За чланак о манастиру светог Андреје код Матке, погледајте чланак манастир Андреаш.
Манастир Успења Пресвете Богородице Матка се налази на левој обали реке Треске, југозападно од Скопља код истоименог села.
У селу Матки према попису из 2002. године живи 300 Албанаца, 167 Македонаца и 1 Србин-{Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови}- .
Прошлост
Подигао га је око 1370. године властелин БојкоВасилије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920., у време српског цара Душана. Бојко је био син властелинке Данице која је позната као ктитор манастира светог Николе у Љуботену 1337. године.
Манастир је касније био порушен и напуштен. Обновила га је 1497. године и том приликом му дозидала припрату Милица Скопљанка"Време", Београд 18. јул 1937. године са сином (властелинка„Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“ Београд 1978. или грађанка„Југославија - туристичка енциклопедија (-{II}- књига)“, Београд 1958. из Скопља) која је у манастирској цркви представљена са супругом Николом у грађанској одори тог доба.
Године 1897. у порти манастирској, Арнаути су убили игумана (разбили му главу) и његовог ученика (обесили)."Време", Београд 1937. године
Манастир су посетили 12. јуна 1925. године краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија. У кањону реке Треске били су низови сађених шимшира и смокви."Време", Београд 13. јун 1925. године
Монах Геласије Рус, сабрат манастира Матке, испосник ћелије Св. Андреје је средином октобра 1929. године настрадао. Нађен је мртав у кањону поред испоснице; свирепо је убијен је са 11 убода ножем. Тај руски калуђер је иначе живео самотно и испоснички, и због врлина народ га је поштовао као светог човека. Сумњало се на оближње муслимане, који су једном приликом у манастиру видели да он има новац код себе."Време", Београд 1929. године
Половином октобра 1930. године умро је у манастиру старац Коча Јовановић и ту сахрањен. Коча је био истакнути српски национални радник, један од оснивача српског четништва у Старој Србији и Македонији. Он је у Скопљу од 1895. године држао прву српску књижару, у којој су се тајно окупљале српске комите, у чијим редовима је и он био."Време", Београд 1930. године
Године 1934. старешина манастира био је јеромонах Трифун."Правда", Београд 1934. године
Изглед манастирске цркве
Манастирска црква је релативно малих димензија (дужине око 9,5 m) са основом скупљеног уписаног крста.
Над њом се уздиже једно кубе које одоздо носе пиластри, а одозго конзоле, док је са спољашње стране омалтерисана. Црква је 1925. године била свеже окречена, а могле су се видети изведене геометријске фигура од наслаганих цигли и камена. Животопис је слабо сачуван јер је наводно био дело неког сеоског живописца. Најбоље је очувана најстарија словенска фреска Богородице Тројеручице."Време", Београд 1925. године
Види још Списак манастира Српске православне цркве Референце
Литература
Василије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920. „Југославија - туристичка енциклопедија (-{II}- књига)“, Београд 1958. Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“ (треће издање) Београд 1985.
Категорија:Манастири Македонске православне цркве Категорија:Српски православни манастири у Северној Македонији Категорија:Храмови посвећени Успењу Пресвете Богородице Категорија:Задужбине српске властеле