Председнички избори у САД 2024. одржани су у уторак 5. новембра 2024. године, а званични резултати Изборничког гласања биће објављени 6. јануара 2025. Према још званично непотврђеним резултатима, али по преносу скоро свих америчких медија, Доналд Трамп из Републиканске странке (САД) је победио Камалу Харис, актуелну потпредседницу Сједињених Америчких Држава из Демократске странке (САД). Поред тога, по први пут од председничких избора 2004, кандидат Републиканске странке је освојио већину бирачког тела. Ово су 60. председнички избори по редоследу, а одржали су се заједно са изборима за сва места Представничког дома, и 33 места, односно око трећине Сената.

На овим изборима су за председника САД из две главне странке, Демократске и Републиканске, су номиновани Камала Харис, потпредседница САД од 2021. до 2025. и Доналд Трамп, 45. председник САД, од 2017. до 2021, тим редом. У великој већини савезних држава се победник знао месецима унапред, док су колебљиве државе на овим изборима биле Висконсин, Мичиген, Пенсилванија, Северна Каролина, Џорџија, Аризона и Невада, у којима је Доналд Трамп тријумфовао.

Ови председнички избори су први који су се одржавали према попису становништва из 2020. године, што значи да су између појединих савезних држава прерасподељени бројеви представника у Представничком дому, што утиче и на број изборника (електора) Изборничког колегијума из тих држава. Тако Тексас и Флорида уместо 38 и 29 изборничких гласова на председничким изборима 2020. сада имају 40 и 30, док су Њујорк и Калифорнија изгубили по 1 глас, а самим тим и по једног представника у Представничком дому. На овим изборима укупно има 538 чланова Изборничког колегијума.

Кандидати из политичких партија се одређују на унутарстраначким изборима такозваним примарним, а они се састоје од кокуса () (јавног позиционог гласања), и директног тајног гласања (). Председничке дебате организује Национална комисија за председничке дебате, приватна компанија настала обостраном подршком Демократске и Републиканске странке. Да би неки председнички кандидат учествовао на њима, комисија прописује да он мора да има бар 15% националне подршке, чиме је по неким тумачењима скоро загарантовано да само демократе и републиканци могу да учествују на њима. Поред те две партије, Либертаријанска (Слободарска) и Зелена странка су једине које углавном имају права кандидовања у свих 50 савезних држава, и оне такође организују и своје предизборе и предлажу своје кандидате, али због помало контроверзног правила о улазном прагу за дебате они до сада нису учествовали на њима.

У САД председника грађани не бирају директно, већ то ради Изборнички колегијум. Чланови изборничког колегијума се одређују пре избора, а грађани својим гласом за председника САД на дан избора, који је у уторак 5. новембра 2024, у ствари поручују изборницима (електорима) да у име те савезне државе гласају за одабраног кандидата. Прави избори за председника се одржавају у децембру 2024. када Колегијум заседа и гласа. Целокупни колегијум се не скупља на једном месту, већ се на дан гласања састају у главним градовима својих савезних држава. Сваки изборник има по 2 гласа; један за председника и један за потпредседника. Приликом гласања изборник не мора да гласа за председничког кандидата који је победио у његовој савезној држави, мада у некима постоје законске последице за тај чин, али бар један од његова два гласа мора да буде за кандидата који нема исту државу пребивалишта као изборник. По окончању гласања се гласови шаљу у Вашингтон, где ће на заједничком заседању оба дома Конгреса 6. јануара 2025. бити јавно прочитани и пребројани. У случају успешних избора, инаугурација новоизабраног председника се одржава 20. јануара 2025.

Уколико ниједан председнички кандидат не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих председничких кандидата он бира у Представничком дому. У том случају за председника гласају државни представници, а кандидат који освоји већину представника из те државе добија 1 глас одатле. У међувремену председник Представничког дома постаје в.д. председника САД. Слично, ако ниједан кандидат за потпредседника не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих кандидата за потпредседника он бира у Сенату. За разлику од Представничког дома, приликом ових избора се сваки појединачни глас сенатора посебно рачуна.

Изборни систем У САД председника грађани не бирају директно, већ то ради Изборнички колегијум. Чланови изборничког колегијума се одређују пре избора, а грађани својим гласом за председника САД на дан избора, који је у уторак 5. новембра 2024, у ствари поручују изборницима (електорима) да у име те савезне државе гласају за одабраног кандидата.

мини|десно|150п|Због правила да изборник мора да гласа бар за једног кандидата ван своје државе, Дик Чејни је уочи избора 2000. морао да мења пребивалиште из Тексаса у Вајоминг. Ови председнички избори су први који се одржавају према попису становништва из 2020. године, што значи да су између појединих савезних држава прерасподељени бројеви представника у Представничком дому, што утиче и на број изборника (електора) Изборничког колегијума из тих држава. Тако Тексас и Флорида уместо 38 и 29 изборничких гласова на председничким изборима 2020. сада имају 40 и 30, док су Њујорк и Калифорнија изгубили по 1 глас, а самим тим и по једног представника у Представничком дому. Попис становништва не утиче на Сенат, који увек има по 2 представника из сваке савезне државе, и на главни град Вашингтон, који на председничким изборима увек има 3 гласа. Изборници не могу да буду ни актуелни Сенатори, ни државни представници, а у једној савезној држави их има укупно онолико колико она даје државних представника и сенатора. Тако Аљаска са једним представником и 2 сенатора има 3 изборничка гласа, а Флорида са 28 представника и 2 сенатора има 30. Од председничких избора 1964. и главни град Вашингтон има право гласа за председника иако није савезна држава, и по уставном амандману увек има најмањи могући број изборника на овим изборима, односно 3. На овим изборима укупно има 538 чланова Изборничког колегијума.

Прави избори за председника се одржавају у децембру 2024. када Колегијум заседа и гласа. Целокупни колегијум се не скупља на једном месту, већ се на дан гласања састају у главним градовима својих савезних држава. Сваки изборник има по 2 гласа; један за председника и један за потпредседника. Приликом гласања изборник не мора да гласа за председничког кандидата који је победио у његовој савезној држави, мада у некима постоје законске последице за тај чин, али бар један од његова два гласа мора да буде за кандидата који нема исту државу пребивалишта као изборник. Због овог закона је Дик Чејни уочи избора 2000. морао да мења пребивалиште из Тексаса у Вајоминг, пошто су пре тога и он и Џорџ В. Буш имали пребивалиште у Тексасу, чиме би свих 32 изборника из те државе морали да гласају за неког другог кандидата или за председника или потпредседника. По окончању гласања се гласови шаљу у Вашингтон, где ће на заједничком заседању оба дома Конгреса 6. јануара 2025. бити јавно прочитани и пребројани. У случају успешних избора, инаугурација новоизабраног председника се одржава 20. јануара 2025.

Поступак у случају неуспелих избора мини|150п|десно|Џон Квинси Адамс је једини председник кога је услед неуспелих избора 1824. одабрао Представнички дом, а не изборници. Уколико ниједан председнички кандидат не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих председничких кандидата он бира у Представничком дому, на тзв. продуженим изборима (contingent election). У том случају за председника гласају државни представници, и важи правило једна држава - један глас, односно кандидат који освоји већину представника из те државе добија 1 глас одатле. Гласање је тајно путем листића, а представници морају да гласају за једног од прва 3 кандидата која су остварила најбољи учинак на изборима. Главни град Вашингтон нема право гласања на овим изборима, јер се не сматра државом. Примера ради, да би председнички кандидат на овај начин освојио поједине државе, довољан му је 1 глас јединог државног представника из Аљаске, и бар 27 од 52 гласа државних представника из Калифорније да би укупно добио 2 државна гласа. Закључно са претходним председничким изборима, ово се десило само једном, и то на председничким изборима 1824. када је одабран Џон Квинси Адамс, који је освојио и мање изашлих грађана, и мање савезних држава од Ендруа Џексона.

Слично, ако ниједан кандидат за потпредседника не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих кандидата за потпредседника он бира у Сенату. За разлику од Представничког дома, приликом ових избора се сваки појединачни глас сенатора посебно рачуна. Ово се једном десило у историји САД, и тад је одабран првобитни победнички кандидат за потпредседника.

Позадина Процедура Члан 2 Устава Сједињених Држава каже да особа може да служи као председник, мора да буде рођени држављанин Сједињених Држава, да има најмање 35 година и да има пребивалиште у Сједињеним Државама најмање 14 година. Кандидати за председника обично траже номинацију једне од различитих политичких партија Сједињених Држава, која се додељује кроз процес као што су примарни избори. Примарни избори су обично индиректни избори на којима бирачи гласају за листу партијских делегата који су обећали одређеном кандидату. Делегати странке тада званично предлажу кандидата који ће се кандидовати у име странке. Кандидат за председника обично бира свог кандидата за потпредседника да формира листу те странке, коју потом ратификују делегати на конвенцији странке. Слично томе, општи избори у новембру су такође индиректни избори, на којима бирачи гласају за листу чланова Изборног колегијума; ови електори затим директно бирају председника и потпредседника. Уколико ниједан кандидат не добије минимум 270 електорских гласова потребних за победу на изборима, биће одржани контингентни избори на којима ће Представнички дом изабрати председника од три кандидата који су добили највише електорских гласова, а Сенат ће изабрати потпредседника. од два кандидата који су добили највише електорских гласова. Председнички избори ће се одржати истовремено са изборима за Представнички дом, изборима за Сенат и разним изборима на државном и локалном нивоу.

Ефекти пописа 2020. Избори су били рани предмет пажње аналитичара и коментатора, јер ће то бити први председнички избори у САД који ће се одржати након прерасподеле гласова у Изборном колегијуму Сједињених Држава, који ће уследити након пописа становништва Сједињених Држава 2020. године. Ово прераспоређивање гласова електорског колегијума остаће доследно током избора 2028. Репропорција ће се поново извршити након пописа становништва Сједињених Држава 2030. године. Представнички дом ће прерасподијелити места међу 50 држава на основу резултата пописа из 2020. године, а државе ће провести циклус поновне расподеле 2021. и 2022, где ће конгресни и државни законодавни дистрикти бити поново нацртани. У већини држава, гувернер и законодавно тело државе спроводе преобликовање (иако неке државе имају двопартијске или нестраначке комисије за преуређење). Партија која победи на председничким изборима често доживљава ефекат капута, што помаже другим кандидатима те странке да победе на изборима. 2020. године, иако је њен кандидат Џо Бајден победио на председничким изборима, Демократска странка није променила ниједан државни парламент и заправо је изгубила и законодавни дом Њу Хемпшира и гувернера Монтане. Ово је омогућило Републиканској странци да има контролу над представницима у Њу Хемпширу, што је имало потенцијал да доведе до џеримандеринга који ће остати на снази до пописа 2030, слично пројекту REDMAP након пописа из 2010. године.

Ограничења рока