мини|220п|десно|Павле Поповић (1868-1939)

Друштво за српски језик и књижевност Србије је струковно, просветно и културно удржење у Србији, чији је рад посвећен неговању и развоју српског језика и српске књижевности. Друштво је основано 1910. године у Београду. У периоду од 1953. до 1991. године, носило је назив Друштво за српскохрватски језик и књижевност, након чега је рад наставило под својим изворним називом (1992). Почевши од 2026. године, председник Друштва је др Славко Петаковић, а потпредседница је др Катарина Беговић.Друштво за српски језик и књижевност Србије: Органи Друштва - структура

Историја мини|220п|десно|Александар Белић (1876-1960)

Друштво за српски језик и књижевност основано је 1910. године, са седиштем у Београду, главом граду тадашње Краљевине Србије, а његови оснивачи били су Павле Поповић, Александар Белић, Јован Скерлић и други истакнути филолози и књижевници. Након избијања Првог светског рата (1914-1918), рад Друштва био је знатно отежан, а потом је услед окупације земље и заустављен.

Након ослобођења Србије и стварања Краљевине СХС (1918), рад Друштва је 1919. године обновљен у новим, знатно измењеним политичким околностима. У новоствореној држави, језичка политика се нашла под утицајем идеологије интегралног југословенства, тако да је већ приликом доношења Видовданског устава (1921) дошло до озваничења фиктивног "српско-хрватско-словеначког језика", а исто решење је потом задржано и у Уставу Краљевине Југославије (1931). Формулација у 3. члану оба устава, која је гласила: "Службени језик Краљевине је српско-хрватско-словеначки", била је потпуно ненаучна, али знатан део тадашњих српских лингвиста је из идеолошких или опортунистичких побуда пристао да саучествује у стварању политичког привида о постојању заједничког језика не само Срба и Хрвата, већ и Словенаца. Упркос ангажовању својих истакнутих чланова у формулисању и спровођењу интегралистичке језичке политике, Друштво је током међуратног наставило рад без промене свог изворног назива.

Услед избијања Другог светског рата (1941-1945), рад Друштва је поново обустављен. Током поратних година, покренута је иницијатива за обнову рада Друштва у новим политичким околностима, што је остварено 1953. године, али под новим називом, који је гласио: Друштво за српскохрватски језик и књижевност. Истакнути чланови Друштва на челу са академиком Александром Белићем активно су саучествовали у склапању Новосадског договора (1954), који је представљао програмску и идеолошку окосницу рада све до распада Југославије (1991-1992), након чега је Друштву враћен изворни назив, под којим делује и данас.

Председници Садашњи председник Друштва је др Славко Петаковић, док је заменица др Катарина Беговић, обоје са Филолошког факултета у Београду. Претходни председници били су: Јован Скерлић, Павле Поповић, Александар Белић, Михаило Стевановић, Драгољуб Павловић, Димитрије Вученов, Ђорђе Бајић, Слободан Марковић, Живојин Станојчић, Јован Деретић, Радоје Симић, Васо Милинчевић, Петар Пешут, Љубомир Поповић, Милорад Дешић, Душан Иванић, Вељко Брборић, Бошко Сувајџић, Александар Милановић, Зона Мркаљ и Весна Ломпар.

Издања Друштво има своју издавачку делатност. Данас издаје бројне књиге истакнутих србиста два часописа: Књижевност и језик и Свет речи. Од 1956. дотадашњи назив часописа Књижевност и језик у школи (покренут 1953), се мења у садашњи Књижевност и језик. Од 1997. почиње да излази и средњошколски часопис Свет речи.

Организација догађаја Под покровитељством друштва одржавају се семинари за наставнике српског језика и књижевности (Републички зимски семинар, Ка савременој настави српског језика и књижевности, Савремени изазови наставе српског као завичајног језика), као и Такмичења из српског језика и језичке културе и Књижевна олимпијада за ученике основних и средњих школа на школском, општинском, окружном и републичком нивоу од 1990. и такмичења литерарних дружина и секција основних и средњих школа Србије и такмичења лингвистичких секција основних и средњих школа Србије. Од 2022. године Друштво је заједно са Катедром за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду оснивач и организатор манифестације Март, месец српског језика у оквиру које је спроведен низ научно-популарних предавања о српском језику, радионице намењене ученицима, чији су аутори и реализатори студенти Катедре за српски језик, као и такмичење за најлепшу реч српског језика. Најлепшом речју српског језика 2022. је проглашена реч праскозорје, a 2023. године реч "исцељење".

Референце

Литература

Спољашње везе Март – месец језика Март, месец српског језика