У бившој Југославији испијање кафе је важна културна пракса. Култура кафе има дугу историју, која датира још из отоманског периода. Посебна врста кафане у бившој Југославији је кавана/кафана, а традиционални облик кафе је „турска кафа“.
Историја
Османски период Срби су били под утицајем османске културе након османског освајања, а већ у 16. веку је на Дорћолу, у то време трговачком центру у Београду, радила кафана. Током овог периода, кафа се служила у каравансарајима и механама. Локали у Београду почели су да се зову кафане после 1739. године, када су Османлије повратиле Србију од Аустрије. У то време најистакнутија кафана био је Црни орао на Дорћолу, који помиње путник Кепер, који је приметио да су кафане подељене по вери.
Почетком 20. века Кафана је била заједничко састајалиште за консултације о сеоским или задругарским пословима. Почетком 20. века српске сељачке вође су се често састајале у кафанама, а хрватски сељаци нису, гледајући на то као на урбану праксу, и уместо црне кафе пили су вино. Женама је у то време била онемогућена кафана снажном друштвеном забраном. мини|Кафана Три шешира У 1900-им годинама, млади српски националисти у Београду састајали су се у градским кафанама где су отворено разговарали о мржњи према Аустро-Угарској и жељи за југословенством. Гаврило Принцип, атентатор на надвојводу Франца Фердинанда, посетио је те кафане 1912. године. Кафана „Црни коњ“ у насељу Варош-капија била је стециште османских Срба избеглица и печалбара (сезонских радника).
Крајем 20. и 21. века Крајем 1970-их у Југославији се први пут појавио нови тип локала: кафе бар или колоквијално кафић. Ови барови обично служе еспресо уместо турске кафе, чаја и безалкохолних пића, као и широк избор алкохолних пића, али не и храну. Кафе барови се налазе у свим градовима, већини тржних центара и на већим бензинским пумпама. Постали су суштински део друштвеног живота као место сусрета људи свих узраста, укључујући породице са децом. Студенти су међу најчешћим посетиоцима кафе барова. Многи људи долазе у кафе барове да пуше цигарете, што је у већини земаља бивше Југославије дозвољено, чак и у затвореном простору.
У великим градовима, приморским местима и другим местима која посећују туристи, кафе барови имају велике просторе за седење на отвореном, као и телевизијске екране, углавном за гледање спортова уживо. Већи кафе барови су понекад и ноћни клубови, у којима наступају популарни локални музичари, често у турбо фолк жанру.
Кафане настављају са радом, посебно у Србији, као тип ресторана који је специјализован за традиционалну кухињу, али и алкохол и кафу. Традиционалне кафане и модерни кафе барови су одвојени типови објеката.
Кафа-кварт
Стари Град и Скадарлија у Београду, Србија. Башчаршија, у Сарајеву, Босна и Херцеговина.
Фестивали кафе
КофиФест Београд КофиФест Сарајево
Референце
Додатна литература
Категорија:Култура Северне Македоније Категорија:Хрватска култура Категорија:Српска култура Категорија:Култура Југославије Категорија:Култура Босне и Херцеговине