Постмодерна архитектура је међународни стил са највише утицаја у архитектури, чији се први примери јављају 1950-их година 20. века. Утицај постмодерне архитектуре осећа се и дан-данас, иако се златним добом њеног развоја сматрају 1970-е и 80-е године. мини|Сони Билдинг од Филипа Џонсона (1978-1984)
Историја и карактеристике После Другог светског рата где су се у свету, а нарочито у САД градили велики административни објекти са униформисаним и застакљеним фасадама који су због своје једноставне монтаже добијали предност над осталим врстама градње сама естетика је отишла на страну и зграде су постајале униформисане, са одсуством личности и по целом свету су постајале сличне. Због тога је за ову архитектуру одређен и зауживан појам Филипа Џонсона „међународни стил“. Сасвим је природно да се против оваквог тренда покрећу супротне тенденције и парадоксално је да је против овога био сам Филип Џонсон који је заслужан за модерну архитектуру у Северној Америци. 300п|лево Још више се од класичне модерне архитектуре дистанцирао Роберт Вентури који се у својим пројектима трудио да рашчлани једноливену површину зграда и његове се реализације почетком 1960. тих година сматрају основама постмодерне. У архитектури се данас овим појмом означавају сви објекти који имају заједнички циљ отклона од класичне модерне.
Постмодерна се често осврће ка историји али сасвим на други начин као псеудоправци у историзму у 19. веку. Поново се у архитектуру уводи симетрија, ступ, прозор са луком, декорација и сл. И тако настаје постмодерна ретроспективна док постмодерна прогресивна се труди да искориштава савремене форме и сасвим друкчије од класичне модерне.
Постмодерност је била широки покрет. Она се у архитектури нарочито огледала у поновном окретању ка „детаљу, орнаменту и угледању на прошлост“ као одговор на круту једноставност међународног стила у оквиру модернистичког покрета. Неке од главних идеја постмодернизма биле су лако видљиве у архитектури. Претерано функционалистички и упрошћени облици и простори модернизма су замењени много богатијом естетиком: сукоб облика, обликовање ради обликовања, наглашавање боје, ново виђење и угледање на раније стилове у архитектури и богатство простора.
Најважније архитекте постмодернизма Рикардо Бофиљ (Ricardo Bofill) Мајкл Грејвс (Michael Graves) Филип Џонсон (Philip Johnson) Рикардо Легорета (Ricardo Legorreta) Чарлс Вилард Мур (Charles Willard Moore) Сезар Пели (Cesar Pelli) Роберт Штерн (Robert A.M. Stern) Џејмс Стирлинг (James Stirling) Роберт Вентури (Robert Venturi) Питер Ајземан (Peter Eisenman)
Литература
Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
Спољашње везе
Niška postmoderna arhitektura
Категорија:Постмодерна архитектура Категорија:Уметност Категорија:Постмодернизам