мини|Група жена избеглица у Чаду Жене избеглице су посебна категорија избеглица која се у избеглиштву суочава са родно специфичним изазовима у свакодневном животу и у свакој фази свог миграционог искуства. У избеглиштву жене не само да постају жртве таквих изазова, веч често се суочавају са злостављањем и занемаривањем својих специфичних потреба и искустава, што доводи до сложених последица укључујући деморализацију, стигматизацију и пропадање менталног и физичког здравља. Недостатак приступа одговарајућим ресурсима међународних организација за хуманитарну помоћ отежан је преовлађујућим родним претпоставкама широм света, иако недавне промене у родној равноправности имају за циљ да се боре против ових заједничких карактеристика. Изазови Заједнички изазови за све жене избеглице, без обзира на друге демографске податке, су:Indra, Doreen (1987). "Gender: a key dimension of the refugee experience". Canada's Journal on Refugees. 6. неадекватан приступ здравственој заштити, физичко злостављање, чест случај дискриминације, сексуално насиље и трговине људима.

Здравље мини|Здравствена амбуланта унутар избегличког кампа Здравствени проблеми

Здравствени проблеми са којима се суочавају жене избеглице крећу се од дехидрације и пролива, до високе температуре и маларије. Они такође укључују феномене ширег опсега, као што су родно засновано насиље и здравље мајки.

Водећи узроци смрти

Водећи узроци смрти жена избеглица су:

неухрањеност, дијареја, респираторне инфекције и репродуктивне компликације.

Проблеми

Здравствене компликације и бриге за жене избеглице преовлађују како током њиховог боравка у привременим камповима или склоништима за избеглице, тако и када се преселе у земље азила или пресељења.Herrel, Nathaly .

На здравствене проблеме жена избеглица утичу различити фактори средине али и њихово тренутно физичко, ментално и социјално благостање.

Спољни фактори који доприносе здравственим проблемима жена избеглица укључују:

културолошки појачану родну неједнакост, ограничену мобилност, недостатак приступа здравственим установама, велику густину становништва у избегличким камповима и низак ниво образовања (пре свега у области здравља).Poureslami, IM; et al. (September 20, 2004).

Репродуктивно здравље Међународне организације за хуманитарну помоћ, као што су Уједињене нације, наводесе да адекватна репродуктивна нега мора бити „безбедна, ефикасна...[и] приступачна, “ и зато према Уједињеним нацијама, универзалне вредности у људским правима морају да буду подржане доступношчу заштите људских права. То се када су у питању жене односи на репродуктивне здравствене потребе свих жена, услуге које су у складу са адекватним стандардима у тој области уз поштовање културних разлика, шт се нажалсот ретко пружа женама избеглицама.

Због недостатка задовољавајуће репродуктивне здравствене заштите у избегличким камповима, компликације везане за порођај и трудноћу биле су један од водећих узрока смрти и болести међу женама избеглицама које су живеле у прелазним камповима у 2010. години.

Жене избеглице које су напустиле кампове хуманитарне помоћи и трајно се преселиле у земље азила и пресељења такође се суочавају са проблемимима у области репродуктивног здравља. Студија објављена 2004. у часопису Journal of Midwifery and Women's Health наводи да се жене избеглице које живе у богатим земљама суочавају са проблемима у приступу одговарајућој репродуктивној нези због стереотипа, језичких баријера и недостатка културног поштовања и разумевања.

Ментално здравље Жене избеглице се често суочавају са мноштвом компликација у вези са менталним здрављем у својим матичним земљама, у избегличким камповима и у земљама пресељења или азила. У својим матичним земљама, жене које су побегле као избеглице су можда биле психосоцијално или физички злостављане из разних разлога, укључујући геноцид; покушај срамоте породице, заједнице или културе; или збогонога што се сматра „политички опасним.“. Ови облици злостављања често доводе до изгнанства или бекства, и имају склоност да изазову невоље и штетне последице по ментално здравље и добробит жена избеглица.

У избегличким камповима, на ментално здравље жена избеглица утичу и случајеви дискриминације по основу пола, сексуалног и породичног насиља, принудног рада и тешких обавеза.. У земљама азила и пресељења, компликације са менталним здрављем такође преовлађују због језичких и културних баријера, посттрауматског стреса бекства од прогона у својим матичним земљама, потешкоћа у тражењу лечења менталног здравља и повећане вероватноће суочавања са злостављањем у поређењу са држављани земље.

Као одговор на бекство из својих матичних земаља, жене избеглице и жене које траже азил развијају посттрауматски стресни поремећај (ПТСП). Многи истраживачи поткатегоризују конструкт трауме као:

сексуални напад, физичко злостављање, сведочење насиља, партнерско насиље, међуљудску трауму, трауму из детињства и комплексну трауму.

Такође, истраживачке студије дефинишу и посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) као што је наведено од стране Америчког удружења психијатара. Неки симптоми ПТСП-а укључују наметљива и понављајућа искуства као што су ноћне море или флешбекови, интензивно искуство осећања повезаних са догађајем, осећај одвојености, избегавање стимуланса повезаних са трауматским догађајем, повећано узбуђење, негативне промене расположења и претерани одговор на стрепњу.

Ако се симптоми ПТСП не лече, многи преживели могу да доживе депресију, анксиозност, проблеме са концентрацијом, потешкоће са спавањем, раздражљиво понашање, изливе беса и потешкоће у успостављању здравих и значајних других односа.

Бекство из матичне земље може проузроковати продужени психички стрес у брачним и породичним односима. У неким случајевима, улагање жена у живот породице и заједнице је штетно погођено, остављајући их посебно рањивим на ефекте трауме због утицаја на родне улоге жена у различитим земљама.

Жене имају тенденцију да негују друге и одржавају везе. Ова динамика на крају доприноси везивању и усклађености са другима. Везаност за друге је једна од друштвених динамика на коју утиче када неко доживи ПТСП. Ови ефекти могу бити изузетно штетни за жене које имају тенденцију да напредују кроз стварање и одржавање веза са другима биолошким бићем.

Исхрана мини|Јужносуданске избеглице добијају храну. Многи од њих се жале на глад због рационирања хране од стране Светског програма за храну мини|Мушкарци мешају храну за избеглице из Јужног Судана које су нашле сигурно уточиште у насељу Имвепи у округу Аруа. Неухрањеност жена избеглица манифестује се на различите начине како у избегличким камповима тако и у земљама азила и пресељења. Питања сигурности хране, економски и политички неспоразуми и дискриминација унутар избегличких кампова доприносе лошој исхрани и нарушеном здрављу многих жена избеглица.

У студији о помоћи у храни у избегличким камповима у Руанди, стручњаци су открили да недостатак пажње и неодговарајуће ангажовање међународних агенција за помоћ у политичком, економском и културном раду у земаљама у кризи може довести до неадекватне и неодговарајуће помоћи у храни, што заузврат може резултовати у потхрањености избеглице.

Друге студије су показале да упркос непостојању правне разлике између мушкараца и жена избеглица, међународне избегличке заједнице, па чак и хуманитарне организације имају тенденцију да подржавају дискриминацију на основу пола. Ово се претвара у несразмерну потхрањеност жена избеглица због недостатка приоритета у дистрибуцији хране, као и медицинске неге за питања везана за исхрану и недостатка репродуктивне нутритивне неге.

Проблеми потхрањености и даље постоје у земљама азила код жена избеглица манифестују се кроз механизме несигурности у снабдевању храном и недостатак образовања о исхрани.

Студија о женама избеглицама из Сомалије из 2013. године открила је да су стопе уноса меса и јаја биле значајно веће код жена избеглица од упоредивих популација жена држављанки земље домаћина, док су стопе уноса воћа и поврћа биле знатно ниже.

Сродна студија о женама избеглицама из Камбоџе открила је да су уобичајени разлози лоше исхране живот у областима са:

несигурним изворима хране, ниским приходима, недостатком економских средстава за куповину хране и недостатком образовања о исхрани у њиховој новој земљи земљи пребивалишту.

Сексуално и родно засновано насиље мини|Учесталост сексуалног насиља на глобалном нивоу Према Уједињеним нацијама, родно засновано насиље у контексту напада на жене избеглице је „сваки чин насиља који доводи до... физичке, сексуалне или менталне повреде или патње женама, укључујући претње... принуду или произвољно лишавање слободе. . Напад на жене избеглице је и сексуалан и несексуалан, иако се случајеви насиља манифестују најчешће у облику сексуалног насиља над женама избеглицама.

Према студији из 2000. године, жене су посебно подложне силовању и другим облицима сексуалног напада у време рата и „дезинтеграције друштвених структура“ из различитих разлога,Hynes, Michelle . . Journal of Women's Health & Gender-Based Medicine. Ови разлози укључују друштвене немире, мешање различитих култура и вредности, преовлађујућу динамику моћи и рањивост жена које траже уточиште. . Начини на које се манифестују насиље и сексуални напади над женама избеглицама укључују принудну проституцију или принудни секс од стране радника/добровољаца међународних хуманитарних агенција, присилну проституцију или принудни секс од стране колега из избегличког кампа, присилну проституцију или принудни секс од стране чланова локалне заједнице, силовање било којом од горе наведених демографија, разменом пола за витална материјална добра или услуге, или покушајем да се обешчасти жена, њен муж или њен отац. Сексуално насиље се сматра табу темом у многим културама, па се стога и родно засновано насиље често не пријављује. Чак и ако су жене желеле да пријаве насиље, често у избегличком кампу немају где да се обрате. , in Mills, Anne J.; Black, Robert E.; Merson, Michael (eds.), International public health: diseases, programs, systems, and policies (2nd ed.), Sudbury, Massachusetts: Jones and Bartlett, p. 337

Жене избеглице и жене које траже азил суочавају се не само са физичким насиљем, већ и са емоционалним злостављањем. Емоционално злостављање се описује као свако намерно понашање које озбиљно нарушава психолошки интегритет друге особе путем принуде или претњи. Примери емоционалног злостављања укључују изолацију од других, затварање, финансијску контролу, вербалну агресију, одбацивање, претње, застрашивање, контролу, негирање злостављања жртве и коришћење кривице или стида као облика контроле. Студија спроведена на женама које су преживеле трауму фокусирана на ментално здравље међу тражиоцима азила открила је да је међу свим врстама сексуалног и родно заснованог насиља (СГБВ), 62% узорка доживело неки облик емоционалног злостављања.

Емоционално злостављање се често занемарује јер нема физичких показатеља. У студији фокусираној на повезаност између емоционалног злостављања и свести, истраживачи су открили да преживели често развијају когнитивне стратегије како би се носили са својим окружењем. Да додамо, особе које су преживјеле емоционално злостављање могу развити навике порицања и дисоцијације како би спријечиле узнемирујуће мисли из свијести и на крају се заштитиле. Као резултат тога, преживјеле скривају стварност своје ситуације од свијести и можда не тумаче своје околности као емоционално злостављање и не држе идентитет злостављане.