Ресаста печурка (Agaricus vaporarius) врста је гљиве из породице Agaricaceae.
Опис
Кључне карактеристике: бледа смеђа боја, чврст стручак, вунасте крпице, често дубоко укорењена
Шешир је промера 10 – 15 cm, у почетку полукугласт, касније конвексан. На крају је отврорен, меснат и тврд. На самом почетку раста смеђопегаве или потпуно смеђе боје, после се потпуно одвајају широке смеђе чехице (влаканца). Руб, због остатка венчића, испуцано крпаст. Хименофор у листићима, слободним и врло густим. Најпре бивају сивкастоцрвенкасти, затим тамносмеђи или готово црни. Оштрица је увек нешто светлије боје. Стручак је ваљкаст. Најпре пун, а затим шупаљ, дебео и бео. Према горе је гладак, а према основи ваљкаст. Поседује бео и дебео венчић који је с горње стране мало ребраст, а руб му је двострук. На доњој страни стручка неретко остане још један прстен који представља остатак овоја (velum universale). Месо је прљаво бело, дебело и тврдо. У почетку пријатног укуса. Мирис асоцира на шуму и дрво.
Споре су округласте, димезија 6 – 7 x 4,5 – 6 µm. Отрусина (отисак спора) је гримизносмеђа.
Хемијска реакција Месо у додиру са анилином постаје црвено или црвеносмеђе. У додиру са фенолом за 10-ак минута црвенкасто па смеђе.
Јестивост Јестива гљива али се не одликује претераним укусом и квалитетом. Сезона брања је од јула до новембра. Код неких особа може изазвати болове у желуцу.
Екологија и станиште Сапробна гљива која се уочава обично у малим скупинама на рубу шума, поред путева, паркова и башта са стељом од опалог лишћа. Преферира сенку дрвећа и подлоге богате хумусом. Не сматра се за врсту која се често среће.
Могућност замене са другим гљивама Могућа је замена са групом гљива чије месо слабо или јако мења боју. Сигуран знак да се ради о овој врсти јесте други прстен као остатак овоја на доњем делу стручка. Нема опасности од замене са отровним врстама.
Референце
Категорија:Гљиве