Поремећаји менструалног циклуса означавају било коју краткотрајну или хроничну абнормалност која се јавља код већине жена у неком тренутку њиховог живота. Данас је широко распрострањен став да они имају озбиљан утицај на друштво у виду дана изгубљених на послу и у другим активностима узрокованих болом и патњом које доживљавају жене.
Постоји много различитих типова менструалних поремећаја који се разликују у зависности од знакова и симптома, укључујући бол током менструације, обилно крварење или одсуство менструације.Bulun SE. Physiology and pathology of the female reproductive axis. In: Melmed S, Auchus RJ, Goldfine AB, Koenig RJ, Rosen CJ, eds. . Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 17. Иако су у начелу могућа отступања у меснструалном циклусу која се сматрају нормалним варијацијама у менструалним обрасцима, сва друга отступања или абнормалности генерално се сматрају менструални поремећаји, укључивати и оне који настају у периоду краћем од 21 дан, или дужем од 3 месеца или трају дуже од 10 дана. Варијације менструалног циклуса које су углавном узроковане незрелошћу осе хипоталамус-хипофиза-јајници (енг. hypothalamic-pituitary-ovarian axis), захтевају рано откривање и лечење како би се минимизирала могућност компликација у вези са будућом репродуктивном способношћу жене..
Опције лечења менструалних поремећаја укључују лекове као што су: ацетаминфен (Тиленол) или нестероидни антиинфламаторни леков (НСАИД), као што су ибупрофен и напроксен за ублажавање болова код грчева. Оралне контрацептиве (пилуле за контролу рађања) које могу помоћи у регулисању менструалног циклуса и смањењу јаког крварења. Аблацију ендометријума и хистеректомију (као хируршке опције) када терапија лековима није успешна.
Етиологија Менструални поремећаји су проблеми који утичу на нормалан менструални циклус жене. Они укључују болне грчеве током менструације, ненормално обилно крварење или изостанак крварења.
Менструација која се јавља у годинама између пубертета и менопаузе је месечни одлив крви из материце кроз грлић материце у родницу и потом ван у спољашњу средину.
Женски репродуктивни систем мини| Женски репродуктивни систем Органи и структуре у женском репродуктивном систему укључују:
Материцу - орган у облику крушке који се налази између бешике и доњег црева.
Грлић материце - доњи део материце. Садржи цервикални канал, који повезује шупљину материце са вагином и омогућава менструалну крв да отиче из материце у родницу. Јајоводе који повезују материцу и јајнике. Јајници су органи за производњу јајних ћелија који садрже 200.000 до 400.000 фоликула (врећица). Ове ћелијске вреће садрже материјале потребне за производњу зрелих јаја, или јајних ћелија. Ендометријум је унутрашња облога материце. Током трудноће се згушњава и обогаћује крвним судовима за смештај и исхрану фетуса који расте.
Ако на крају менструалног циклуса не дође до трудноће, ендометријум се размекшава и жена почиње да има менструацију. Менструални садржај се састоји од крви и слузи из грлића материце и роднице.
Поремећаји менструалног циклуса
Поремећаји менструалног циклуса могу настати због:
физиолошких стања (трудноћа итд.), патолошких поремећаја (стрес, прекомерно вежбање, губитак телесне тежине, ендокрини поремећаји или структурне абнормалности итд.), јатрогених фактора (нпр као последица употребе контрацепцитивних средстава итд.).
Са сваким менструалним циклусом, ендометријум (слузница материце) се припрема за исхрану фетуса. Ако до оплодње не дође, тело одбацује ендометријум током месечног циклуса. У неким случајевима може се појавити неправилност у овом циклусу, што указује на један од следећих менструалних поремећаја:
Врсте менструалних поремећаја Сматра се да код већине жене (осим код жена које редовно узимају контрацептивне пилуле) не постоји апсолутно редован менструални циклус, и да нередовне менструације могу бити физиолошке али и патолошка појава након: Прве менструације, када је могуће да наредних неколико менструација буде нередовно све док се хормонални систем потпуно не развије. Поремећај нивоа хормона пред менопаузу који доводе до нередовних менструалних циклуса. Емоција које могу у мањој или већој мери да утичу на хормоне који регулишу менструални циклус тако да нпр. стрес може да изазове поремећај менструације.
Предменструални поремећаји Предменструални поремећаји представља сложен скуп атрибута који се могу јавити у већине жена на крају менструалног циклуса (значи неколико дана пре менструације). На основу статистичких података, од њих пати 50—80% жена, углавном у репродуктивном добу (од 20 до 40 година старости). Много мање је изражен код девојчица у време прве менструације, а ређе се јавља код жена у пременопаузи.Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, 2003. — С. 111—146. — 300 с. — .
Предменструални синдром (ПМС)
ПМС представља цикличну појаву различитих врста тегоба које се обично код жена јављају 5-10 дана пред добијање менструације. Симптоми су врло различити као и њихова учесталост. Најчешћи симптоми су: нервоза, раздражљивост, појачана психичка осјетљивост, плачљивост, сталан осећај глади, надувеност, надувеност груди, појачана жеља за слаткишима. Уз њих често се јављају: акне, главобоља, грлобоља, мучнина, трапавост, осип, болови у крстима... Они нестају првог дана менструалног крвављења. Не постоји конкретан лек за ПМС јер код сваке жене су проблеми индивидуални. Али је утврђено да код жена које су посебно осетљиве и имају изражен ПМС помаже начин исхране. У периоду ПМС-а требало би избегавати кафу и све друге производе који садрже кофеин, сувише слану храну јер задржава воду у организму и појачава осећај надутости, алкохол и хладне напитке, а уносити што више воћа и поврћа и што је могуће лакшу храну као и магнезијум. 400px|мини|центар
Предменструални дисфорични поремећај (ПМДД)
Предменструални дисфорични поремећај (ПМДП) је озбиљан поремећај расположења који утиче на когнитивне и физичке функције у недељи која претходи менструацији..
Предменструални дисфорични поремећај се дијагностикује са најмање једним афективним или расположеним симптомом и најмање пет физичких симптома и симптома расположења и/или понашања.
Поремећаји дужине циклуса
Изостанак менструације
Потпуни изостанак менструације (аменореја) је врло редак поремечај који може имати различите узроке. Понекад химен потпуно затвара вагину и спречава изливање менструалне крви због чега долази до болова и отока. У другим случајевима изостанак је у вези са неправилним развојем материце. Изостанак такође могу да изазову: стрес, нагли губитак тјелесне тежине, дуготрајна обољења, цисте. Менопауза је такође разлог изостанка менструације.Lobo RA. Primary and secondary amenorrhea and precocious puberty: etiology, diagnostic evaluation, management. In: Lobo RA, Lentz G, Gershenson D, Lentz GM, Valea FA, eds. . Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 38.
Олигоменореја
Олигоменореја је најчешћи поремећај менструалног циклуса код адолесценткиња који се карактерише поремећајем ритма, односно размака између две менструације, које су продужен и више од шест седмица, али краће од једне године. Јавља се у два облика као примарна и секундарна олигоменореја. Код примарне олигоменореје циклуси су продужени од прве менструације, а код секундарне олигоменореја се јавља након одређеног раздобља уредних менструалних циклуса.
Полименореја
Полименореја је поремећај ритма 28-дневног менструалног циклуса, када је интервал између две менструације краћи од 23 дана. Она може може бити физиолошка, али у неким случајевима, је симптом основног проблема. Уколико циклуси трају између 21 и 23 дана, овулације могу бити очуване, док се код циклуса краћих од 21 дана, очекује њихов потпуни изостанак. Јачина менструалног крварења је код полименореје обично сасвим нормална.
Поремећај настаје чешће након 35. године живота, као последица:
скраћења фоликуларне фазе (1. фаза циклуса) када су гонадотропини које лучи хипофизу (фоликулостимулирајући хормон – ФСХ и лутеинизирајући хормон – ЛХ) релативно повишени, а фаза жутог тела се одвија уредно,
скраћења лутеалне фазе (2. фаза циклуса) када су снижене вредности прогестерона,
ановулацијских циклуса.
У сваком појединачном случају могу бити присутни поремећаји различитих ендокринолошких регулационих механизама. Важни показатељи о трајању и размјери поремећаја циклуса могу се често добити из анамнезе, мерења базалне температуре, као и хормонске анализе.
Поремећаји дужина менструалног тока Нормална дужина менструалног тока је 3-7 дана.
Обилне менструације
Менструација која траје дуже од 8 дана и доводи до обилног крварења светлоцрвене боје са угрушцима сматра се поремећеном. Обично су узрок томе фибриоми-тумори материце који имају влакнасту грађу. Инфекције материце и јајовода, као и употреба интраутералних контрацептивних средстава такође могу бити узрок менорагије.Diedrich, Klaus (2006-12-15). Gynäkologie und Geburtshilfe (на језику: немачки). Springer Berlin Heidelberg.
Крварења између менструација
Крварења између два менструална циклуса (метрорагија) може се јављати у различитим облицима од такчастих до обилних крварења, у неправилним интервалима и у променљивим количинама. Крварење се јавља између менструација и није повезано са менструацијом.
Уобичајени узроци метрорагије су: трудноћа, употреба одређених контрацептива и интраутериних уређаја и полно преносивих болести, поремећаје згрушавања, повреде гениталије, туморски процеси, поремећаје функција жлезда са унутрашњим лучењеми, инфекције (туберкулоза итд.), нарушено опште здравствено стање организма жене.
Менометрорагија
Менометрорагија комбинује карактеристике менорагије и метрорагије. Крварење се може јавити у време менструације (као менорагија) или између менструација (као метрорагија).
Хипоменореја
Хипоменореја () један је од поремећаја менструалног циклуса у коме се менструације јављају у редовним временским размацима, али су краткотрајне и оскудне. Хипоменореја се најчешће јављаја код органских оштећења ендометријиума, која могу настатати као:
Јатрогена болест,De la etiología, el concepto y la profilaxis de la fiebre puerperal. (Die Ätiologie, der Begriff und die Prophylaxis des Kindbettfiebers. Escrita en 1860, publicada en 1861) нпр. након претерано грубе киретаже.. Патолошки процес на ендометријуму, нрп. туберкулоза ендометријума).. Ашарманов синдром, који је доста чест узрок хипоменореје због сраслине ендометријума са делимичном облитерацијом материчне шупљине. Хормонски поремећаји. Овај облик хипоменореја изазван хормонским поремећајем знатно се ређе среће у клиничкој пракси.
Хипоменореју као и олигоменореју на треба сврставати у групу поремећаја који су обухваћени под називом метрорагија.
Поремећаји овулације Поремећаји овулације укључују олигоовулацију и ановулацију:
Ановулација
Ановулација је поремећај менструалног циклуса у коме јајници не отпуштају ооцит. Због тога се овулација не јавља. Међутим, жена која не овулира у сваком менструалном циклусу не мора нужно проћи кроз менопаузу. Хронична ановулација је чест узрок неплодности ..
Поред менструалних промена и неплодности, хронична ановулација може изазвати или погоршати друге дугорочне проблеме, као што су хиперандрогенизам или остеопенија. Он игра централну улогу у вишеструким дисбалансима и дисфункцијама синдрома полицистичних јајника .
Током прве две године након менархе, 50% менструалних циклуса може бити ановулацијско.
Овулацију је заправо могуће вратити одговарајућим лековима, а овулација се успешно обнавља у приближно 90% случајева.
Дијагноза ановулације није лака; супротно популарном веровању, жене са ановулацијом и даље имају (мање или више) редовне менструације. Генерално, пацијенти примећују да постоји проблем тек када почну да покушавају да затрудне.
Мапирање температуре је користан начин за откривање раних знакова ановулације и може помоћи гинеколозима у дијагнози.
Олигоовулација