Људска права у Србији су производ који одражава друштвене норме земље, локалне политичке процесе, државно - правну историју и спољне односе са странкама као што је Европска унија. Као и људска права уопштено, ова права се штите кроз континуирано уграђивање глобалних норми у правне системе и спровођење закона, са циљем да се носиоци дужности држе одговорним за њихово доношење и обештећење за жртве њиховог кршења. Недавни извештаји Human Rights Watch-а примећују упорне недостатке са системским искључивањем ромске мањинске популације, узнемиравањем медија и ЛГБТ популације, и неисправном заштитом азила (посебно за децу).

Преглед Током распада Југославије Србија је била често оптуживана за кршење људских права, највише у Босни и Херцеговини. Србија као држава, међутим, није имала везе са ратом у Босни и Херцеговини. Неки од људи који су учествовали у српским снагама у Босни и Херцеговини били су окривљени за злочине против човечности и на крају оптужени од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

Последњи периодични извештаји Комитета за људска права Уједињених нација о Србији примећују позитивне аспекте као што је усвајање прогресивно инклузивног законодавства. Међутим, наведена питања која изазивају забринутост укључују недовољну имплементацију и финансирање антидискриминаторних мера, упорно искључивање Рома, дискриминацију ЛГБТ и ХИВ+ особа, недостатак правне заштите за особе са инвалидитетом, недовољан приступ личним документима за избегла и расељена лица. народа и општи неуспех у прикупљању информација о етничким и расним мањинама како би се обезбедило одговорно извештавање.

По региону После сукоба, у страху за своју безбедност, претпоставља се да је до 250.000 Срба и других етничких мањина напустило своје домове на Косову да би отишло на север."Kosovo: The Human Rights Situation and the Fate of Persons Displaced from Their Homes (.pdf) "

Један од примера ефикасне полицијске примене против етничког насиља био је напад на Србина Зорана Петровића из Новог Сада у Темерину 26. јуна 2004. године. У нападу је учествовало пет младих етничких Мађара: Иштван Маријаш, Жолт Илеш, Арпад Хорват, Золтан Сакал, и Јожеф Урач. Они су напали су и мучили (убацивањем бејзбол палице у анус) господина Петровића и замало га убили. То је покренуло поређења са сличним догађајем на Косову и Метохији крајем осамдесетих година, када је неколико Албанаца Ђорђу Мартиновићу убацило флашу у анус, што је покренуло неке од догађаја из сукоба на Косову. То је у неким медијским извештајима протумачено као симболична сврха подсећања Срба на погубљивања на колцима у периоду османске владавине. Петорица злочинаца осуђена су и изречена им је законом прописана казна, односно од 11 до 15 година затвора.

Недавни извештаји Уједињених нација Трећи периодични извештај о грађанским и политичким правима у Србији закључен је 2017. године, а други периодични извештај о економским, социјалним и културним правима закључен 2014. године. Они истичу мере предузете у циљу остваривања људских права од претходног извештавања у Србији, као и актуелна питања која изазивају забринутост. Позитивни аспекти укључују:

ратификација или приступање више међународних конвенција и протокола о људским правима усвајање националних стратегија за родну равноправност и антидискриминацију и акционих планова против корупције, трговине људима и насиља у породици. Доношење националне стратегије запошљавања са субвенцијама за запошљавање Рома Промене закона о социјалној заштити и образовном систему које промовишу социјалну инклузију Правна заштита за запослене мајке и труднице Нови закон о спречавању насиља у породици из 2016. године, као и појачани напори на проналажењу несталих лица.

Међутим, аутори примећују и упорне злочине из мржње, дискриминацију и/или недостатак правне заштите, посебно за Роме, ЛГБТ и ХИВ+ особе, особе са инвалидитетом, интерно расељена лица, избеглице и тражиоце азила, верске мањине, а посебно жене и деца унутар ових група. Они такође примећују забринутост у вези са трговином људима и радном експлоатацијом, неадекватном применом закона о азилу и заштити деце која траже азил, ускраћивањем државних пензија за претходно расељене људе, неадекватном законском одговорношћу за кршења људских права у прошлости и ниским нивоом заштите права преко владе праћење. Ови извештаји садрже сугестије о прогресивном раду на унапређењу заштите људских права Србије , сличне сугестијама које се држе као примарни услов у преговорима Србије за улазак у ЕУ.

Види још Цензура и надзор интернета у Србији Роми у логорима у Косовској Митровици

Референце

Спољашње везе Интернет страница Косовског фонда за избеглице Рома Сајт Пола Поланског Циганска крв: документарац о ситуацији у Митровици Гипси Блоод: Преглед у МПГ Министарство за људска и мањинска права Србије