Фиат G.80 је италијански школски авион на млазни погон кога је развио Фиат. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Цртеж авиона Фиат G.82 у 3 пројекције мини|десно|300п|Aвион Фиат G.80-3B бочни изглед мини|десно|300п|Мотор de Havilland Goblin авиона Фиат G.80 мини|десно|300п|Aвион Фиат G.82 мини|десно|300п|Мотор Rolls Royce Nene авиона Фиат G.82 Фиат G.80-1B је био први авион на млазни погон развијен у Италији. Прототип је полетео 9. децембра 1951. После прве етапе летачких испитивања на аеродрому Фијат у Торину, летелица је пребачена на даља испитивања у ваздухопловну базу Амендола, где се 9. маја 1952. срушио.
Инжењер Ђузепе Габријели је наставио развој прототипа G.80-2B са измењеним пројектом као G.80-3B, који је полетео 19. марта 1953. Све ове прототипове покретао је турбомлазни мотор de Havilland Goblin 35http://www.airwar.ru/enc/attack/g80.html.
Након ових испитивања дефинитивно је утврђено да инсталисани мотор нема довољно снага за овај авион па се приступило изради прототипа G.82 са мотором Rolls-Royce Nene 2/21 turbojet, потиска 22 kN, који је први пут полетео 23. маја 1954https://www.aeronautica.difesa.it/storia/museostorico/Pagine/FiatG80.aspx. Овај авион је испунио очекивања и пројектаната и стручњака из Ратног ваздухопловства. У паралелном тестирању G.82 се показао бољи од Локида Т-33. Нажалост Фиат није могао да добије трку у комерцијалним условима које је понудио Локидhttps://aviationsmilitaires.net/v3/kb/aircraft/show/291/fiat-g80.
Технички опис Фиат G.80 је једномоторни авион, нискокрилац, двосед, са стајним органима типа трицикл, са бочним уводницима ваздуха и са класичним механичким командама лета.
Труп авиона је потпуно металне конструкције углавном од дуралуминијума са оплатом од алуминијумског лима причвршћене закивцима са упуштеном главом. У трупу су смештена два кокпита у тандем распореду са удвојеним командама. Оба кокпита су покривена провидним поклопцем у облику капље. Мотор је смештен у репу авиона а у трупу резервоари са горивомhttps://www.alamy.com/stock-photo/fiat-g-80.html.
Погонска група у авион је угрђен турбомлазни мотор de Havilland Goblin 35 са потиском од 15,57 kN. Код прототипа G.82 уграђен је мотор Rolls-Royce Nene 2/21 turbojet, потиска 22 kN.
Крило је управно на труп авиона, трапезног облика без угла диедра и стреле. Носаећа конструкција и оплата су од дуралуминијума спајане закивцима. Кроз крила су провучене све неопходне инсталације за нормално функционисање авиона на земљи и у лету.
Репне површине су класичне: један вертикални стабилизатор са кормилом правца, два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Сви елементи репа су металне конструкције са облогом од ал-лима.
Стајни трап је типа трицикл: испод кљуна авиона се налази једна стајна нога са точком који се у току лета увлачио у труп авиона. Испод крила су се налазиле две главне ноге стајног трапа које су се у току лета увлачиле према трупу авиона. Сви точкови су били опремљени кочницама а стајне ноге уљним амортизерима. Гуме на точковима су биле нископритиснеhttp://www.primeportal.net/hangar/giacomo_gramazio/fiat_g-80-3b_mm53882/.
Наоружање Авион је наоружан следећим оружјем: 2 х Colt-Browning M3 фиксна митраљеза кал. 12,7mm у трупу, 2 х 230kg бомби и 8 x HVAR ракета.
Верзије G.80-1B - прототип (направљено 2 ком.) G.80-3B - претсеријска верзија (направљено 3 ком.) G.81 - производна верзија G.80 (није направљена, развој је отказан у корист G.82) G.82 - прототипови за НАТО такмичење (направљено 2 ком.) и четири произведена G.84 - верзија са мотором Аллисон Ј35 (није направљена)
Оперативно коришћење Није дошло до оперативне употребе ових авиона. Они су само као прототипови опитовани у фабричком и државном испитивању.
Иако је у оперативном смислу овај авион био безначајан, он је одиграо веома важну улогу у прескакању технолошког јаза између америчке и британске авио индустије са једне страна и италијанске. Захваљујући лиценцној производњи британских и америчких авиона и млазних мотора као и на основу стечених искуства у властитој конструкцији малзних авиона Фиатови конструктори на челу са инж. Ђузепе Габријелијем направили су авион Фиат G.91 који је победио на НАТО конкурсу за најбољи лаки ловац, и на тај начин ухватили корак са модерним авио индустријама света.
Сачувани примерци Фиат G.80-3Б војне регистрације Италијанског ратног ваздухопловства ММ53882/РС-22, раније изложен у Пратица ди Маре, сада се чува у спектакуларном музеју Museo Storico, Vigna di Valle Italia.
Земље које су користиле авион
Види још Г-2 галеб Локид Т-33 шутинг стар Aermacchi MB-326
Референце
Литература
Bridgman, Leonard (1956). Jane's All The World's Aircraft 1956–57. New York: The McGraw Hill Book Company. Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. pp. 390–91.
Спољашње везе
https://www.valka.cz/Fiat-G-80-t103745 http://www.airwar.ru/enc/attack/g80.html http://www.primeportal.net/hangar/giacomo_gramazio/fiat_g-80-3b_mm53882/ https://www.alamy.com/stock-photo/fiat-g-80.html https://aviationsmilitaires.net/v3/kb/aircraft/show/291/fiat-g80 https://www.aeronautica.difesa.it/storia/museostorico/Pagine/FiatG80.aspx https://kripkit.com/fiat-g-80/ https://www.aviationmuseum.eu/Blogvorm/museo-storico-aeronautica-militare/fiat-g-80-3b-mm53882-rs-22-italian-air-force/ http://www.airwar.ru/enc/attack/g82.html
Категорија:школски авиони Категорија:млазни авиони Категорија:Италијански авиони Категорија:Фиат авиони