мини| Александар Жирарди Александар Жирарди (; Грац, 5. децембар 1850 — Беч, 20. април 1918) био је аустријски глумац и тенор певач у оперетама.
Каријера Жирарди је рођен у Грацу; његов отац је био бравар Андреас Жирарди који је емигрирао у Грац из Кортине д'Ампецо. Након ране смрти оца, Александра Жирардија је одгајао очух који га је дао у браварско шегртовање. Против очухове жеље, придружио се аматерском позоришту Дие Тонхале () где је развио свој глумачки таленат који га је коначно довео до ангажмана у бечком позоришту Штрампфер ().
Године 1874. Жирарди се преселио у Позориште на реци Вин () где је радио 22 године. 1896/97. радио је у бечком Карлтеатру (), а затим две године у Фолкстеатру у Бечу. Гостовао је и у другим значајним позориштима у Бечу и Немачкој (Берлин, Хамбург, Дрезден). мини| Споменик Жирардију на Карлсплацу у Бечу; представљен у улози „Валентина“ у „Расипнику“ Фердинанда Рајмунда
Почетком Првог светског рата Жирарди се повукао са сцене и вратио у Грац. Два месеца пре смрти 1918. године, позван је у Бургтеатар у Бечу да игра улогу Фортунатуса Вурцела у представи Сељак као милионер (Der Bauer als Millionär) Фердинанда Рајмунда.
Жирарди је био несрећно ожењен Хеленом Одилон. Одилон је имала много афера што је одвело Жирардија у душевну болницу (на основу тврдње Јулијуса Вагнер-Јаурега). Међутим, Жирарди је побегао и добио помоћ како не би био затворен. Одилон и Жирарди су се развели 1896. године. Глумица Катарина Шрат наговорила је цара Франца Јозефа да ослободи Жирардија од прогона.
У доби од 67 година, Жирарди је умро 20. априла 1918. у Бечу. Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу (гроб број 33Е-9-16).
Жирардијева главна сценска улога била је у комедији. Радио је у традицији Фердинанда Рајмунда и Јохана Нестроја, а значајан допринос дао је и популарној бечкој оперети. Жирарди је остварио улоге Блазонија у опери Kаљиостро у Бечу Јохана Штрауса (1875), Андредла у Зачараном замку Карла Милекера (1878), Јана Јаницког у Милекеровом Студент просјак (1882), Беноца у Милекеровом Гаспаронеу (1888), Калмана Жупана у Штраусовом Циганском барону (1885), Адама у Трговцу птицама Карла Целера (1891), насловна улога у Браћи Штраубингер Едмунда Ајслера (1903) и Пали Раца у Циганину Емериха Калмана (1912). Дао је велики допринос Златном добу бечке оперете.
Почасти Жирадијев живот је био тема филма Бечки комедијаш () из 1954. године.
По њему је названо јело Жирардијева печена говедина (Girardirostbraten) – јело од говедине дебело прекривено сланином и печуркама. Његов омиљени стил шешира, сламнати шешир са равном круном и ободом (чамџија), постао је популаран као Жирадијев шешир. Град Грац и бечки округ Мариахилф имају улицу названу по његовом имену (Giradigasse), а постоји и Жирардипарк у Првом бечком округу. Њему у част, међународно певачко такмичење у Кобургу је названо Александар Жирарди.
Галерија
Референце
Спољашње везе
, by Gustav Pick, sung by Alexander Girardi
Alexander Girardi in Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950, vol. 1, p. 446 Alexander Girardi in Aeiou Encyclopedia
Категорија:Рођени 1850. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Грачани Категорија:Аустријски глумци Категорија:Аустријски певачи Категорија:Аустријски уметници
Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу