Роберт Грејвс

Роберт фон Ранке Грејвс (; Вимблдон, 24. јул 1895 — Deià, 7. децембар 1985) био је енглески књижевник и професор. Током дугог живота, написао је преко 140 књига.

Грејвс је себе пре свега сматрао песником. Његове песме, заједно с иновативним интерпретацијом грчких митова, његови мемоари из Првог светског рата, Збогом свему (-{Good-bye to All That}-) и његова историјска студија о песничкој инспирацији Бела богиња (-{The White Goddess}-) се и данас непрестано објављују. Живео је од писања популарних романа као што су Ја, Клаудије (-{I, Claudius}-), Златно руно (-{The Golden Fleece}-) и Гроф Велизар (-{Count Belisarius}-). Био је изврстан преводилац класичних римских грчких текстова; његове верзије Светонијевих Дванаест царева и Апулејевог Златног магарца остале су популарне до данас због јасног и забавног стила. Грејв је 1934. добио Меморијалну награду Џејмса Тејта Блека за Ја, Клаудије и Клаудије бог.

Биографија Детињство, младост и Први светски рат Рођен у Вимблдону, Грејвс је своје рано образовање стекао у Нижој школи Копхорн и на Краљевском колеџу у Вимблдону, те у Школи Чартерхаус и добио стипендију за Сент Џон колеџ, Оксфорд. У освит Првог светског рата августа 1914 Грејвс се одмах пријавио у војску и распоређен је у Краљевске велшке стрелце (-{RWF}-). Своју прву збирку песама, Преко мангала (-{Over the Brazier}-), објавио је 1916. Стекао је репутацију ратног песника, био је један од првих који је писао реалистичне песме о искуству на фронту. У каснијим годинама је изостављао своје ратне песме из својих збирки, јер су биле сувише очигледно 'део ратне песничке еуфорије'.

У Бици код Соме био је тако тешко рањен да је једва преживео, чак је званично и објављено да је умро од рана. Постепено се опоравио и остатак рата је провео у Енглеској.

Један од најближих Грејсових пријатеља у то време био је песник Сигфрид Сасун, који је као и Грејвс био официр -{RWF}--а. Сасун се 1917. побунио против рата и објавио једну антиратну изјаву. Плашећи се да Сасун не буде изведен пред преки суд, Грејвс је интервенисао код војних власти и убедио их да је Сасун преживео шок од удара гранате и да буду благи према њему. Сасун је због тога послат у Креглокхарт, војну болницу у близини Единбурга на лечење. И Грејвс је имао шок од гранате, или неурастенију како се понекад називала, али никада од тога није лечен.

Грејвс се 1918. оженио са Ненси Николсон.

После женидбе и завршетка Првог светског рата Грејвс је наставио студије на Сент Џон колеџу у Оксфорду. Касније је покушао да зарађује водећи малу продавницу, али је тај посао убрзо пропао. Године 1926. добио је место на Универзитету у Каиру, где се преселио са својом женом, децом и песникињом Лором Ридинг. Убрзо се вратио у Лондон, где се после бурних излива емоција развео од жене (Лора Ридинг је чак покушала самоубиство) и наставио да живи с Лором у месташцу Деја на Мајорци. Одатле су почели да објављују колумну у у листу Сејзин Прес, основали су и уређивали часопис Епилог и написали две академске студије: Преглед модерне поезије (-{A Survey of Modernist Poetry}-) (1927) и Памфлет против антологија (-{A Pamphlet Against Anthologies}-) (1928); обоје су имали великог утицаја на модерну литерарну критику.

Књижевна каријера

Грејвс је 1927. објавио књигу Лоренс и Арабљани (-{Lawrence and the Arabs}-), комерцијално успешну биографију Т. Е. Лоренса. Аутобиографија Збогом свему (-{Good-bye to All That}-) 1929, ревидирана и понова објављена 1957) доживела је велики успех, али га је коштала губитка многих пријатеља, међу њима и Сигфрида Сасуна. Године 1934, објавио је комерцијално најуспешнију књигу, Ја, Клаудије. Користећи класичне изворе створио је сложену и убедљиву причу о римском императору Клаудију, која је имала наставак у Клаудије бог (-{Claudius the god}-) (1935). Други Грејвсов историјски роман, Гроф Велизар (-{Count Belisarius}-) (1938), препричава каријеру византијског генерала Велизара.

Грејвс и Лора Ридинг су напустили Мајорку 1939. на почетку Шпанског грађанског рата и преселили се у САД у Њу Хоуп, Пенсилванија. Њихов бурни однос описан је у књизи Ричарда Персивала Грејвса Године с Лором (-{Robert Graves: 1927-1940, The Years with Laura}-) и књизи Т. С. Метјуса Добре карте (-{Jacks or Better}-) (1977), а била је предлошка и за књигу Миранде Симор Лето '39. (-{The Summer of '39}-) (1998). После повратка у Енглеску Грејвс је започео везу са Берил Хоџ, која је тада била жена Алена Хоџа, његовог сарадника на књигама Дуги викенд (-{The Long Week-End}-) (1941) и Читалац преко рамена (-{The Reader Over Your Shoulder}-) (1943; поново објављена 1947. као Употреба и злоупотреба енглеског језика (-{The Use and Abuse of the English Language}-).

Грејвс и његова нова жена Берил су 1946. поново дошли да живе у Деју на Мајорки. Те године објавио је и историјски роман Краљ Исус (-{King Jesus}-). Године 1948 објавио је контроверзну књигу Бела богиња (-{The White Goddess}-). Вратио се књижевности романом Седам дана на новом Криту (-{Seven Days in New Crete}-) (1949), а 1953. објавио је Обновљено назаретско јеванђеље (-{The Nazarene Gospel Restored}-) са Џошуом Подром. Године 1955. објавио је своју интерпретацију Грчких митова, која је постала најпопуларнија књига о митологији, упкос контроверзној репутацији међу класицистима"она представља привлачно штиво и пружа обиље информација, али јој треба прилазити с изузетним опрезом“ - репутација која не изненађује због неконвенционалне природе његових тумачења и његовог отвореног и оштрог мишљења о књижевним стручњацима. Грејвс је 1956. објавио збирку кратких прича Катакрок! Махом приче, махом забавне (-{Catacrok! Mostly Stories, Mostly Funny). Године 1961. постао је професор поезија на Оксфорду, где је остао до 1966.

Од шездесетих година 20. века, Роберт Гревс се редовно дописивао да Спајком Милиганом. Многа од ових писама су сакупљена у књизи Драги Роберте, Драги Спајк (-{Dear Robert, Dear Spike}-).National Library of Australia NLA News June 2002 Volume XII Number 9, retrieved 15 June 2007 , Приступљено 24. 4. 2013.

Током раних седамдесетих година Грејв је почео да пати од све тежег губитка памћења. До свог 80. рођендана 1975. дошао је до краја свог радног живота. Живео је још једну деценију, у све зависничком стању, све док није умро од срчаног удара 7. децембра 1985. године у доби од 90 година. Његово тело сахрањено је следећег јутра у малом црквеном дворишту на брду у Деиа, на месту посвећеном Белој богињи Пелион, које гледа на море са северозападне обале Мајорке.. Његова друга супруга, Берил Грејв, умрла је 27. октобра 2003. године, а њено тело је у истом гробу.

Грејвс је имао деветоро деце: Џени, Дејвид, Кетрин (која се удала за атомског физичара Клифорда Далтона) и Сем са Ненси Николсон, и Вилијам, Лусија (која је преводилац), Хуан и Томас са Берил Грејвс."Obituary - Beryl Graves, The Guardian, 1 November 2003, retrieved 15 May 2007., Приступљено 24. 4. 2013.

Остали медији По роману „Ја, Клаудије“ снимљена је врло популарна ТВ серија, која је приказивана и у Србији.

Грејвс је био врло популаран у српском читалишту. Његова дела „Грчки митови“, „Ја, Клаудије“, „Златно руно“ имали су више издања на српском језику.

Лични живот Био је син англо-ирског писца Алфреда Персивала Грејвса и Амалије фон Ранке. Историчар Леополд фон Ранке је био стриц његове мајке. Његов брат је писац Чарлс Патрик Грејвс.

Дела Поезија Преко мангала (-{Over the Brazier}-). Лондон: -{The Poetry Bookshop}-, 1916; Њујорк: -{St Martins Press}-, 1975. Голијат и Давид (-{Goliath and David}-). Лондон: -{Chiswick Press}-, 1917. Виле и пешаци (-{Fairies and Fusiliers}-). Лондон: -{William Heinemann}-,1917; Њујорк: -{Alfred. A. Knopf}-, 1918. Кутија за накит (-{Treasure Box}-). Лондон: -{Chiswick Press}-, 1920. Сеоска наклоност (-{Country Sentiment}-). Лондон: -{Martin Secker}-, 1920; Њујорк: -{Alfred. A. Knopf}-, 1920. Старинско огледало (-{The Pier-Glass}-). Лондон: -{Martin Secker}-, 1921; Њујорк: -{Alfred. A. Knopf}-, 1921. Вајперџини (-{Whipperginny}-). Лондон: -{William Heinemann}-, 1923; Њујорк: -{Alfred. A. Knopf}-, 1923. Перјана постеља (-{The Feather Bed}-). Ричмонд, Сареј: -{Hogarth Press}-, 1923. Шкртицино господство (-{Mock Beggar Hall}-). Лондон: -{Hogarth Press}-, 1924. Велчменово црево (-{Welchmans Hose}-). Лондон: -{The Fleuron}-, 1925. Песме (-{Poems}-). Лондон: -{Ernest Benn}-, 1925. Мармосајтска збирка (-{The Marmosites Miscellany}-) (као Џон Дојл) Лондон: -{Hogarth Press}-, 1925. Песме (1914—1926) (-{Poems (1914—1926)}-). Лондон:-{ William Heinemann}-, 1927; Garden City, NY: Doubleday, 1929. Песме (1914—1927) (-{Poems (1914—1927)}-). Лондон: -{William Heinemann}-, 1927 (као -{Westminster Press}-, 1928. Песме 1929 (-{Poems 1929}-). Лондон: -{Seizin Press}-, 1929. Још десет песама (-{Ten Poems More}-). Париз: -{Hours Press}-, 1930. Песме 1926-1930 (-{Poems 1926-1930}-). Лондон: -{William Heinemann}-, 1931. Коме друго? (-{To Whom Else?}-). Деја, Мајорка: -{Seizin Press}-, 1931. Песме 1930-1933 (-{Poems 1930-1933}-). Лондон: -{Arthur Barker}-, 1933. Сабране песме (-{Collected Poems}-). Лондон: -{Cassell}-, 1938; Њујорк: -{Random House}-, 1938. Нема више духова: Одабране песме (-{No More Ghosts: Selected Poems}-). Лондон: -{Faber & Faber}-, 1940. Посао у рукама (-{Work in Hand}-), са Норманом Камероном и Аланом Хоџом. Лондон: -{Hogarth Press}-, 1942. Песме (-{Poems}-). Лондон: -{Eyre & Spottiswoode}-, 1943. Песме 1938-1945 (-{Poems 1938-1945}-). Лондон: -{Cassell}-, 1945; Њујорк: -{Creative Age Press}-, 1946. Сабране песме (1914—1947) (-{Collected Poems (1914—1947)}-). Лондон: -{Cassell}-, 1948. Песме и сатире (-{Poems and Satires}-). Лондон: -{Cassell}-, 1951. Песме 1953 (-{Poems 1953}-). Лондон: -{Cassell}-, 1953. Сабране песме 1955 (-{Collected Poems 1955}-). Њујорк: -{Doubleday}-, 1955. Песме које је сам одабрао (-{Poems Selected by Himself}-). Хармондсворт: -{Penguin}-, 1957; поновљена издања 1961, 1966, 1972, 1978. Песме Роберта Грејвса (-{The Poems of Robert Graves}-). Њујорк: -{Doubleday}-, 1958. Сабране песме 1959 (-{Collected Poems 1959}-). Лондон: -{Cassell}-, 1959. Виолина за пени: Песме за децу (-{The Penny Fiddle: Poems for Children}-). Лондон: -{Cassell}-, 1960; Њујорк: -{Doubleday}-, 1961. Још песама 1961 (-{More Poems 1961}-). Лондон: -{Cassell}-, 1961. Сабране песме (-{Collected Poems}-). Њујорк: -{Doubleday}-, 1961. Нове песме 1962 (-{New Poems 1962}-). Лондон: -{Cassell}-, 1962; под насловом Нове песме (-{New Poems}-). Њујорк: -{Doubleday}-, 1963. Заслужнији случајеви: Осамнаест старих песама за поновно разматрање (-{The More Deserving Cases: Eighteen Old Poems for Reconsideration}-). Молбра: -{Marlborough College Press}-, 1962. Човек ради, жена јесте (-{Man Does, Woman Is}-). Лондон: -{Cassell}-, 1964; Њујорк: -{Doubleday}-, 1964. Ен у Хајвуд Холу: Песме за децу (-{Ann at Highwood Hall: Poems for Children}-). Лондон: -{Cassell}-, 1964. Поново спелована љубав (-{Love Respelt}-). Лондон: -{Cassell}-, 1965; Њујорк: -{Doubleday}-, 1966. Сабране песме 1965 (-{Collected Poems 1965}-). Лондон: -{Cassell}-, 1965. Седамнаест песама које недостају „Поново спелованој љубави“ (-{Seventeen Poems Missing from 'Love Respelt'}-). самостална штампа, 1966. Штампарски знак за „Поново спеловану љубав“ (-{Colophon to 'Love Respelt'}-). самостална штампа, 1967. Песме 1965-1968 (-{Poems 1965-1968}-). Лондон: -{Cassell}-, 1968; Њујорк: -{Doubleday}-, 1969. Песме о љубави (-{Poems About Love}-). Лондон: -{Cassell}-, 1969; Њујорк: -{Doubleday}-, 1969. Поново спелована љубав опет (-{Love Respelt Again}-). Њујорк: -{Doubleday}-, 1969. Више од давања (-{Beyond Giving}-). самостална штампа, 1969. Песме 1968-1970 (-{Poems 1968-1970}-). Лондон: -{Cassell}-, 1970; Њујорк: -{Doubleday}-, 1971. Једрењак зелених једара (-{The Green-Sailed Vessel}-). самостална штампа, 1971. Песме: Скраћене за лутке и принцезе (-{Poems: Abridged for Dolls and Princes}-). Лондон: -{Cassell}-, 1971.