Гастропареза или одложено пражњење желуца поремећај је у функционисању желуца у коме је нарушено нормално спонтано кретање мишића (мотилитет) па је потребан дужи период да овај дигестивни орган правилно испразни храну.

Узрок гастропарезе је обично непознат. Понекад је то компликација шећерне болести, или код неких особа компликација након операције или инфективне болести. Одређени лекови, као што су опиоиди, лекови против болова, неки антидепресиви и лекови за висок крвни притисак и антиалергици, могу довести до спорог пражњења желуца и изазвати сличне симптоме. Код пацијенат који већ имају гастропарезу, ови лекови могу погоршати њихово здравствено стање.

Гастропареза је праћена различитим симптома попут мучнине, повраћања, осећајем пуног желуца и спорог пражњења. Такође гастропареза може пореметити ниво шећера у крви и исхрану.

Како гастропареза може бити последица бројних проблема не постоји адекватан лек за гастропарезу, већ се медицински третман заснива на симптоматској терапији и промени у исхрани.

Патофизиологија желуца Да би разумели гастропарезу, прво се мора схватити нормална функцију желуца. Горњи део желуца у коме се скупљају прогутана храна и течност, назива се фундус, Доњи део у коме се меље храна се назива антрум. Храна се меша напред-назад док се не разбије на мале фрагменте, а затим се гура у дуоденум.

У горњем делу желудац има пејсмејкер, одговоран за електрични талас који се шири кроз антрум, узрокујући да се он скупи, меље храну и избацује уситњене делове у дуоденум. Нормална брзина контракције је отприлике 3 пута у минути.

Код гастропарезе, електрични талас, из непознатог разлога, успорава напред наведене активности и желудац се ређе скупља остављајући храну у њему. У овом поремећају желудац се углавном ослања на киселе желудачне сокове и дигестивне ензиме да разгради храну и на гравитацију за пражњење желуца. Како ови механизмиу сами по себи нису много ефикасни, отуда и симптоми гастропарезе.

Ако се храна предуго задржава у желуцу, то може изазвати тегобе и прекомерни раст бактерија услед ферментације хране. Такође, храна може да се стврдне у чврсте масе зване безоари који могу изазвати мучнину, повраћање и опструкцију. Безоари могу бити опасни ако блокирају пролаз хране у танко црево.

Епидемиологија Морбидитет

Иако је гастроптоза ретка болест која може да утиче на све узрасте и оба пола, све чешће се сусреће у клиничкој пракси као одложено пражњење желуца након акутне самоограничене вирусне инфекције у одсуству механичке опструкције,, која погађа и до 4% америчке популације.(1), 16.

Полне и старосне разлике

Жене у 20-им и 30-им годинама подложније су одложеном пражњењењу желуца, и то према једној студији и до 4 пута више у односу на мушкарце.

Код деце трајање болести је краће, а ток болести блажи, док код адолесцената и одраслих, трајање клиничких симптома може бити веома продужено., 2008, from http://www2.niddk.nih.gov

Једна студија на 146 америчких пацијената са гастропарезом открила је да је просечна старост пацијената била 34 године са 82% погођених жена, док је друга студија открила да су пацијенти били млади или средњих година и до 90% су биле жене.

Етиологија Тачан узрок гастропарезе није познат, али се претпоставља да је повезан са поремећеном регулацијом нервних сигнал у трбуху, која настаје под утицајем разних чинилаца, тако да желудац не може адекватно да реагује на унети оброк хране.

Врсте Већина гастропареза се уклапа у једну од следећих категорија:

идиопатска или непозната гастропареза, код које у више у 50% случајева није могуће утврдити узрок гастропареза повезана са некотролисано шећерном болести типа 1 или типа 2, у ко 30–50%, јер висок ниво шећер у крви може да оштети живце током времена. постхируршка гастропареза, која укључује желудац или друге органе за варење настаје као последица промена у нервним сигналима у трбуху. Јавља се у око 13% случајева. гастропареза због имуносупресије праћене вирусним инфекцијама које укључује и гастроинтестинални тракт, пролазна гастропареза код акутних болести било које врсте, као последица одређених третмана или уноса лекова који утичу на варење хране, гастропареза изазвана абнормалним обрасцем у исхрани. Симптоми су скоро идентични онима код ниског нивоа желудачне киселине,Зато већина лекара у терапијиа обично препоручује суплементацију хлороводоничне киселине пре него што пређу на инвазивне процедуре потребне за потврђивање оштећеног нерва. гастропареза код карцинома, због неуропатије изазване хемотерапијом, гастропареза у току процедура као што су целијакијски блокови, гастропареза у паранеопластичкој неуропатија или миопатија, гастропареза након алогене трансплантације коштане сржи. гастропареза након уноса опоидних и антидепресивних лекова, и леков за алергије, заједно са онима за високи крвни притисак.

гастропареза код болесника са оболелом надбубрежном и штитном жлездом. гастропареза повезана са болестима везивног ткива као што су склеродерма и неуролошка стањима као што су Паркинсонова болест и мултипла системска атрофија, или као део митохондријалне болести. гастропареза изазвана уносом опиоиди и антихолинергични лекови могу изазвати гастропарезу изазвану лековима. гастропареза код прекомерног пушење цигарета. гастропареза изазвана гастроентеритисом, мононуклеозом и другим болестима.

Фактори ризика У факторе који могу повећати ризик од гастропарезе спадају: шећерна болест хирургија абдомена или једњака инфекција, обично вирусима. У многим случајевима, до тренутка када се пацијент јави лекару, вирус је прошао својим током и ниједан дефинитивни агенс се не може идентификовати. Неки вируси су ипак идентификовани; у једној студији 8 од 11 деце је било позитивно на ротавирус. Пролазно успоравање пражњења желуца може се развити након инфекције агенсима сличним парвовирусу и лајмском болешћу. Цитомегаловирус Епштајн-Бар вирус, вирус варичеле, вируси породице херпеса такође су окарактерисани као изазивачи гастропарезе. Механизам којим вируси изазивају гастропарезу је непознат, иако су вируси из породице херпеса неуротрофни и познато је да захватају желудац. лекови који успоравају брзину пражњења желуца. Лекови који могу изазвати гастропарезу приказани су на овој табели: Клонидин ЛитијумНаркотички лек против боловаБлокатори калцијумових каналаНикотинЛекови који садрже прогестеронТрициклични антидепресивиАгонисти допаминаАнтациди који садрже алуминијум хидроксид склеродермија - болест везивног ткива болести нервног система, као што су Паркинсонова болест или мултипла склероза неактивна штитна жлезда (хипотиреоза)

Жене имају већу вероватноћу да развију гастропарезу него мушкарци. Једно од могућих објашњење за овај налаз је тај да жене имају инхерентно спорије време пражњења желуца од мушкараца. Предложена је и хормонска веза, јер симптоми гастропарезе имају тенденцију да се погоршају недељу дана пре менструације када су нивои прогестерона највиши. Ниједна однаведених теорија није дефинитивно доказана.

Клиничка слика мини|Повраћање је један од најчешћих симптоми гастропарезе Симптоми гастропарезе могу бити толико благи да су готово неприметни или пацијент може имати изражено повраћање са потпуним инвалидитетом и честим хоспитализацијама.

Најчешћи знаци и симптоми гастропарезе укључују:

мучнину, код 93% пацијената, повраћање, код 68% - 86% пацијената надимање и бол у стомаку, код 46% и 89% пацијената, осећај ситости након једења само неколико залогаја повраћање несварене хране поједене неколико сати раније рефлукс киселине промене нивоа шећера у крви недостатак апетита губитак телесне тежине и неухрањеност. Један важан аспект који не треба занемарити у клиничкој слици је ментално здравље пацијента, јер гастропареза може бити веома фрустрирајући, а анксиозност, депресија и соматизација могу бити директно повезани са озбиљношћу болести.

Класификација гастропарезе према озбињности, симптом има и терапији ОзбиљностСимптомиТретман1. степен (блага)Повремени симптоми који се лако контролишу, очувана телесна тежина и статуса ухрањеностиМодификација исхране, избегавање лекова који изазивају одложено пражњење желуца2. степен (компензована)Умерено тешки симптоми, ретке хоспитализацијеКомбиновани прокинетички и антиеметички лекови3. степен (гастрична инсуфицијенција)Тешки симптоми, не реагују на лекове, не могу да одрже исхрану или хидратацијуХоспитализација интравенска хидратацију и лекове, ентерална или парентерална исхрана Иако већина случајева гастроптозе улази у фазу опоравка у року од 12 месеци од почетних симптома, неки случајеви трају и дуже од 2 године.

Дијагноза Лекари користе неколико тестова како би помогли у дијагностици гастропарезе и искључили услове који могу изазвати сличне симптоме. Тестови могу укључивати:

Тестови пражњења желуца Да би утврдили колико брзо желудац празни садржај, може се препоручити један или више ових тестова: + Тестови пражњења желудца Тест Опис теста Сцинтиграфија Ово је најважнији тест који се користи у постављању дијагнозе гастропарезе, који укључује једење лаганог оброка, као што су јаја и тост, који садржи малу количину радиоактивног материјала. Скенер који детектује кретање радиоактивног материјала постављен је преко рбуха како би се пратила брзина којом храна напушта желудац. Пре почетка теста испитаник мора да престанете да узимате све лекове који би могли успорити пражњење желуца. Тест дисања За тестове дисања, конзумира се чврста или течна храна која садржи супстанцу коју тело апсорбује, и која се , може открити у издахнутом ваздуху. Узорци издахнутог ваздуха се прикупљају током неколико сати и у њима се мери количина изфахнуте супстанце. Тест може показати колико брзо се празни желудац након конзумирања хране мерењем количине издахнуте тст супстанце. ЕлектрогастрографијаПостоје 3 типа кожне електрогастрографије (ЕГГ), врше се и мукозна и серозна електрична мерења: (1) једноканална, мери само фреквенцију(2) ниске резолуције која мери фреквенцију и амплитуду и неке мере пропагације(3) високе резолуције, која мери фреквенцију, амплитуду и прецизније мере пропагације као што су иницирање и провођење желудачних електричних сигнала.Сви они мере различите аспекте електричне активности желудца.

Ендоскопија горњег гастроинтестиналног тракта (ГИ). мини|Ендоскопија желудца мини|Ултарсонографија Ендоскопска процедура се користи за визуелно испитивање горњег дела дигестивног система — једњака, желуца и почетка танког црева (дуоденума). Користи малу камеру на крају дугачке, флексибилне цеви.

Овај тест се такође може користити за дијагнозу других стања, као што су пептички улкус или хипертрофична стеноза пилоруса,Schwartz MZ: Hypertrophic Pyloric Stenosis. Pediatric Surgery 1998;1111–1118 који могу имати симптоме сличне онима код гастропарезе.

Ултразвук Ултразвук или ултрасонографија је радиолошки тест који користи звучне таласе високе фреквенције за производњу слика структура унутар пацијентовог тела.Stefanović D. The role of ultrasound in neck disease. In: Marković A, editor. Ultrasound in medicine. Beograd: Elit Medica (2003). стр. 911–23. (Serbian)

Ултразвук може помоћи и у диференцијалној дијагностици, да се открију евентуални проблеми са жучном кесом или бубрезима који могу узроковати сличне симптоме.

Диференцијална дијагноза Механичка опструкцијаНежељени ефекти лековаПептички улкус дуденума Болест панкреасаМетаболички/хормонски поремећајиПостоперативно стањеТрудноћаСтресПримарна болест централног нервног системаКанцер желуцаБолест жучних каналаГастроезофагеална рефлуксна болест Булимија (самоизазвано повраћање)Синдром цикличког повраћањаРуминациони синдром Паркинсонова болестПоремећаји васкуларног система колагена

Компликације Гастропареза може изазвати неколико компликација, као што су: