Казахстан

Казахстан (, ), званично Република Казахстан (, ), држава је у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско језеро. Граничи се на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. века су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси су на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизована да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру Совјетског Савеза. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то урадила. Дотадашњи комунистички лидер Нурсултан Назарбајев постао је први председник Казахстана. Казахстан је чланица УН, ОЕБС, СЗО, Савета туркофоних држава, Партнерства за мир, Шангајске организације за сарадњу, ОДКБ, Заједнице независних држава и Евроазијске економске уније.

Са површином од 2,7 милиона -{km²}-, Казахстан је девета држава у свету по величини и највећа од свих које немају излаз на море. Површински је приближно једнака западној Европи. Укупна дужина границе износи 12.012 km, од чега на границу са Русијом отпада 6.846 -{km}-, са Узбекистаном 2.203 -{km}-, 1.533 -{km}- са Кином, 1.051 -{km}- са Киргистаном и 379 -{km}- са Туркменистаном. Највећи градови су Алмати, Астана, Караганда, Шимкент, Атирау, Оскемен и др. Иако је највећим делом Казахстан смештен у Азији, његова територија западно од реке Урал припада европском континенту.

Казахстан је претежно низијска земља, угрубо нагнута од истока ка западу. На западу му припадају делови Прикаспијске и Туранске низије. Велики део средишњег простора чине разбијена побрђа Казашке висије висока између 300 и 900 m надморске висине. Побрђа и велики део запада земље изграђени су од старих кристаластих стена. Кристаласте стене су у низијама прекривене дебелим наносом који је настао механичким трошењем стена. Уз саму југоисточну границу се простиру високи предели у којима доминирају планински венци Тјен Шана, Алтаја, Алатауа, Каратауа и др. Највећи врх Казахстана, Хан Тенгири (7.010 m), се налази управо на Тјен Шану, на граници са Киргистаном. Планина Тјан Шан обилује и другим импозантним рељефним облицима. Један од таквих је и кањон Чарин у долини истоимене реке, дубок између 150 и 300 m. Ове планине су добрим делом грађене од вулканских стена, што значи да су врло рудоносне.

Клима

Казахстан је изразито континентална земља која је удаљена од мора више од 2.000 -{km}-, тако да читав овај простор има изразито континенталну климу. Дневна и годишња колебања температуре су велика, а прелазна годишња доба (пролеће и јесен) нису посебно изражена. Прелази из хладнијег у топлији део године и обрнуто су доста нагли. Зиме су сурове и веома хладне. Температуре у јануару падају и испод -20 °C. Лета су доста топла. Температуре у овом периоду досежу и 30 °C, али су ноћи и у ово летње доба доста хладне. Како је Казахстан добро ограђен високим планинама са истока и југа, ваздушне масе до њега доспевају као суве. Због тога велики део земље има мало падавина. Равничарски предели немају нигде више од 300 -{mm}- падавина, док у пустињама количина падавина не премашује 200 -{mm}-. Само планинске области имају годишње више од 1.000 -{mm}- падавина. У Кепеновој класификацији клима доминира суви степски климат (БС), а посебно на југу земље је присутан и пустињски климат (BW). Са повећањем надморске висине јавља се и бореална (Дф), те клима тундре (ЕТ).

Воде

С обзиром на веома мале количине падавина, у земљи нема велики број река. Највећа је Сир Дарја, која се улива у Аралско језеро. Казахстану припада и горњи ток Иртиша и доњи ток Урала. Језера су већином слана, па им је економски значај мали. Највећа језера су Балхашко и Аралско, којег Казахстан дели са Узбекистаном, а такође му припада и део Каспијског, највећег језера на свету. Осим ових постоји велик број површински мањих језера попут Зајсанског, Тенгишког, Алаколског и др. Воде свих већих река се користе за натапање засејаних површина. Без наводњавања не би било интензивне пољопривреде. Обиље подземних артешких вода веома се користи за све видове водоснабдевања.

Педолошка карта Казахстана је једноставна. Северни део земље прекрива плодни чернозем, средишњи смеђа, доста неплодна полупустињска тла, док су на југу типичне пустиње. Управо овакви педолошки услови и оскудица у води учинили су да је у земљи развијен врло оскудан биљни свет. У планинским просторима су заступљене шуме, али оне обухватају мање од 5% површине. Сви остали делови Казахстана су травнате степе и пустиње.

Национални паркови

У Казахстану постоји 10 националних паркова: Име Основан Величина (-{ha}-) Слика Бајанаул 1985. 68.453 150п Национални парк Иле-Алатау 1996. 199.703 150п Национални парк Алтин-Емел 1996. 161.153 Национални парк Алтин-Емел|150п Национални парк Кокшетау 1996. 112.120 Каркаралин 1998. 112.120 Национални парк Алтин-Емел|150п Бурабај 2000. 83.511 Национални парк Алтин-Емел|150п Катон-Карагај 2001. 643.477 150п Чарин2004127.050 150п Сајрам-Угамск2006.149.053 Кољсајска језера2007.161.045 150п

Историја

Казашки канат мини|200п|Бактријска камила, симбол Пута свиле испред маузолеја Хоџе Ахмеда Јасавија у Хазрат-е Туркестану мини|лево|230п|Тараз, један од најстаријих градова Казахстана Казахстан је био насељен још од каменог доба. Клима и рељеф ове област су били погодни за сточарство. Историчари верују да је коњ први пут припитомљен управо у степама Евроазије. Како су градови Тараз и Хазрат-е Туркестан служили као важне станице на Путу свиле, који је повезивао исток и запад, ово подручје добија велики стратешки значај, када су га у 13. веку освојили Монголи. Под Монголским царством, ово подручје је подељено на покрајине, које су после постале део Казашког каната.

У овом периоду је номадски начин живота уско повезан са сточарством наставио да преовлађује међу становништвом у степама. У 15. веку се почиње издвајати засебан казашки идентитет међу турским племенима овог подручја, а средином 16. века овај је процес и завршио стварањем посебног казашког језика, културе и привреде. Ипак, ово подручје је било поприште честих сукоба између казашких емира и персијских народа са југа. Почетком 17. века Казашки канат се суочио са великим ривалством међу његовим племенима, што је за последицу имало поделу његовог становништва у 3 хорде: Велику, Средњу и Малу. Политичка разједињеност, ривалство међу племенима и важан положај између истока и запада су фактори који су слабили Казашки канат.

Током 17. века чести су сукоби Казаха са Ојратима, савезом западних монголских племена, међу којима су Џунгари били најагресивнији. Почетак 18. века је период када је Казашки канат доживио свој врхунац. У овом периоду је Мала хорда учествовала у рату против Џунгара од 1723. до 1730. године, који је попраћен великом инвазијом овог племена на казашке територије. Под вођством Абул Каир Кана Казаси су победили у овом рату. Кључне битке су биле на реци Буланти 1726. године и битка код Анракаја 1729. године. Аблај Кан је такође учествовао у многим биткама против Џунгара, те је проглашен за народног хероја. Казаси су такође били жртве честих напада Калмика са Волге.

Руска Империја мини|Казански сабор у Вернију, данас Алмата. мини|лево|Руски досељеници у Петропавловску. У 19. веку Руска Империја се ширила, између осталог и у централној Азији. То је био период „Велике игре“ који је трајао скоро пуних 100 година, од 1813. до 1907. године када је потписан Англо-руски споразум. Руски цареви су тада владали већим делом територија данашњег Казахстана.

Руска Империја је успоставила нови систем администрације и повећавало број својих војних трупа и касарни у централној Азији у тзв. „Великој игри“ између њих и Британске Империје. Руски језик је био форсиран у свим школама и у администрацији. Ове мере су довеле до јаког отпора међу казашким становништвом, првенствено због нарушавања традиционалног номадског начина живота и појаве глади међу овдашњим племенима. Тако се развио казашки национални покрет у касним 1800-тим, који је имао за свој примарни циљ очување казашког језика и идентитета насупрот покушајима Русије да их асимилира.

Од 90-их година 19. века па надаље тече интензивније насељавање руског становништва на територију данашњег Казахстана, посебно у провинцију Семиречје. Тај тренд се још и повећао након изградње железнице Оренбург-Ташкент, која је завршена 1906. године. Ова досељавања надзирала је Пресељеничка управа, са седиштем у Санкт Петербургу.

Ривалство у борби за земљу и воду између Казаха и новопридошлог становништва се све више заоштравало у последњим годинама царске Русије, што је кулминирало устанком из 1916. године. Казаси су напали руске и козачке досељенике и војне трупе. Устанак је резултовао великим бројем жртава и масакара са обе стране. Руска освета је била немилосрдна. 300.000 Казаха је морало избећи у планине или суседну Кину. Када се следеће године око 80.000 њих вратило, већина их је била побијена од стране царске војске. За време 1921. и 1922. године од глади је умрло око милион Казаха.

Казашка ССР

мини|лево|Железница Туркестан-Сибир пролази великим делом кроз јужне степе Казахстана мини|лево|Положај Казашке ССР унутар Совјетског Савеза Иако је за кратко време успостављена Алашка аутономија (1917—1920), ово је био веома буран период праћен многим устанцима и побунама, које су брутално угушене, те су Казаси ипак дошли под совјетску управу. Простор данашњег Казахстана је 1920. године постао аутономна република унутар Руске СФСР.

Совјетска репресија над традиционалном елитом заједно са форсирањем колективизације у касним 30-им довела је до велике глади. Између 1926. и 1939. године број становника Казахстана је опао за 22% услед глади, насиља и емиграције. Процене су да би данас Казахстан бројао близу 20 милиона становника да у том периоду није било глади и масакра над казашком популацијом. Током 30-их година многи водећи казашки писци, мислиоци, песници, политичари и историчари су ликвидирани по Стаљиновој наредби, а све у циљу сузбијања казашког идентитета и културе. Комунистички систем је чинио велик напор да интегрише Казахстан у совјетски систем. Казахстан је постао совјетска република 1936. године. У овом периоду на његову територију се присилно досељава велики број људи из других делова Совјетског Савеза. Већина депортација у Совјетском Савезу су вршене у правцу Сибира и Казахстана, а оне су често вршене само на основу етничке или религијске припадности тих људи. Неретко су они доспевали у велике совјетске радне логоре, као што је Алжир у околини Астане, који је био резервисан за жене људи који су сматрани за народне непријатеље.

Казахстан

Źródło i licencja