Царска медицинско-хируршка академија, Империјална медицинско-хируршка академија или Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, била је највиша специјализована образовна установа Руске Империје (Царевина) за обуку лекара, углавном војне и поморске катедре, која је по структури одговарала универзитетским медицинским факултетима.Б.И. Ивановский, История императорской Военно-медицинской (бывшей медико-хирургической) академии за сто лет. 1798-1898. Военно-медицинская академия 337 с., 17 л. ил., 4 л. схем. 1898 Санкт-Петербург Академија је децембра 1798. године основана у Санкт Петербургу, према указу Павла I Петровича, прво као Медицинско-хируршка академија, која је августа 1808. године добила назив Царска, а потом је јула 1881. године преименована у Царску војно-медицинску академију.
Пре оснивања академије у Санкт Петербургу, медицинско образовање се стицало на Царском медицинско-хируршком институту, основаном 1783. године, где је настава била искључиво на немачком језику. Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење.
Године 1918. академија је престала да постоји као образовна установа Царске Русије и постала део институција Црвене армије.
Називи Кроз два века постојања Царска медицинско-хируршка академија више путав је мењала назив: Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798.) Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799.) Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) Царска војномедицинска академија (од 1881) Војномедицинска академија (од 1917)
Положај и изглед мини|Историјска зграда изграђена у 18. веку у центру Санкт Петербурга са спомеником Ј. Ф. Вилију, у којој је смештена академија (фотографиа из 1914.) Академија се налази у историјској згради у центру Санкт Петербурга, изграђеној крајем 18. века и у 19. веку. мини|Виборгска страна у јеаном од историјских делова Санкт Петербурга у коме се налази академија Главна зграда академије изграђена специјално за Царску медицинско-хируршке академије у Санк Петербургу, по пројекту Антонија дела Порте у стилу високог класицизма и украшеној живописним панелима Ђузепеа Бернасконија,. налази се као предворје дворишта према Компанеиској улици (касније Нижњи Новгородској), а сада академика Лебедева 6, на садашњем Бољшој Сампсонијевском проспекту, на Виборгсој страни у једаном од историјских делова Санкт Петербурга, који се налази на десној обали реке Неве и Бољшаја Невка, левообалног дела Невског округа и дела Нарве (који је постао део Кировског округа), који је стекао славу због великог броја фабрика и учешћа њихових радника у Октобарској револуцији 1917.
Данас 112 капиталних објеката градитељске целине, која имају статус споменика архитектуре на списку УНЕСКО-а и под заштитом су Рускије, чине комплекс Војномедицинске академија С. М. Киров.
Војномедицинска академија је била двоспратна зграда, изграђена (изграђена 1798) која се по пројекту састојала од централне зграде, и два симетрична бочна крила која су гледала на улицу. Природа композиције била је типична за руски класицизам. Средиште главне зграде крунисано је ниском куполом. Унутрашњост академије је више пута обнављано.
У парку академије подигнут је споменик Ј. В. Вилију (председнику академије 1808-1838), а на главном улазу у академију споменик С. П. Боткину.
Циљеви, задаци, организација Царска војномедицинска академија је била виша војнообразовна установа, чији је задатак био да оспособљава лекаре, углавном за војне и поморске одсеке, као и да усавршава лекаре који су били у војној служби и припрема их за звање професора. Такође, академија се сматрала великим научним центром који је допринео развоју медицинске науке у Руском царству.
Академија је одиграла значајну улогу у Царској Русији у:
развоју свих грана медицине, организацији медицинског образовања, стварању нових типова клиника (хируршких, болничких, терапијских), оснивању клиничких лабораторија, организацији курсева за усавршавање војних лекара итд.Императорская военно-медицинская академия (1798-1918), Ф. 316, 43567 ед. хр., крайние даты: 1800-1918. Оп. 1-69, 71 Академију су водили: збор професора на челу са председавајућим (1798-1808), председником (1808-1867), начелником (1867-1917). Док је Конференција академије била задужена за едукативни део.
Године 1838-1854. на челу руководеће структуре академије налазио се управник академије, под којом је радила управа (од 1846). Поред медицинског, академија је имала и ветеринарско и фармацеутско одељење. Академија је у различито времеу свом саставу имала:
институте (анатомско-физиолошке, хемијске, физичке и хируршке), клинике, 2. земаљску болницу (од 1869. - клиничку) и поморске болнице, музеј, ботаничку башту, библиотеку и др. институције.
Године 1808-1844. постојао је и огранак академије у Москви.
Студенти су већину времена проводили у болници, чували болесне и тамо слушали предавања. Обука је извођена на латинском језику.
Историја Предисторија Порекло академије сеже у године владавине Петра Великог, када је он 1715. године, издао указ „о ... изградњи посебне зграде за медицинску школу и образовну установу при главним болницама”. По царском наређењу, камен темељац за изградњу ових установа положен је 1715. године, прво за Адмиралитетску болницу на Виборшкој страни Санкт Петербурга, а потом 1717. године и за Копнену болницу. Почев од 1773. године у њима су почеле са радом хируршке школе за обуку војних лекара, које су 1786. спојене у Главну медицинску школу, која је обучавала лекаре за копнену војску и морнарицу Царске Русије.
Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа (од 1798) мини|Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Медицинског факултета, барон А. И. Васиљев Иницијатор рођења медицинско-хируршка школе, будуће медицинске академије, био је главни директор Лекарског одбора Медицинског факултета, барон Александар Иванович Васиљев, велики финансијер и законодавац на прелазу из 18. у 19. век, први министар финансија Руског царства (1802-1807), почасни члан Академије наука (1796), члан руске Академије (1801),Васильев // Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 4 т. — СПб., 1907—1909. који је цару поднео посебан извештај, у коме је на убедљив начин образложио потребу за стварањем Медицинске и хируршке школе, као центра за обуку квалификованог медицинског особља.
Званичан датум оснивања медицинске академије под називом Санктпетербуршка медицинско-хируршка школа је 29. децембар 1798. године када је Павле I Петрович потписао указ о изградњи просторија за учионице медицинске школе и ученички интернат.Именной Указ Государя Императора Павла I от , данный Действительному Тайному Советнику Барону Васильеву «Об устройстве при главных госпиталях особого здания для Врачебного Училища и учебных театров» (Полное собрание законов Российской империи. Собрание 1-е (1649—1825). Том XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484) Иако је свечано отварање академиј обављено 1800. године Военно-медицинская академия // Волков С. В., Русский офицерский корпус. — м, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — , када и почела предавања, датум потписивања указа сматра се даном оснивања Медицинско-хируршке академије.
Медицинско-хируршка академија (МХА) (од 1799) Санктпетербуршка медицинско-хируршка академија, како је био први назив ове ове академије, 1799. године мења назив у Медицинско-хируршка академија (МХА). Академија је основана у складу са пројектом главног директора Лекарског одбора Александар Иванович Васиљева, трансформацијом (1799) од раније постојеће Санктпетербуршке медицинско-хируршке школе.
Академија је одмах након оснивања стављена у надлежност Медицинског факултета и њоме је управљала скупштина професора, од којих је најстарији био именован за председника. За првог председник академије постављен је Карл Рингеброиг а за пофесоре: Г. Ф. Соболевски, В. М. Севергин, И. Ф. Буш, П. А. Загорски, В. В. Петров и помоћници: И. А. Смеловски и Г. И. Сухарев
Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) (од 1808) мини|Александар I Павлович одобрио је промену назива Царска, академија у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА) Када је Медицинско-хируршкојакадемији (МХА) 1808. Александар I Павлович дао право да се зове Царска, академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА)
Академија је у свом саставу имала 7 одељења: анатомско-физиолошко, патолошко-терапијско, хируршко, материњско (фармаколошко), акушерско и судско-медицинско, ботаничко и хемијско, математичко и физичко.
Студиј је трајао 4 године (настава); ђаци 1. и 2. разреда звали су се ђаци, а 3. и 4. – студенти. Њихов главни контингент послат је из Богословија, иако је међу њима по одобрењу војних власти било и добровољаца. За практичну наставу уређене су учионице за анатомију, физику и друге предмете.
ЦМХА не само да је поставила основу за високо ветеринарско и фармацеутско образовање, већ је постао и први и главни научни, образовни и медицински центар у Русији, у коме су објављени први руски оригинални медицински уџбеници и где су почели да се школују професори за медицинске факултете руских универзитета.
Године 1803. Медицинско-хируршка академија је прешла под надлежност Министарства унутрашњих послова, и добила је јаснију административну структуру и проширена је затварањем Московске медицинско-хируршке академије, чији су сви студенти пребачени у Санкт Петербург. Повећан је број државних студената (до 160), а отворен је и пријем волонтера . Повећани су захтеви за кандидате у погледу њихове опште спреме и уведени испити.
За оне који су завршили академију установљено је звање кандидата хирургије, док је за стицање звања лекара било потребна једногодишње искуство које се стицало радом у војној болници.
Нова ера у животу и раду академије почела је 1805. године, када је професор И.П.Франк, позван да реформише и руководи њоме. Он је на почетку свог рада представио пројекат по коме је настава распоређена на 4 године. У првој години предавали су: латински, немачки, аритметика, алгебра, геометрија, физика, природна историја, хемија, анатомија и физиологија. У другој години предавани су исти предмети са додатком опште патологије и хигијене и са практичним клиничким вежбама. Трећа година је била посвећена општој медицинској терапији са материјом медиком хирургијом, акушерством, патологијом, интерном медицином, клиникама и ветерином. Током четврте године студенти су изучавали оперативну хирургију, практично акушерство, приватну медицину, амбулантни рад, ветерину, медицинску полицију и судску медицину.
Године 1806. при академији су основане клинике, а 1808. године ветеринарско-фармацеутско одељење. Те године академија мења назив у Царска медицинско-хируршка академија (ЦМХА). Професори и помоћници бирани су конкурсом у присуству чланова конференције и лекарског савета.
Године 1835. додата је 5. година студија, а Царска медицинско-хируршка академија прелази у надлежност Министарства војног (1838), а управљањеу надлежност Одељења за војна насеља, на челу са грофом Клајнмихелом . Године 1842. академија је прешла је у надлежност Војно-медицинског савета, да би 1844. године дошло је до њеног секундарног и коначног спајања са Московском медицинско-хируршком академијом.
Образовна база ЦМХА наставља континуирано да расте. Године 1840. академији је припојена 2. војна копнена болница, захваљујући којој је за студенте придодат веома значајан контингент пацијената. Године 1846. отворен је анатомски институт, који је био у надлежност познатог анатома В. Л. Грубера.