Жоао Педро Гонсалвеш Алмеида (; 5. август 1998) португалски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим УАЕ тим емирејтс ХРГ. Ђиро д’Италију је завршио једном на трећем мјесту у генералном пласману, освојио је једном класификацију за најбољег младог возача и остварио је једну етапну побједу, док је Тур де Франс једном завршио на четвртом мјесту, а Вуелта а Еспању на другом мјесту и остварио је једну етапну побједу. Два пута је освојио првенство Португалије у вожњи на хронометар, док је по једном освојио Тур де Полоње, Тур де Луксембург, првенство Португалије у друмској вожњи, Вуелту ал Паис Баско, Тур де Романди и Тур де Свис.
Каријера
Јуниорску каријеру почео је 2013. док је 2017. са 19 година, потписао први уговор са континенталним тимом Уневро. Године 2018. прешао је у амерички развојни тим Хаген берман аксеон и исте године је освојио Лијеж—Бастоњ—Лијеж за возаче до 23 године, док је бејби Ђиро завршио на другом мјесту. Године 2020. освојио је првенство Португалије за возаче до 23 године и у друмској и у вожњи на хронометар, док је Тур оф Јута трку завршио на четвртом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.
Године 2020. прешао је у Декунинк—Квик-степ. Завршио је Вуелта а Бургос трку на трећем мјесту, након чега је Тур де’л Ен завршио на седмом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. У октобру, возио је на Ђиро д’Италију, која је била помјерена због пандемије ковида 19, чиме је са 22 године дебитовао на некој гранд тур трци. На трећој етапи преузео је розе мајицу, поставши тако трећи португалски возач који је у неком тренутку био лидер једне гранд тур трке. Мајицу је изгубио на етапи 17 и завршио је Ђиро на четвртом мјесту. Године 2021. завршио је УАЕ тур на трећем мјесту, након чега је освојио Тур де Полоње уз двије етапне побједе и спринт класификацију, као и Тур де Луксембург, уз освојену класификацију за најбољег младог возача и класификацију по поенима. На Ђиро д’Италији био је лидер тима, заједно са Ремком Евенепулом и завршио је на шестом мјесту, након чега је освојио првенство Португалије у вожњи на хронометар.
Године 2022. прешао је у УАЕ тим емирејтс. На почетку сезоне, завршио је УАЕ тур на петом мјесту, док је трку освојио његов сувозач — Тадеј Погачар. Вуелта а Бургос трку завршио је на другом мјесту, након чега је завршио Вуелта а Каталуњу на трећем и Париз—Ницу на осмом мјесту. На Ђиру, био је лидер тима, али је морао да напусти трку након етапе 17, док је био на четвртом мјесту у генералном пласману, због корона вируса. У јулу, освојио је првенство Португалије у друмској вожњи, док је у вожњи на хронометар завршио на трећем мјесту, након чега је био лидер тима на Вуелта а Еспањи. Завршио је на петом мјесту, док је његов сувозач Хуан Ајусо, завршио на трећем мјесту. Године 2023. завршио је Тирено—Адријатико на другом и Вуелта а Каталуњу на трећем мјесту, након чега је у мају возио Ђиро д’Италију, коју је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача и једну етапну побједу. У јуну је освојио првенство Португалије у вожњи на хронометар по други пут. Године 2024. завршио је Тур де Свис на другом мјесту, 22 секунде иза сувозача Адама Јејтса, гдје је остварио и двије етапне побједе. У јулу је возио Тур де Франс, који је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, радећи за Погачара који је освојио трку. У финишу сезоне је возио Вуелта а Еспању, али је напустио трку прије девете етапе јер је био позитиван на ковид 19. Године 2025. освојио је Вуелту ал Паис Баско скоро два минута испред Енрика Маса уз двије етапне побједе, након чега је освојио Тур де Романди 26 секунди испред Ленија Мартинеза, узевши лидерску мајицу на хронометру на последњој етапи. У јуну је возио Тур де Свис, гдје је на четвртој етапи побиједио 40 секунди испред Оскара Онлија и дошао је на седмо мјесто у генералном пласману, два минута иза Ромена Грегоара. На седмој етапи је побиједио у спринту на успону испред Онлија и Кевина Вокелена и пред хронометар на последњој, осмој етапи, дошао је на друго мјесто у генералном пласману, 33 секунде иза Вокелена. На хронометру је побиједио 25 секунди испред Феликса Гала и освојио је трку минут и седам секунди испред Вокелена, уз освојену класификацију по поенима. У јулу је возио Тур де Франс, гдје је радио за Погачара. Током седме етапе је пао, наставио је трку али је напустио током девете етапе. У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је био лидер тима заједно са Ајусом, који је на десетој етапи изгубио седам минута. На етапи 13, УАЕ тим емирејтс ХРГ је радио на темпо на успону Алто де л’Англиру у у главној групи је остало неколико возача, а на око 6 -{km}- до циља је Алмеида изашао да вози на темпо што су пратили само Јонас Вингегор, Џај Хиндли и Сеп Кус. Хиндли и Кус су отпали, Алмеида је возио на темпо до циља и побиједио је испред Вингегора, чиме је остварио прву етапну побједу на Вуелти. Трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, минут и 16 секунди иза Вингегора, што му је био други подијум на гранд тур тркама, али је последња етапа прекинута на 60 -{km}- до циља због протеста, није вожено до Мадрида гдје је требало да буде подијум, већ је он постављен на паркингу, а возачи су стајали на хладњацима за лед.
Референце
Спољашње везе
Профил на сајту -{procyclingstats.com}- Профил на сајту -{cyclingarchives.com}-
Категорија:Рођени 1998. Категорија:Португалски бициклисти Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Португалски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Ђиро д’Италији