са посматрачем постају фокус овог уметника. истраживања.

Мобилни елементи овог уметника су елегантне, сведене, софистициране скулптуре од метала са централном осом ротације, прочишћених геометријских облика и сведене боје која одговара природној боји материјала – нерђајућег челика и бакра. Као и већина његових уметничких дела, Крнајски ствара мобиле понављањем истих елемената – модула, у овом случају бакарних лимова који завршавају полукружно одоздо, подсећајући на рибљу љуску или фино перје; челичне шипке и жице обликују оквир композиције и/или скелет који носи бакарне модуле. Основни облик његових мобилних је геометријски, 2Д – лук/сегмент круга ( Једро ), квадрат постављен дуж дијагоналне осе ( Светионик), на којима струјања ваздуха изазива троструко кретање (кретање примарне, 2Д композиције, кретање њених сегмената. Таквим приказом....Крнајски фокусира своје уметничко истраживање на саму граничну линију преласка из 2D у 3D, проблематизујући питање „границе преласка“ површине у простор кроз испитивање геометријских облика са једне и органских форми примера из природе са друге стране.

За ликовно стваралаштво Драгослава Крнајског историчарка уметности Ивона Фрегл каже:

...оно представља игру ума која се не зауставља на реализацији скулптуре, већ се наставља током постављања уметничког дела у простор (или различите просторе), бирањем жељеног односа са другим уметничким делима и/или елементима простора, праћењем. Његов живот у свету међу публиком – сагледавањем односа уметничког дела и његовог окружења, начина на који уметничко дело утиче на промену окружења и начина на који публика перципира те промене....Он у своје скулптуре уноси природне факторе који се не могу контролисати; његов уметнички задатак је да постигне визуелни склад целине и изазове доживљај унутар посматрача. Увођењем кретања, као једног од основних параметара живота, он истиче разлику између живог и неживог. Као и друга његова уметничка дела смештена у просторна урбана језгра, она постају чврсте визуелне референце за време и место где су настали.

Награде и признања Добитник је више награда и признања међу којима су значајније: Награде за скулптуру Бијенала младих у Ријеци (1987), Награда Октобарског салона у Београду (1990) Награда Тријенала скулптуре у Панчеву (1996). Дела Драгослава Крнајског су део колекција: Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеја рударстава и металургије у Бору, Народног музеја у Кикинди, Музејска збирка, у Културном центру Галерија Меандер у Апатину. Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.

Референце

Спољашње везе Dragoslav Krnajski by IVONA FREGL 11 MAY 2018 FOCUS CONTEMPORARY ART MAGAZINE SINCE 1980.

Категорија:Рођени 1953. Категорија:Пуљани Категорија:Срби у Истри Категорија:Српски сликари Категорија:Стипендисти Фонда младих