Национални парк Кучај-Бељаница је национални парк у поступку заштите који је покренут 5. јануара 2022. године. Обухвата површину од 45.371,62 хектара и налази се на територијама општина Жагубица, Деспотовац, Бољевац и града Бора.
Северна граница подручја је Бељаница, а јужна Кучај, док источну границу чини борско-зајечарска депресија, а западну Велика Морава. Кучајске планине су уједно највећи ненасељени простор у Србији.
Одлике Назив носи по двема планинским целинама, Кучају и Бељаници. Заједно чине највећи кречњачки масив у Србији. Овај планински масив има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре. Морфолошки је јасно издвојен речним долинама са специфичном крашком морфологијом и хидрогеологијом. Као посебне вредности геоморфолошког карактера издвајају се: сложена, композитна долина реке Ресаве (са суженим кањонским и клисурастим деловима), увала Речке (са формираним периглацијалним облицима рељефа — туфурима), велика стеновита капија прераст Самар и крашка оаза — Дубашница (са репрезентативним крашким облицима рељефа, предложена за геопарк крашког рељефа). У заштићеном подручју се налази изузетно хидролошко богатство, о чијој разноврсности сведочи више од 30 објеката хидролошког наслеђа — репрезентативних водних појава: крашких врела, водопада и слапова, понорница.
На Кучајско-бељаничком планинском масиву досад је евидентирано око 150 спелеолошких објеката, од којих неки имају хидрогеолошку функцију извора (врела) или понора.
Посебну геолошку вредност представљају површински и подземни облици крашког рељефа као и бројни крашки извори — Мало врело, Бук и Бељевинска врела. Посебно се истичу снажна крашка врела контактног типа, велике издашности и великог колебања издашности, преко којих се дренира велика крашка издан. Јављају се у подножју планинског простора и представљају главне изворе пијаће воде за шире подручје. Квалитет вода је веома висок што представљa једну од темељних вредности овог простора.
Област новог националног парка истовремено је богата и културно-историјским наслеђем, још од праисторије. У околини Деспотовца нађени су најстарији остаци људских насеобина на овим просторима, а насеље у Злотским пећинама у којима су израђивани накит, алатке и оружје постојало је до 6. века п.н.е.
Флора и фауна Захваљујући специфичној геолошкој подлози и клими, на овом простору су нашле станиште бројне ретке и угрожене биљне врсте, укупно 982, од којих преко 100 врста спадају у категорију строго заштићених.
Простор заштићеног подручја се убраја у један од најшумовитијих на балкану, где један део заузимају и шуме прашумског карактера, целине као што су Винатовача и Бусовата.
На овом подручју расте у свету реликтна ендемска биљна врста Српска рамонда (лат. Ramonda serbica).
Што се фауне тиче ово подручје је дом за 130 врста птица и 70% укупне фауне сисара. Међу њима су рис, видра, мрки медвед и вук, од којих су сви на црвеној листи угрожених кичмењака Србије.
Географски положај и границе Национални парк Кучај-Бељаница налази се у источној Србији и обухвата две планинске целине, Кучај и Бељаницу. На северу је ограничен Жагубичком котлином, на истоку борско-зајечарском депресијом, на западу долином Велике Мораве док се на јужној страни наставља остатак Кучајског планинског масива.
Административно се налази на територијама општина Деспотовац (Сладаја, Стрмостен и Јеловац), Жагубица (Жагубица, Суви До, Изварица, Милановац и Крупаја), Бољевац (Подгорац) и града Бора (Злот).
Режими заштите Концепт заштите овог простора спроводи се тростепеним режимом заштите где постоји режим првог, другог и трећег степена заштите.
Прва обимнија истраживања подручја су одрађена 1949. године, када су на подрушју проглашени и први споменици природе на овом подручју, Велика Атула и Радошева пећина. Каснија вишегодишња истраживања потврдила су да овај планинска целина поседује особине националног парка.
Режим заштите I степена Подручја под режимом заштите I степена заузимају укупну површину од 3.042,77 ha (6,72% укупно заштићене површине). Налазе се на девет изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Суви До“ „Састав речица Пераст и Мале Тиснице“ „Прераст Самар“ „Бусовата“ „Јужни одсек Бељанице“ „Клисура Ресаве“ „Клисура Суваје“ „Винатовача“ „Лазарев кањон“
Режим заштите II степена Подручја под режимом заштите II степена заузимају укупну површину од 23.213,54 ha (51,16% укупно заштићене површине). Налазе се на три изоловане локације унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Тисница“ „Кучај-Бељаница центар“ „Дубашница са Лазаревим кањоном“
Режим заштите III степена Подручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 19.115,31 ha (42,12% укупно заштићене површине) и обухвата територију бационалног парка „Кучај-Бељаница“ која није под режимима заштите I и II степена.
Галерија
Види још Национални паркови Србије Кучај Бељаница Српска рамонда Лазарев кањон
Референце
Спољашње везе Званични сајт
Категорија:Туристичке атракције у Србији Категорија:Национални паркови Србије Категорија:Географија Жагубице Категорија:Географија Бора Категорија:Географија Деспотовца Категорија:Географија Бољевца