Јонас Гар Стјоре (; Осло, 25. август 1960) је норвешки политичар који је 36. премијер Норвешке од 2021. и био је вођа Лабуристичке партије од 2021. године као министар спољних послова од 2005. до 2012. и као министар здравља и служби неге од 2012. до 2013. Такође је члан Стортинга за Осло од 2009. године.
Стјоре је одрастао у Западном Крају Осла и милионер је. Прошао је обуку за поморске официре на Норвешкој поморској академији, а затим је студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу од 1981. до 1985. Првобитно повезан са Конзервативном странком, био је специјални саветник за каријеру и генерални директор у кабинету премијера од 1989. до 1997, служио је под премијерима Јан П. Сисе, Гро Харлем Брунтланд и Торбјерн Јагланд. Постао је познат као штићеник Брунтландове 1990-их, а њено менторство га је инспирисало да постане члан Лабуристичке партије 1995. Године 1998. пратио је Брунтландову у Светску здравствену организацију где је постао њен шеф особља. Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга; влада је била инспирисана новим лабуристима и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји.
Касније је био генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године. Као и његови политички ментори Брундтланд и Столтенберг, Стјоре је повезан са десницом Лабуристичке партије која је повољна за пословање. Када се придружио кабинету 2005. године, доживљавали су га као део групе „руководитеља Западног Краја“ и Столтенбергових поверљивих лица која је представљала помак удесно. Његов мандат министра спољних послова га је ипак учинио најпопуларнијим чланом кабинета. Упркос томе што је Лабуристичка партија добила 1% мање гласова и изгубила једно место, леви центар је освојио већину на норвешким парламентарним изборима 2021. Као лидер највеће странке, Стјоре је био изразити фаворит за улогу премијера. Два дана након оставке Ерне Солберг и њене владе 12. октобра 2021, Стјоре је именовао за премијера краљ Харалд V, предводећи мањинску владу са Партијом центра. Убрзо након што је именована за премијера, Лабуристичка партија је пријавила губитак од 5% својих присталица, јер су многи кривили странку што није довољно подржавала норвешки народ током глобалне енергетске кризе 2021–2022.
Позадина
Породица Рођен у Ослу, Стjoре је син богатог брокера Улфа Јонаса Стјореа (1925–2017) и библиотекарке Уније Гара (1931–2021). Одрастао је у насељу Рис у Вест Енду Ослу.6 Стјоре је мултимилионер, са богатством од око 60.000.000 НОК (приближно 7.100.000 УС$ у 2016. години). Он је власник великог дела породичне компаније Фемстјо. Највећи део породичног богатства потиче од продаје норвешке компаније Јотул 1977. године, коју је водио његов деда по мајци Јоханес Гар.8 Стјореов деда по оцу био је истакнути пословни директор Јонас Хенри Стјоре, извршни директор и председник компаније за производњу експлозива Норск Спрӕнгстофиндустри. Стјореов прадеда Пол Едварт Стјоре био је градоначелник Конзервативне партије и заменик члана норвешког парламента из Левангера, а породица је била имућни фармери у Трøнделагу у 19. веку.9 Стјоре је ожењен Марит Слагсволд, социологом и свештеником у државној цркви Норвешке. Имају три сина, који су похађали Осло Валдорф школу. Стјоре је декларисани хришћанин и члан државне цркве.
Образовање и ранија карера Похађао је Бергову школу у Ослу, а затим је прошао обуку за морнаричке официре на Краљевској норвешкој поморској академији. Касније је пет година студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу. Стјоре је накратко био сарадник у настави у Харвардском пројекту преговора на Правном факултету Харварда 1986. године. Од 1986. до 1989. био је истраживач на Норвешкој школи за менаџмент, радећи на пројекту Сценариер 2000 са социологом Андреасом Хомпландом и економистом Питером Нореом.
Каријера у јавној администрацији Стјоре је претходно био повезан са Конзервативном партијом, и пријавио се за позицију политичког саветника за спољне послове за странку 1980-их. Понуђен му је посао, али га је касније одбио.18 Године 1989. Стјоре је постао специјални саветник у канцеларији премијера Гро Харлем Брунтланд. Брунтландово менторство инспирисало га је да постане члан Лабуристичке партије 1995. године, када је постао и генерални директор (експедисјонссјеф) у кабинету премијера. Од 1998. године био је извршни директор (шеф особља) Светске здравствене организације под вођством Гро Харлема Брунтландове. Стјоре је био извршни председник истраживачког центра ЕЦОН Анализе од 2002. до 2003. и генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године.
Политичка каријера
Начелник штаба Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга од 2000. до 2001. Влада је била инспирисана новом лабуристичком агендом Британске Лабуристичке партије и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји.
Министар иностраних послова мини|313x313пиксел|Стјоре и Јенс Столтенберг са америчким председником Џорџем В. Бушом током НАТО самита у априла 2008. Године 2005. Стјоре је именован за министра иностраних послова у влади Јенса Столтенберга, на тој функцији до 2012. Када се придружио кабинету, доживљавали су га као део групе „руководитеља Вест Енда“ и Столтенбергових повереника која је представљала помак удесно. . Ипак, бројне анкете су показале да је Стјоре био најпопуларнији члан Столтенбергове владе Стјоре је 2006. године изразио забринутост због Либанског рата 2006. године. Стјоре је реакцију Израела назвао „потпуно неприхватљивом“ и назвао је „опасном ескалацијом“, док је такође осудио Хезболахов напад на израелске војнике. Стјоре је критиковао ширење утицаја Г20 као одговор на финансијску кризу 2007–2008, назвавши је „у великој мери без легитимитета“ и упоредивши је са Бечким конгресом.
Покушаји атентата Бомбаш самоубица је 14. јануара 2008. погодио хотел Серена у Кабулу, Авганистан, где је Стјоре боравио. Стјоре је остао неповређен у инциденту, у којем је погинуло шест особа, укључујући норвешког новинара Карстена Томасена. Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун је изјавио да је Стјоре био мета напада, али је портпарол талибана одбацио ову тврдњу. Стјоре је отказао остатак своје посете Авганистану дан након напада. Стјоре је 20. јула 2011. био једна од главних мета напада Андерса Беринга Брејвика.
Министар здравља Дана 21. септембра 2012, Јенс Столтенберг је започео реконструкцију кабинета и преместио Стереа на чело Министарства здравља и неге. Током исте реконструкције на месту министра иностраних послова наслиједио га је Еспен Барт Еиде. Док је био министар здравља, добио је надимак Хелс-Јонас (Хелт Јонас).
Члан парламента На општим изборима 2009. у Норвешкој, Стјоре је изабран у норвешки парламент, Стортингет, који представља Осло. Реизабран је 2013. и 2017. године. Као члан парламента, Стјоре је предложио једну од две добитнице Нобелове награде за мир 2021, Марију Ресу.
Лидер Лабуристичке партије 14. јуна 2014. изабран је за лидера Лабуристичке партије, наследивши Јенса Столтенберга, који је био именован за генералног секретара НАТО-а. Постао је и лидер опозиције. Стјоре је предводио странку на норвешким парламентарним изборима 2017, али је црвено-зелена коалиција изгубила за четири места потребна за већину од 85 места. Његова странка је критикована да је победу узела здраво за готово. Крајем 2017, неколико жена је навело да се заменик лидера странке Тронд Гиске непримерено понашао према њима. У почетку, Стјоре је изјавио да се Гиске није тако понашао након интерне расправе у вези са тим. Почетком јануара 2018, Гиске је одлучио да поднесе оставку на место заменика лидера као резултат оптужби, а дато је и образложење странке да је прекршио правила сексуалног недоличног понашања. Гискеов наследник, Бјорнар Скјӕран, номинован је 19. марта 2019. Након номинације, Стјоре је похвалио Скјарана, рекавши да ће он бити јасан глас са севера. Стјоре је предводио странку на норвешким парламентарним изборима 2021. године, овог пута обезбедивши црвено-зеленој коалицији већину од 89 места од потребних 85, победивши плаво-плаву коалицију коју предводи актуелна премијерка Ерна Солберг.
Преговори пре владе почели су 23. септембра у Хурдалу, након што је Партија центра почела да ради са Партијом социјалистичке левице. Дана 29. септембра, Социјалистичка левица се повукла из преговора, посебно наводећи неслагања око питања као што су нафта и социјална питања. Стјоре је изразио разочарење и рекао да се надао другачијем исходу, али је додао да поштује одлуку странке. Лабуристичка партија и Партија центра почеле су преговоре о влади касније истог дана. Стјоре и Ведум су 8. октобра објавили да ће платформа нове владе бити представљена 13. октобра и да су спремни да формирају владу дан касније, 14. октобра. Након што је Ева Кристин Хансен номинована за кандидата Лабуристичке партије за председника Стортинга, Стјоре је 9. октобра изнео предлог у Стортингу, а гласање за њену потврду догодило се писменим путем. Хансен је потврђен са 160 гласова за и 8 уздржаних.
Председник владе Норвешке (2021–тренутно)
Стјоре је именован за премијера 14. октобра 2021, након победе његове странке на парламентарним изборима одржаним у септембру. Формирао је мањинску владу, са Лабуристима и Партијом центра.
Домаће мини|249x249пиксел|Јонас Гар Стјоре држи говор у новембру 2021. године. Након напада на Конгсберг дан пре него што је преузео функцију, Стјоре и министарка правде Емилие Енгер Мел посетили су град дан касније, где су положили цвеће у знак сећања на жртве. Стјоре је рекао да је посета такође имала за циљ да покаже солидарност са народом Конгсберга. Стјоре је 18. октобра одржао декларацију своје владе о уздизању, где су главни делови владине платформе поновљени. Ово је укључивало „борбу против социјалног дампинга и спровођење великог чишћења у норвешком радном веку како би се обезбедила стална, с пуним радним временом позиција са норвешком платом и условима рада“, уклањање општег приступа привременом запошљавању, ограничавање запошљавања, борба везана за посао криминала, и зауставити ослобађање такси индустрије. Када је реч о индустријској политици, Стјоре је прокоментарисао да „да бисмо успели, морамо да обезбедимо да норвешки природни ресурси, укључујући разумно обновљиву енергију, остану конкурентска предност за норвешку индустрију“, истовремено најављујући офанзиву зелене индустрије у којој ће држава учествовати да добије нова индустрија покренута и ради. Што се тиче регионалне политике, Стјоре је рекао да ће влада изнети случај Стортингу да још једном раздвоји Тромс и Финмарк, као и да ће учинити исто за Викена, ако то жели окружно веће. Што се тиче транспорта, Стјоре је навео да ће "цене националних и окружних друмских трајеката бити преполовљене током четворогодишњег периода", а такође је поновио обећање бесплатних трајеката између острва и заједница без путне везе са копном. Ово такође укључује трајектне везе које превозе мање од 100 000 путника годишње. Стјоре је такође најавио да ће његова влада радити на мерама за предузимање мера за смањење повећаних цена електричне енергије, и указао да би то могло да се примени у кратком временском периоду.