Манастир Светог Николе у Псачи се налази 14 km од Криве Паланке код истоименог села у Северној Македонији.
Подигао га је српски великаш кнез Паскач,„Југославија - туристичка енциклопедија (-{I}- књига)“, Београд 1958. или његов син севастократор Влатко, који је овај храм 1358. године"Правда", Београд 1925. године приложио манастиру Хиландару. Паскач је био господар области Страцина (то је сада село између Куманова и Криве Паланке), у којој се налазило село Псача. Влатко је високи чин у српском царству стекао женидбом са Владиславом, из савладајуће династије Мрњавчевића.
Црква је довршена око 1354. године и значајна је по реалистичним приказима краља Вукашина (краљ савладар 1365—1369, самостално 1369—1371) и цара Уроша (1355—1371) у савладарском односу.
Манастирски живопис је проучен и фотографски снимљен јуна 1914. године, од стране српског академика Љубомира Стојановића и групе српских научника."Пијемонт", Београд 1914. године
Изглед манастирске цркве Манастирска црква је првобитно имала основу издуженог уписаног крста са једним кубетом изнад средишњег дела цркве и припратом над којом се налази још једно кубе, док је кров направљен од камених плоча.
Кубе је касније уклоњено, тако да сада манастирска црква више по облику подсећа на тробродну базилику, него на цркву са основом издуженог уписаног крста.
Најзначајније фреске мини|Ктиторска композиција у Псачи, кнез Паскач и севастократор Влатко са породицом До данас је делимично опстао првобитни архитектонски изглед цркве и њен живопис (рађен између 1365. и 1371. године) који се одликује финим детаљима и композицијама блиским животу. Посебно се истичу веома реални портрети ктитора и његове породице на којима су представљени:„Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“ Београд 1978. кнез Паскач кнегиња Озра Севастократор Влатко Влаткова супруга Владислава три сина Влатка и Владиславе (Стефан, Урош и Угљеша"Правда", Београд 18. април 1925. године) а са историјске стране су значајни прикази ктиторових суверена: краља Вукашина цара Уроша приликом чијег је представљања, Вукашин јасно представљен као савладар са Урошеве десне стране, што сведочи о владарској хијерархији у Српском царству. Када је 1927. године у Београду одржан конгрес Византолога, у великој свечаној сали Универзитета, као зидни декор постављене су и копије фресака из манастира Псаче, са ликовима Мрњавчевића — Марка и Вукашина."Правда", Београд 1927. године
Поред реалних приказа историјских личности, у живопису се истичу прикази из живота Светог Николе, као и композиције Богородичина смрт и Причешће апостола.
Види још Угљеша Влатковић Српски манастири
Референце
Литература
„Југославија - туристичка енциклопедија (-{I}- књига)“, Београд 1958.
Спољашње везе Фреске манастира Псаче
Категорија:Српски православни манастири у Северној Македонији Категорија:Манастири Македонске православне цркве Категорија:Задужбине српске властеле Категорија:Општина Ранковце