Авантуре Робина Худа () је амерички авантуристички филм из 1938. године, режисера Мајкла Кертиза и Вилијама Киглија, који су продуцирали Хал Б. Волис и Хенри Бланке. Главне улоге тумаче Ерол Флин, Оливија де Хевиленд, Базил Ратбон, Клод Рејнс, Уна О’Конор, Патрик Ноулс, Јуџин Палет и Алан Хејл Старији. Филм је нарочито запажен по својој Оскаром награђеној музици Ериха Волфганга Корнголда.
Сценарио су написали Норман Рајли Рејн, Сетон И. Милер и Роуланд Ли. Прича прати легендарног саксонског витеза Робина Худа који се, у одсуству краља Ричарда Лављег Срца у Светој земљи током крсташких ратова, бори као вођа побуњеничке герилске групе против кнеза Џона и норманских лордова који тлаче саксонске цивиле.
Филм је по објављивању добио похвале критичара. Године 1995, филм је проглашен „културолошки, историјски или естетски значајним” од стране Конгресне библиотеке Сједињених Држава и изабран је за чување у Националном регистру филмова.
Алан Хејл Старији, који игра Малог Џона, тумачио је исти лик у верзији филма Дагласа Фербанкса из 1922. године и поново га је играо у филму Одметници Шервудске шуме, који је издат 1950. године, тиме тумачећи ову улогу у периоду од 28 година.
Радња
Ричарда, норманског краља Енглеске, 1191. заробио је војвода Леополд по повратку из Трећег крсташког рата. Ричардов подмукли брат кнез Џон, уз помоћ сер Гаја од Гизборна, користи прилику да се именује регентом Енглеске и повећава порезе и прописе Саксонцима под изговором да прикупља откуп за Ричарда.
Нормански владари експлоатишу и тлаче Саксонце. Сер Робин од Локслија, саксонски племић, супротставља се бруталности и спасава Мача, Милеровог сина од погубљења због криволова, навлачећи Гизборнов гнев. Робин се супротставља кнезу Џону у Нотингемском замку током банкета, говорећи гостима да сматра издајом то што се Џон прогласио регентом у Ричардовом одсуству. Џон наређује Робиново погубљење, али он бежи и одлази са Мачом и Вилом Скарлетом у Шервудску шуму. Као одговор на ово, Џон заузима Робинове земље и проглашава га одметником.
Мач је послат да регрутује људе који ће се придружити њиховој банди. Робин и Вил се сусрећу са Малим Џоном на дрвеном мосту, и након борбе штаповима, пожеле му добродошлицу у своје редове. Још десетине људи се придружују Робиновој банди и заклињу се да ће наудити богатима само да би помогли сиромашнима, да ће се борити против неправде и показати љубазност према свим потлаченим. Они започињу герилски рат против Гизборна и Џона, циљајући оне који злоупотребљавају своју моћ.
Робинова банда се сусреће са заобљеним фратром Таком, реномираним мачеваоцем. Так се придружује банди и помаже у хватању чете Нормана који доносе пошиљку хране и пореза. У чети су Гизборн, кукавички шериф од Нотингема, и штићеница краља Ричарда леди Меријан; мушкарци су понижени на следећем банкету у шуми, док је Меријан Робин доделио почасно место. У почетку презирна, она почиње да дели његове ставове када јој он покаже последице норманске бруталности против Саксонаца. Робин шаље конвој назад у Нотингемски замак, говорећи им да морају да захвале Меријанином присуству што су им животи поштеђени.
Пошто је приметио Робинову пажњу према Меријан током шумског банкета, шериф предлаже да се организује турнир у стрељаштву на коме ће леди Меријан доделити златну стрелу како би заробили Робина. Робин долази на турнир, бива препознат по својој ненадмашној вештини стрељаштва и осуђен је на смрт. Меријан помаже његовој банди у намери да спасе Робина. Након бекства, он се пење уз зидове палате да би се захвалио Меријан, а њих двоје признају љубав једно другом. Меријан одбија Робинину понуду за брак, бирајући да остане и буде саксонски шпијун у замку.
Краљ Ричард се враћа са неким од својих витезова. Епископ црних канона прозире Ричардову маску у гостионици поред пута и упозорава Џона. Џон шаље осрамоћеног бившег витеза Дикона Малбета да убије Ричарда, обећавајући Дикону Робинову титулу и земљу. Меријан ово чује и пише Робину, али Гизборн сазнаје за то и осуђује је на смрт. Њена дворска дама, Бес, говори Мачу о овоме. Мач пресреће Дикона и убија га у борби.
Ричард и његови људи се маскирају у норманске монахе, путују кроз Шервуд, где их зауставља Робин. Уверавајући Робина да се баве краљевим послом, Ричард прихвата Робинову понуду гостопримства и његову осуду крсташких ратова, али не открива свој идентитет.
Мач долази и преноси Бесине вести. Робин наређује својим људима да пронађу и заштите Ричарда; сада сигуран у Робинову лојалност, Ричард се открива. Он и Робин приморавају бискупа црних канона да им дозволи да се придруже његовим прерушеним монасима како би могли да уђу у замак. Када је ушао, Ричард најављује своје присуство и избија велика борба. Робин се бори са Гизборном и убија га, ослобађајући Меријан и подстичући остале Џонове људе да се предају.
По повратку на трон, краљ Ричард протерује Џона и враћа Робину чин, унапређујући га у барона од Локслија и грофа од Шервуда и Нотингема. Краљ такође помилује његову банду и нареди Робину да узме леди Меријан за жену. Робин излази из замка са Меријан.
Улоге
| Ерол Флин || Робин Худ |- | Оливија де Хевиленд || леди Меријан |- | Базил Ратбон || Гај од Гизборна |- | Клод Рејнс || кнез Џон |- | Патрик Ноулс || Вил Скарлет |- | Јуџин Палет || фратар Так |- | Алан Хејл Старији || Мали Џон |- | Мелвил Купер || шериф од Нотингема |- | Ијан Хантер || краљ Ричард Лавље Срце |- | Уна О’Конор || Бес |- | Херберт Мандин || Мач |- | Монтагу Лав || епископ црних канона
Продукција Филм је снимљен са процењеним буџетом од 2 милиона долара, што га је учинило најскупљим филмом који је Warner Bros. снимио до тада. Ово је био и први студијски филм који је користио Техниколор процес са три траке. Заправо, планирано је да се филм снима у црно-белој верзији током већег дела развоја; прелазак на боју се десио само три месеца пре почетка продукције. Ово је била необично екстравагантна продукција за студио, који је стекао име у производњи друштвено свесних, нискобуџетних гангстерских филмова.
Продуцент Хал Б. Волис је генерално виђен као креативни кормилар филма. Први нацрт сценарија написао је Роуланд Ли, али Волис се успротивио његовом изразито архаичном и маштовитом дијалогу. На Волисово инсистирање, сценарио је у великој мери преправљен да би се модернизовао дијалог, и нејасно је да ли је било који Лијев рад опстао у завршеном филму.
Сцена у којој Робин Худ први пут среће кнеза Џона, Гаја од Гизборна и леди Меријан прошла је кроз неколико итерација. Првобитно је сцена требало да буде на надметачком турниру са Робином против Гаја од Гизборна, опонашајући продукцију Робина Худа Дагласа Фербанкса из 1922. године, али сценариста Норман Рајли Рејн је истакао да би сцена за банкет била много јефтинија за продукцију, као и да, докле год је филм у боји, просечном филмском гледаоцу изгледало би исто тако раскошно. У другом нацрту, уместо јелена, Робин Худ би довео и бацио убијеног сељанина на сто кнеза Џона. Волис је сматрао да би употреба мртвог сељанина истрошила сву напетост сцене у „тренутном ударцу”, и преферирао је употребу јелена из раније верзије, што је омогућило да напетост узавре уз претњу експлозије у сваком тренутку.
Џејмс Кегни је првобитно добио улогу Робина Худа, али је напустио уговор са студијом, отварајући пут за улогу Ерола Флина. Због тога је снимање одложено за три године. Иако је Оливија де Хевиленд била рани фаворит за улогу леди Меријан, неко време се студио колебао између ње и Аните Луиз за ту улогу. Де Хевилендова је на крају изабрана јер је успех Крвавог капетана успоставио упаривање Флина и де Хевилендове као сигурну опкладу да се осигура успех на благајнама.
Рад на локацији за Авантуре Робина Худа укључивао је Бидвел парк у Чику, Калифорнија, који је заменио Шервудску шуму,The Worldwide Guide to Movie Locations by Tony Reeves. The Titan Publishing Group. Pg.14 иако је једна велика сцена снимљена на локацијама у Калифорнији „Језеро Шервуд” и „Шервудска шума”, названим тако јер су биле локације за продукцију Фербанксовог Робина Худа. Неколико сцена је снимљено у студијима у Бербанку и Калабасасу. Турнир у стрељаштву снимљен је у некадашњем Буш Гарденсу, који је сада део парка у Пасадени.
Сцене које су снимљене, али нису укључене у финалну верзију, укључују прерушеног краља Ричарда који се свађа са фратром Таком, и Робина који јаше са леди Меријан; потоња сцена би била завршна сцена филма и појавила се у биоскопском трејлеру упркос томе што се не појављује у самом филму.
Каскаде Све стреле у филму испалио је професионални стрелац Хауард Хил. Они који су упуцани стрелама носили су одећу обложену балса дрветом на заштитним металним плочама; металне плоче су спречиле повреде (иако би удар био прилично болан), а стреле су се заглавиле у балса дрво да би створиле илузију телесног продора. Хил, иако је наведен као капитен стреличарског тима пораженог од Робина, добио је улогу Елвена Велшанина, стреличара који је виђен како пуца на Робина по његовом бекству из Нотингемског замка и, касније, поражен од Робина на турниру у стрељаштву. Да би победио, Робин својом стрелом погађа ону коју је испалио Филип од Араса, капетан гарде под Гизборном, који је погодио мету. Хил је у ствари погодио једну стрелу са другом током снимања (иако је пуцао из много ближег домета него што је Робин Худ приказан), али то није изгледало довољно добро на филму, тако да је снимак поново направљен уз неке трикове са ефектима. Каскадер Бастер Вајлс, близак пријатељ Ерола Флина и његов чести заменик на сету, тврдио је да је каскада са погађањем стреле изведена коришћењем изузетно велике стреле (за мету) и да је друга стрела имала широк, раван врх и да је испаљена уз жицу. Ова жица се накратко може видети причвршћена за испупчење стреле, у завршном филму. Вајлс говори о тој сцени у својој аутобиографији, Моји дани са Еролом Флином.
Флин је изводио већину својих каскада у филму; изузеци укључују Робина који скаче на коња са рукама везаним иза леђа (током сцене вешања), њега како се пење на капију тврђаве и спушта се низ другу страну, и неколико одабраних удараца у дуелу између Робина и Гаја од Гизборна.
Музика Године 1938. Ерих Волфганг Корнголд је дириговао опером у Аустрији када га је студио замолио да се врати у Холивуд и компонује музику за Авантуре Робина Худа.Thomas, Tony. Korngold: Vienna to Hollywood, Turner Entertainment (1996) Историчар музике Лоренс Е. Макдоналд примећује да је било много фактора који су допринели успеху филма, укључујући глумачку екипу, фотографију у боји и брзу режију Мајкла Кертиза, али „најбитнија од свега је Корнголдова славна музика”.MacDonald, Laurence E. The Invisible Art of Film Music: A Comprehensive History, Scarecrow Press (1998) Историчар филма Руди Белмер описује Корнголдов допринос овом и својим другим филмовима:
Као одговор на захтев студија, Корнголд је рекао шефу продукције Халу Б. Волису да је он композитор драме и срца, и да осећа мало везе са оним што је сматрао „90% акционим филмом”. Волис је био упоран, а Корнголд је коначно пристао да почне да компонује под условом да нема уговор, и да ради из недеље у недељу како би могао да се повуче ако буде незадовољан музиком коју је компоновао. Међутим, Корнголд је касније признао да је прави разлог зашто се предомислио био састанак Адолфа Хитлера у новембру 1937. са аустријским министрима, који је уверио Корнголда да више није безбедно у његовој домовини. Како се Корнголд плашио, Аустрију су анектирали нацисти, а његов дом у Бечу је конфискован. То је значило да су сви Јевреји у Аустрији сада били у опасности, па је Корнголд остао у Америци до краја Другог светског рата.Bernardi, Daniel. Hollywood's Chosen People: The Jewish Experience in American Cinema, Wayne State University Press (2013) p. 48