Фридрих Торберг (; Беч, Алзергрунд, 16. септембар 1908 – Беч, 10. новембар 1979) је псеудоним Фридриха Кантора, аустријског писца.
Биографија мини|Родно место Фридриха Торберга у Бечу, Порцелангасе 7а. десно|мини|220x220пиксел| Торбергов гроб у Средишњем гробљу у Бечу. Радио је као критичар и новинар у Бечу и Прагу до 1938. године, када га је јеврејско порекло приморало да емигрира у Француску, а касније, након што га је њујоршки ПЕН-клуб позвао као једног од „Десет истакнутих немачких антинацистичких писаца “ (заједно са Хајнрихом Маном, Францом Верфелом, Алфредом Доблином, Леонардом Франком, Алфредом Полгаром и другима) у Сједињене Државе, где је радио као сценариста у Холивуду, а затим за часопис Тајм у Њујорку. Године 1951. вратио се у Беч, где је почео да пише за бечке новине Ди Пресе, за радио станицу под контролом Американаца Црвено-бело-црвено и за минхенске новине Зидојче цајтунг. Писао је и наступао активно на позицијама антикомунизма. Торберг је најпознатији по својим сатиричним списима у фикцији и публицистици, као и по преводима на немачки прича Ефраима Кишона, које остају стандардна немачка верзија Кишоновог дела.
Торберг се заузимао за младе књижевне таленте, као што су Петер Хандке и Бригите Швајгер.
У Бечу је живео од 1951. до краја живота 1979. године, када је сахрањен у Средишњем бечком гробљу.
Изабрана дела
Ученик Гербер је апсолвирао (, 1930). Овај полуаутобиографски роман прича о гимназијалцу под угњетавањем учитеља тиранина). Каснија издања носила су скраћени наслов Ученик Гербер, под којим је роман данас опште познат (). … и верујем да је то била љубав (, 1932) Сускинд од Тримберга (). Roman. Fischer, Frankfurt am Main (1972) (фиктивна биографија) Тетка Јолеш или пад Запада у анегдотама (, 1975). Збирка забавних, али горко-слатких анегдота о животу Јевреја и личностима у пренацистичком Бечу, Прагу, и емиграцији. Превод Марије Поглич Бауер и Сонате Харт: Maria Poglitsch Bauer and Sonat Hart, Ariadne Press, (2008) . Наследници тетке Јолеш (, 1978)
Референце
Литература
Додатна литература
Joseph P. Strelka (eds.): Der Weg war schon das Ziel. Festschrift für Friedrich Torberg zum 70. Geburtstag. München 1978, Langen Mueller. Franz Heinrich Hackel: Zur Sprachkunst Friedrich Torbergs. Parodie, Witz, Anekdote. Mit einem Anhang unbekannter Arbeiten aus der Frühzeit Torbergs. Lang, Frankfurt am Main u. a. 1984. (=Europäische Hochschulschriften Reihe 1; 769) . Frank Tichy: Friedrich Torberg. Ein Leben in Widersprüchen. Otto Müller, Salzburg u. a. (1995) . David Axmann (eds.): Und Lächeln ist das Erbteil meines Stammes. Erinnerung an Friedrich Torberg. Mit Beiträgen von Klaus Maria Brandauer u. a., Wiener Journal, Wien (1988) . Helga Abret: Zwischen Realität und Legende – Zu Friedrich Torbergs Erzählung „Golems Wiederkehr“. In: Hinauf und Zurück/in die herzhelle Zukunft. Deutsch-jüdische Literatur im 20. Jahrhundert. Festschrift für Birgit Lermen, Bouvier, Bonn 2000, S. 521–542. Anne-Marie Corbin-Schuffels: L'image de l'Europe à l'ombre de la guerre froide. La revue forum de Friedrich Torberg à Vienne, 1954–1961. L’Harmattan, Paris u. a. (2001) . . Schneider-Verlag Hohengehren, Baltmannsweiler 2001 (= Deutschdidaktik aktuell; 10) Michael Howard Rice: Nazis and Jews. A thematic approach to three exile works by Friedrich Torberg. Cincinnati, Ohio: Univ. Diss. 2001. Marcel Atze, Marcus G. Patka (eds.): Die „Gefahren der Vielseitigkeit“. Friedrich Torberg 1908–1979. Katalog zur gleichnamigen Ausstellung im Jüdischen Museum Wien. Wien: Holzhausen (2008) . David Axmann: Friedrich Torberg. Die Biographie. Langen Müller, München (2008) . Marcel Atze (eds.): „Schreib. Nein, Schreib Nicht“. Marlene Dietrich, Friedrich Torberg; Briefwechsel 1946–1979. Synema, Wien 2008. [Eintrag] Friedrich Torberg. In: Heinz Ludwig Arnold (eds.): Kindlers Literatur Lexikon. 3., völlig neu bearbeitete Auflage, 18 Bände, Metzler, Stuttgart/Weimar (2009) ., Bd. 16, S. 367 f. [Biogramm und Werkartikel zu Der Schüler Gerber hat absolviert von Irena Zivsa]. Daniela Vergud: „Friedrich Torbergs täglich Brod.“ Der Briefwechsel zwischen F. T. und Max Brod 1943–1968. Magisterarbeit, Neuere deutsche Literatur, Lehrstuhl Karl Müller, Universität Salzburg 2009.
Спољашње везе http://www.forward.com/articles/13829/ (Разговор уз кафу: Читање ремек-дела Фридриха Торберга) Снимци са Фридрихом Торбергом у онлајн архиви Österreichische Mediathek(на немачком). Приступљено 27. августа 2022. Friedrich Torberg im Zentralen Verzeichnis digitalisierter Drucke (zvdd) Photographien, Texte, Artikel im Austria-Forum
Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 1979. Категорија:Бечлије Категорија:Пражани Категорија:Аустријски Јевреји Категорија:Аустријски књижевници Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу