Теорије завјере о атентату на Мартина Лутера Кинга

thumb|Мартин Лутер Кинг у јулу 1964.

Теорије завјере о убиству Мартина Лутера Кинга, истакнутог лидера покрета за грађанска права, односе се на различите приказе инцидента који се догодио 4. априла 1968. године у Мемфису. Кинг је убијен на балкону мотела Лорејн, дан након што је одржао свој завршни говор под називом „Био сам на врху планине“. Убрзо су се појавиле тврдње о сумњивим аспектима његовог убиства и контроверзној улози наводног убице Џејмса Ерла Реја. Иако је његово потврдно изјашњавање о кривици елиминисало могућност суђења пред поротом, Реј се за неколико дана повукао и тврдио да је његово признање било изнуђено. Сумње је додатно изазвала потврда о незаконитом надзору Кинга од стране ФБИ и ЦИА.

Године 1979. Одабрана комисија Представничког дома Конгреса Сједињених Држава за атентате (-{HSCA}-) закључила је да постоји вјероватноћа завјере у убиству Кинга и да је Реј био жртвени јарац. Године 1999, порота мјешовитих раса у грађанској парници у Мемфису, донијела је једногласну пресуду да је Кинг убијен као резултат завјере у којој је учествовала и влада САД, између осталих и особа по имену Раул. Након пресуде, Корета Кинг је рекла да постоје бројни докази о завјери.

Позадина

thumb|лево|Мотел Лорен, вијенац означава мјесто гдје је Кинг стајао када је убијен.

Мартин Лутер Кинг, афроамерички свјештеник, вођа покрета за грађанска права и добитник Нобелове награде за мир, стигао је у Мемфис да подржи штрајк црних санитарних радника у априлу 1968. године. На дан 4. априла, дан након што је одржао говор под називом „Био сам на врху планине“, убијен је на балкону другог спрата, испред собе 306 у мотелу Лорејн, у 18:01. Након пуцњаве, хитно је превезен у болницу Светог Јосифа, гдје је преминуо у 19.05 часова. Његове последње ријечи биле су упућене музичару Бену Бранчу, који је требало да наступи те вечери на планираном догађају, а коме је рекао: „Бене, побрини се да одсвираш -{Take My Hand, Precious Lord‘}- на састанку вечерас. Одсвирај га стварно лијепо.“

Соломан Џонс је био волонтер који је често возио Кинга по граду док је био у Мемфису. Након што је чуо пуцње, истрчао је на улицу, а касније је испричао полицији оно што је видио те ноћи: „могао сам да видим особу у шипражју на западној страни Мулберија окренуту леђима, која је изгледала као да има капуљачу преко главе.” Наредног дана, полицајци одјељења полиције Мемфиса, уклонили су жбуње и уништили мјесто злочина.

Џејмс Ерл Реј

thumb|десно|upright|Џејмс Ерл Реј, извршио је атентат на Мартина Лутера Кинга.

Џејмс Ерл Реј је рођен у сиромашној породици 1928. године, изван Сент Луиса. Служио је војску у Западној Њемачкој после Другог свјетског рата, прије него што је нечасно отпуштен. Отпутовао је у Лос Анђелес гдје је опљачкао кафић и осуђен је на 90 дана. Године 1955. након низа ситних злочина, од пљачке таксисте за 11 долара до пљачке поште, осуђен је на 45 мјесеци у савезном затвору у Левенворту. Условно је пуштен 1959. године. На дан 10. октобра 1959. он и Џејмс Овенс, још један бивши осуђеник, опљачкали су продавницу Крогер у Сент Луису. Реј је осуђен на 20 година затвора у затвору државе Мисури, у Џеферсон Ситију. На дан 23. априла 1967. побјегао је из затвора у пекарском камиону за доставу. Он је тврдио да је тада постао револвераш са плавокосим Кубанцем, водитељем по имену „Раул“. Изјавио је да га је Раул упутио да купи пушку коришћену у атентату и да одсједне у хотелу Лорејн.

Поподне 4. априла, Реј се пријавио у пансион у Мемфису, са баром под називом -{Jim's Gril}- на првом спрату, а платио је 8,50 долара за недељни боравак. Задњи дио пансиона био је окренут ка мотелу Лорејн, преко пута улице Мулбери. Он је идентификован по отисцима прстију на пиштољу који је оставио. У вези са Рејовим наводним пиштољем, Мартин Лутер Кинг -{III}- је рекао:„то оружје није било оружје. Намјераваш да убијеш некога и онда бациш пиштољ тамо?“

Реј је 24. априла добио канадски пасош и купио авионске карте од Торонта до Лондона, гдје га је 8. јуна ухапсио ФБИ. Наводно је покушавао да дође до Родезије којом је владала бијела мањина. Дана 10. марта 1969. изјаснио се кривим за убиство Кинга и добио је затворску казну од 99 година без суђења. Његова молба га је спасила од вјероватноће смртне казне. Током кратког суђења за изрицање казне, Реј је „скочио на ноге“ када су се тужилаштво и његов бранилац — Перси Форман, сложили да није било завјере. Истакао је да његово изјашњавање о кривици не мора да значи да други нису били умијешани. Неколико дана након изјашњавања, одустао је од признања и тврдио је да је невин.

Године 1998. Реј је умро у затвору од компликација усљед хроничне инфекције хепатитисом Ц. Његови кремирани посмртни остаци пребачени су у Ирску, јер није желио да његово последње почивалиште буде у Сједињеним Државама због начина на који га је влада третирала.

Заговорници теорија завјере Вилијам Пепер

Рејеве тврдње о невиности привукле су Вилијама Пепера, који је био Кингов пријатељ, а који је након тога, већи дио свог живота провео борећи се за Рејево ослобађање. Покрет за грађанска права — Конференција јужнохришћанског руководства (СЦЛЦ), чији је Кинг био први предсједник, похвалила је Пепера за његову „непрестану посвјећеност у потрази за правдом“. Пеперове жалбе вишим судовима, као и Врховном суду, нису успјеле. Он је изјавио: „Изгледало је као да смо на крају пута и онда сам дошао на идеју, ‚Па, види, зашто не покушамо да имамо право суђење на телевизији?‘“ На телевизији -{HBO}-, емитовано је лажно суђење, а телевизијски жири прогласио је Реја невиним.

У јуну 1997, Пепер је гостовао у емисији „Прекретница“ на телевизијској мрежи -{American Broadcasting Company}-. Он је говорио о теорији коју је изнио у својој књизи Наређења за убиство: Истина иза убиства Мартина Лутера Кинга млађег. Према његовој теорији, хитни тим из 20. групе специјалних снага требало је да убије Кинга ако полицијски стријелац не успије. Ту групу је наводно водио човјек по имену Били Ајдсон, за кога је Пепер тврдио да је у међувремену убијен у заташкавању. Ајдсон је тада доведен пред камеру и одбио је да се рукује са Пепером, а касније је покренуо тужбу од 15 милиона долара против Пеперовог издавача, која је намирена за непознат износ.

Марк Лејн

Марк Лејн, који је у јавности био познат по теоријама завјере о атентату на Џона Кенедија, једно вријеме је био Рејев адвокат. Он је тврдио да је Реј био невини пион у владиној завјери. Лејн је написао књигу Убиство у Мемфису, са Диком Грегоријем (претходно под називом Шифра Зоро, по имену Централне обавјештајне агенције за Кинга) о убиству Кинга, у којем је навео завјеру и прикривање владе. Лејн је представљао Џејмса Ерла Реја, Кинговог наводног убицу, пред истрагом Комисије за убиства Представничког дома (-{HSCA}-) 1978. -{HSCA}- је у свом извјештају написала о Лејну: „многе од навода о завјери које је комисија истраживала први је изнио Марк Лејн.“ Он је написао аудио документарну драму „Суђење Џејмсу Ерлу Реју“, која је емитована на радио станици -{KPFK}- 3. априла 1978, доводећи у сумњу Рејеву кривицу.

Балистика

Оригинални тестови ФБИ на метку који је убио Кинга и ловачкој пушци .30-06, према мишљењу теоретичара, били су неубједљиви. Године 1997. спроведени су тестови којима је упоређено 12 пробних метака из пушке наводног убиства и метка који је убио Кинга. Експерт за балистику — Роберт Хатавеј, истакао је да метку који је убио Кинга недостају референтне тачке које се налазе на испаљеним пробним мецима. Јединствене ознаке цијеви нису могле да се нађу на убитачном метку.

Претходно узнемиравање од стране ФБИ

thumb|лево|upright|Скоро нередигована копија писма које је ФБИ послао Кингу.

Едгар Хувер, директор ФБИ, прогласио га је „најозлоглашенијим лажовом у земљи“. Кинг је био под присмотром ФБИ од Монтгомеријевог бојкота аутобуса 1956, а почели су да прислушкују његове телефоне 1963. године. Он је 1964. изразио свој бијес према ФБИ, изјављујући да је он „потпуно неефикасан у рјешавању континуираног хаоса и бруталности која се наноси Црнцима на дубоком југу“. Након Кингове смрти, ФБИ је водио истрагу о атентату. Дана 1. новембра 1971. бивши шеф обавјештајних операција ФБИ — Вилијам Саливан, свједочио је пред комисијом Сената за проучавање владиних операција у вези са обавјештајним активностима, гдје је навео да у „рату” против Кинга „није било забрањено држање”. У интерном документу ФБИ, изражена је забринутост да би ово могло да изазове сумњу у умијешаност ФБИ у атентат.

Са циљем да представи Кинга као комунисту, Хувер је 1962. године рекао генералном тужиоцу — Роберту Ф. Кенедију, да је Кинг „тајни члан Комунистичке партије“, што је Кенедија навело да одобри прислушкивање. У другим документима ФБИ, написано је: „Кинг је у Комунистичкој партији САД описан као прави, искрени марксиста-лењиниста од врха главе до врхова прстију“. Три недеље прије убиства, ФБИ је у интерним документима напао Кинга због његовог „срдачног“ комунизма и његове „марксистичко-лењинистичке линије“. Након поновљених тврдњи да су он и Покрет за грађанска права повезани са комунизмом, Кинг је у Мисисипију изјавио: „Мука ми је и уморан сам од људи који говоре да су се у овај покрет инфилтрирали комунисти ... У овом покрету за слободу има исто толико комуниста колико има Ескима на Флориди.“

У једном од меморандума, Хувер је рекао да је Кинг „мачак са опсесивним дегенерисаним сексуалним нагонима“. У документима ФБИ, у вези са учесником на једној од Кингових конференција, написано је:, „један црнац који је присуствовао, касније је изразио своје гађење према закулисном опијању, блуду и хомосексуалности“. У документу је такође наведено: „неколико црначких и бијелих проститутки је доведено из области Мајамија. Цјелоноћна сексуална оргија одржана је са овим проституткама и неким од делегата.“ ФБИ је такође послао поштом наводне сексуалне снимке Кингове прељубе и писмо Корети Скот Кинг, у покушају да уништи њихов брак. Корета је касније изјавила: „нисам могла много да схватим од тога, било је то само много глупости.“ У писму је Кинг оптужен да је „сексуално психотичан“ и „колосална превара“, а такође је упозорен да му се „приближава крај“ и да је „готов“.

Полиција Мемфиса

thumb|десно|upright|Грб одјељења полиције Мемфиса.