мини| Франц Јозеф I од Аустрије, портрет од Декера мини| Декеров портрет царице Елизабете Аустријске Георг Декер (; Пешта, 7. децембар 1818 — Беч, 13. фебруар 1894) био је аустроугарски уметник и сликар портрета.

Декер је рођен у Мађарској у породици етничких немаца, а одрастао је и своју каријеру направио у Бечу, где је предавао сликарство и сликао портрете и историјске догађаје. Захваљујући његовом учењу, понекад су га називали Господин професор Георг Декер (). Именован је за витеза Ордена Франца ЈозефаMorgen-Post Wien, 27 November 1872 (p. 579) Декер је назван „славним портретистом највишег бечког друштва“.Fabrizio Zavatarelli, Ignaz Kolisch: The Life and Chess Career (2015), p. 280

Живот Декер је био један од синова уметника Јохана Стефана Декера и брат уметника Алберта (1817–1871) и Габријела Декера (1821–1855). Рођен је у Пешти, у Краљевини Мађарској, али се 1821. године породица Декер преселила у царски град Беч. Током одрастања у Бечу отац га је научио да црта и слика акварелом и минијатуром."Decker, Georg", in Ulrich Thieme, Felix Becker, eds. Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart, vol. 8: (Leipzig: Coutan–Delattre, 1912), p. 522 Већ 1835. Декеров цртеж композитора Венцела Милера литографисао је Ф. Волф.Constantin von Wurzbach, Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich: Moll—Mysliveczek (1868), p. 413 Георг је почео да излаже аквареле 1837. године, а почетком 1840-их примљен је као студент на Академију ликовних уметности, где је научио да слика у уљу. Након тога, Декер је сликао портрете у уљу, а потом од 1850-их и у пастелима, проучавајући рад Менгса и Лиотарда у Дрездену. Убрзо је уследио велики успех на овом пољу. До 1860. Декер је водио приватну уметничку школу, а 1861. постао је члан бечке Куће уметника ().Führer durch die Gemälde-galerie Volume 3 (Kunsthistorisches Museum, Vienna, 1897), p. 209

Изван света уметности, Декер је био активан члан Бечког шаховског удружења (), чија је покретачка снага био Алберт Саломон Анселм фон Ротшилд.

Године 1851. Декер се оженио Отилијом фон Собек, која је умрла 1860. 1861. оженио се Јозефином Хеленом фон Лукам (1829–1914).Heinz Schöny, Wiener Künstler-Ahnen: Genealogische Daten u. Ahnenlisten Wiener Maler, Volume 2, Selbstverl. d. Heraldisch-Genealog. Ges. "Adler," 1975, p. 12

На имендан десетогодишњег Рудолфа престолонаследника Аустрије, 17. априла 1869. године, цар Франц Јозеф је сину поклонио Декеров портрет надвојводе Карла, војводе од Тешена, победника битке код Асперна."Wien, 20 April", in Neues Wiener Tagblatt: demokratisches Organ, 20 April 1869 (p. 241, column 1) [in German] Цар је 1872. године наградио Декерова достигнућа у уметности дајући му Витешки крст Ордена Франца Јозефа.

Када је Декер умро 1894. године, град Беч је набавио велики број скица и литографија портрета са његовог имања.Die Gemeindeverwaltung der Stadt Wien (Vienna, 1898), p. 604 Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу, а 1909. улица у бечком округу Мајдлинг названа је Декергасе (Deckergasse). Декергасе прелази преко парка Вилхелмсдорфер, који је такође познат као Декер парк.Maria Auböck, Gisa Ruland, Grün in Wien: ein Führer zu den Gärten, Parks und Landschaften der Stadt (Falter, 1994), pp. 187–188

Изабрана дела

Портрет Венцела Милера, 1835, цртеж штампан као литографија Портрет адмирала Вилхелма фон Тегетофа, након 1866, пастел на картону, Војни и историјски музеј (Heeresgeschichtliches Museum), БечUlrich A Schöndorfer, Wilhelm von Tegetthoff (1958), p. 74 Портрет надвојводе Фердинанда Максимилијана, око 1857, пастел на картону, Војни и историјски музеј, БечDas Heeresgeschichtliche Museum in Wien (Vienna: H. Böhlaus. 1960), p. 57 Лутрија на Брандштету, акварел, Бечки музеј Портрет Радецког, у пастелима, око 1850, Бечки музејDie Österreichisch-ungarische Monarchie in Wort und Bild, Volume 3 (K.K. Hof- und Staatsdruckerei, 1887), p. 251 Портрет Радецког, 1850, уље на платну, Војни и историјски музеј, БечManfried Rauchensteiner, Manfred Litscher, Das Heeresgeschichtliche Museum in Wien (Vienna: Verlag Styria, (2000) ), p. 48 Портрет надвојводе Карла, војводе од Ћешина, по Антону Ајнслу, након 1847, уље на платну, Албертина, Беч Портрет Јозефа Другог, Светог римског цара, пастели, Албертина, БечJohn P. Evans, A Quite Remarkable Man (2014), p. 288 Портрет Леополда фон Рауха, око 1842, литографија, Завичајни музеј, Мост, ЧешкаAdolf Kirschner, Erinnerungen an Goethes Ulrike und an die Familie von Levetzow-Rauch (1904) Портрет аустријске царице Јелисавете, 1869, по Винтерхалтеру Портрет надвојвоткиње Маргарете као детета, ћерке Фердинанда Четвртог, великог војводе од Тоскане, пастел на картону, 1883. Портрет надвојводе Леополда Фердинанда од Аустрије као детета, пастел на картону.

Референце

Додатна литература

Constantin von Wurzbach: "Decker, Georg", in Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich, Part 3 (Vienna, 1858), p. 194 Felix Czeike, ed. "Decker Georg" in Historisches Lexikon Wien, vol. 2, De—Gy (Vienna: Kremayr & Scheriau, (1993) ), pp. 1 & 2 Franziska Schmid, "Decker, Georg" in Neue Deutsche Biographie, vol. 3 (Berlin: Duncker & Humblot, (1957) ), p. 545

Категорија:Рођени 1818. Категорија:Умрли 1894. Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски сликари Категорија:Аустријски уметници Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу