Искандер (ракетни систем)

Искандер300п|Ракетни систем Искандер Искандер-М на транспортеру за пуњење ракетама 9П78-1 у положају за лансирање приказан на војно-техничком форуму «АРМИЈА-2016». СпецификацијаТиптактичка балистичка ракетаЗемља пореклаРусијаИсторија употребеУ употребиод 2006.9K720 Iskander-M (SS-26 Stone) – Program Archived 2008-11-12 at the Wayback Machine GlobalSecurity.org retrieved on 11-15-08Ангажовањеу Руско-грузијском ратуГрађанском рату у СиријиTłumacz Google". Риа Новости. 22 December 2017.Специјалној војној операцији у УкрајиниИсторија производњеПочетак производње1988.ПроизвођачиВоткинска фабрика машиноградње (Воткинск) – ракете Произвођачко удружење Барикаде (Волгоград) – копнени део опреме КБМ (Коломна) – предузеће које је развило ове системеСпецификацијаМаса3.800 -{kg}-Iskander / SS-26 specs Archived 2008-11-12 at the Wayback Machine GlobalSecurity.org, Приступљено 11-15-08Дужина7,3 -{m}-Пречник0,92 -{m}-Бојева глава480-700 -{kg}- са термонуклеарним оружјем, високо-експлозивна фрагментирајућа, касетна, пробојна, термобаричка, ЕМП"Iskander/SS-26". Federation of American Scientists. Archived from the original on 2013-01-10. Приступљено 12. 2. 2013."Iskander (SS-26)". CSIS Missile Threat. Archived from the original on 2016-11-04. Приступљено 3. 11. 2016. ПерформансеМоторједан мотор на чврсто горивоДомет400-500 -{km}-"Iskander M/E (SS-21 / SS-26)". Archived from the original on 2014-12-23. Приступљено 23 December 2014."Ударная Сила: Ракетная паутина (оперативно-тактический ракетный комплекс 9К720 "Искандер" SS-26 "Stone") » RNNS.RU". Archived from the original on 6 January 2017. Приступљено 8 October 2016.Максимална брзина2.000 -{m/s}-брзина сагоревања (хиперсонична)"MilitaryRussia.Ru — отечественная военная техника (после 1945г.) - Статьи". Archived from the original on 4 January 2015. Приступљено 23 December 2014.Навођење системаИнерцијално навођење, оптички ДСМАЦ (Искандер-М), ТЕРЦОМ (Искандер-К), употреба ГПС/ГЛОНАСС-а поред инерцијалног система навођења"Дмитрий Рогозин: "Искандеры" будут размещены в Калининграде". Archived from the original on 23 December 2014. Приступљено 23 December 2014. Инерцијал, употреба ГПС/ГЛОНАСС-а и оптичког ДСМАЦ терминала за навођењеПрецизност5-7 -{m}-Лансирна платформаТранспортно возило ТЕЛ 9K720 Искандер (; назив према НАТО класификацији: SS-26 Stone) је мобилни балистички ракетни систем кратког домета који производи и користи руска војска. Ракетни системи (Искандер-М) требало би да замене застареле системе ОТР-21 Точка, које још увек користе руске оружане снаге, у временском периоду до 2020. године."Минобороны пообещало полностью оснастить ракетные войска «Искандерами» RBC, 18 November 2016.Artillery units of Russia will replace Tochka-U tactical missile with Iskander-M – Armyrecognition.com, 28 November 20169K720 Iskander-M (SS-26 Stone) Archived 2008-11-11 at the Wayback Machine GlobalSecurity.org. Приступљено 11-15-08"NATO Members Alarmed by Russian Nuclear Missile Deployment". 17 December 2013. Archived from the original on 30 July 2014. Приступљено 23 December 2014. Искандер има неколико различитих конвенционалних бојевих глава, укључујући бојеву главу за касетну муницију, бојеву главу са појачаним експлозивним дејством која садржи експлозивно гориво и ваздух, бојеву главу са високом експлозивном фрагментацијом, пенетратор за земљу као и за разбијање бункера и електромагнетни импулсни уређај за антирадарске мисије. Ова ракета пројектована је тако да може на себи носити и нуклеарне бојеве главе. У септембру 2017, генерални конструктор КБ Машиностројенија (КБМ) Валериј М. Кашин рекао је да постоји најмање седам типова ракета (а можда и више) за систем Искандер, укључујући ту и једну крстарећу ракету.Ракетный комплекс "Искандер-М" получил новые типы ракет TASS, 14 September 2017.

Историја Копнена верзија система Искандер представљала је други покушај Русије да замени старију совјетску ракету Скад. Њен први покушај замене, у виду система ОТР-23 Ока, елиминисан је према одредбама из ИНФ уговора. Радови на пројектовању балистичког ракетног система Искандера започели су у децембру 1988. године, првобитно их је спроводио и њима руководио конструктор ракетног наоружања КБМ Сергеј Непобедими, али на њих није имао значајнијег утицаја распад СССР-а из 1991. године."Великий воин и защитник "Искандер"" (in Russian). VPK. 10 February 2014. Archived from the original on 6 October 2014. Приступљено 3 October 2014.Вероника Ушакова (19. 05. 2014.). "Ракетная эра Непобедимого" (in Russian). Krasnaya Zvezda. Archived from the original on 2017-09-14. Приступљено 14. 9. 2017.

Прво успешно лансирање спроведено је 1996.

У септембру 2004. године, на састанку са високим званичницима одбране који су на њему извештавали председника Владимира Путина о изради буџета намењеног за одбрану за 2005. годину, руски министар одбране Сергеј Иванов говорио је том приликом о завршетку статичких испитивања новог тактичког ракетног система под називом Искандер. Он је рекао да ће систем ући у серијску производњу 2005. године, а да ће већ крајем те године Русија имати бригаду тих система у свом наоружању. У марту 2005, један извор у руској одбрамбеној индустрији изјавио је за Интерфакс-АВН-у да постоји могућност развоја нових ракета домета 500–600 км, заснованих на постојећим тактичким ракетним системима Искандер-Е. Он је, међутим,тада рекао да тај процес "може потрајати и до пет а можда и шест година".

Календарске 2006. године покренута је серијска производња тактичког балистичког ракетног система Искандер-М, а систем је затим у своје наоружање усвојила и руска војска. Према извештајима сазнаје се да су трошкови производње ракетног система у 2014. смањени за трећину помоћу смањења марже од 20% коју је применио произвођач ракета у свакој фази ланца снабдевања компонентама са кумулативних 810% на маржу од 21% која се примењује само на готов производ.

Постојао је извештај од стране ГосНИИП-а,тј. конструкторског бироа који прави смернице за крстареће ракете,о томе да је Русија завршила сва државна испитивања „копнених ракета 9М728/9М729 као и њихове модернизоване верзије“.

У новембру 2016. године руска војска објавила је да је у току процес модернизације система Искандер-М. Извештаји су показали да је више иностраних земаља показало своје интересовање за куповину извозне верзије Искандера, али је таква могућност изнесена у јавност тек почетком фебруара 2017. год.

Према једностраним тврдњама Сједињених Америчких Држава изнета је тврдња да су крстарећим ракетама 9М728/9М729 (Нато класификација SSC-X-7/SSC-X-8) које користи Искандер-К прекршен Уговор о ИНФ јер је њихов процењени домет наводно већи од 500 км.

Дизајн мини|Искандер-М током лансирања 2018. Балистичка ракета Искандер супериорнија је од свог претходника,по имену Ока. Систем Искандер-М састављен је од две једностепене вођене ракете на чврсто гориво, модела 9М723К1. Сваки од њих може се контролисати током целе путање свог лета и опремљен је неодвојивом бојевом главом. Сваком од ракета која је размештена на возилу-носачу може се извршити гађање независно од друге ракете у размаку од свега неколико секунди. Мобилност (покретљивост) лансирне платформе Искандера отежава противнику сваки покушај усмерен ка спречавању лансирања ове ракете.

Циљеви се могу лоцирати (открити ) не само путем сателита и авиона, већ и путем конвенционалног обавештајног центра, артиљеријског посматрача или помоћу фотографија из ваздуха скенираних и похрањених у компјутер. Ракете се могу поново репрограмирати у погледу задатог циља и током њиховог лета у случају гађања мобилних циљева. Још једна јединствена карактеристика Искандер-М је оптички вођена бојева глава, која се такође може контролисати путем шифрованог радио преноса, укључујући ту и оне из АВАКС-а или беспилотних летелица. Електро-оптички систем за навођење пружа јој могућност самоусмеравања. Рачунар на спољном делу ракете има задатак да прима слике мете, затим да се нишаном закачи на саму мету и да се према њој спушта надзвучном брзином.

У почетној фази потисна сила узгона, тј векторска контрола потиска (КВП) остварује се помоћу графитних лопатица сличних по распореду тактичким балистичким пројектилима серије В-2 и Скад. Према неким гласинама, у току свог лета ова ракета прати квази-балистичку путању, изводећи маневре избегавања у завршној фази лета и том приликом успева да ослобађа мамце како би продрла у системе противракетне одбране (амерички званичници су потврдили употребу мамаца у бар неким верзијама ове ракете ). Ракета никада не напушта атмосферу јер прати релативно равну путању. Пројектил се током целог лета контролише гасодинамичким и аеродинамичким спољним контролним површинама. Том приликом такође користи и мала пераја како би смањио свој радарски одраз.

Руски Искандер-М лети хиперсоничном брзином од 2100–2600 м/с (6–7 Маха) и на висинама од 50 км. Тежина ракете Искандера-М износи 4.615 кг, док на себи носи бојеву главу од 710–800 кг, а има ефективан домет од 500 км и приликом гађања остварује вероватну кружну грешку (вкг) од 5–7 метара (када је повезан са оптичком главом за навођење; 30–70 м у аутономној примени ).

Искандер је тактички ракетни систем дизајниран за употребу у сукобима различитог степена интензитета. Приликом његовог конструисања осмишљена је могућност да овај систем носи бојеве главе конвенционалног или термонуклеарног оружја за гађање малих и површинских циљева (покретних и непокретних), у које се могу бити уврштени непријатељско ватрено оружје, ваздушна и противракетна одбрана, командна места и комуникациони чворови и трупе у својим зонама концентрације, међу други. Систем стога може уништити и активне војне јединице и циљеве како би на тај начин деградирао способност непријатеља за вођење рат. Према руским тврдњама, површина циља коју уништава једне бојеве главе износи 25.000 квадратних метара, односно око два фудбалска терена.

Током 2007. год извршено је пробно гађање новом ракетом намењеном овом систему (и лансеру), а то је крстарећа ракета Р-500,Iskander Missile System , Приступљено 11-18-08 са дометом ефективне примене до 2000 км или више. Тренутно, систем „Искандер-М“, опремљен крстарећим и балистичким пројектилима, испоручује се руској војсци. Током 2013. ракетне бригаде армије први пут добиле су ракете опремљене новим системом управљања. Од 2018. год. ракетни комплекс Искандер добио је могућност за гађање статичних морских циљева.

Систем се може транспортовати разним транспортним средствима, укључујући и авионе.

У случају када носи нуклеарно оружје, процењена снага бојеве главе која се на основу пројектованог капацитета поставља на ракету може имати снагу од 5 до 50 килотона ТНТ-а (21 до 209 ТЈ) (Искандер-М).

Историја употребе Русија мини|Камуфлирани комплекс Искандер-М током вежбе у Забајкалији. јуна 2021 мини|Руска ракетна ракетна фаза лежи у спаваћој соби куће у Горију, Грузија (2008) Прва документована употреба Искандера забележена је током руско-грузијског рата у којем је према извештајима западних новинских агенција наводно убијен холандски новинар Стен Сториманс 12. августа 2008. у Горију.На име, по основу њихових извештаја састављеног на основу истраге холандске владе откривено је да је један фрагмент од 5 мм из противпешадијске подмуниције, коју је носила ракета Искандер, убио холандског новинара.

У септембру 2009. године руска војска је објавила своје планове да „у кратком року“ распореди ракете Искандер на одређеним положајима у свим војним областима Русије.