Пољски бумбар () је инсект који припада реду опнокрилаца (лат. Hymenoptera) и породици пчела (лат. Apidae). То је западнопалеарктичка врста, веома честа и политипска, присутна у многим типовима станишта, чак и у антропогено модификованим пејзажима.

Опис врсте Торакс пољског бумбара је жућкасте или црвенкасто-браон боје. Длака прва четири трбушна сегмента је сиве боје, док је длака петог и шестог жућкасте или црвенкасто-браон боје. Дужина тела матица креће се од 15 до 18 mm, а дужина тела радилица креће се од 9 до 15 mm, док су мужјаци дугачки између 12 до 14 mm. Матице мере 28 до 32 mm од крила до крила, радилице мере 24 до 27 mm од крила до крила док трутови мере 24 до 27 mm.

Глава пољског бумбара је средње дужине, а усни апарат је дужи у поређењу са другим врстама бумбара. Усни апарат матице се креће између 13 и 15 mm у дужини, радилица креће се од 12 до 13 mm и трутова од 10 до 11 mm.

Екологија Ова врста обично ствара своје гнездо изнад земље, често у травнатим грмовима, разбијену траву, у сплету вегетације или непосредно испод површине земље. Колоније се разликују по величини и могу садржати до 200 радника. Само младе матице преживљавају зиму; у пролеће оснивају нова гнезда.

Циклус колоније Матице се појављују између почетка априла и средине маја, а радилице се појављују од краја априла/почетком маја до средине октобра. Младе матице и трутови могу се наћи од средине августа до краја октобра. Када матице траже погодна места за гнежђење, лете тик изнад вегетације, на пример на ивицама шума, истражујући шупљине као што су рупе у земљи или нише у мртвом дрвету и трави. Гнезда се могу изградити изнад или испод земље, и у гнездима птица, шталама и шупама.

Изградња гнезда се одвија на следећи начин. Краљица сакупља маховину и траву да би формирала малу, шупљу сферу чији су зидови делимично повезани воском и запечаћени. Унутар тога се формира слој смеђег воска пречника око 5 mm, који је испуњен поленом. Након тога се одлажу 5 до 15 јаја, а сфера се затвара. Још једна такорећи шоља висока 20 mm се затим пуни нектаром и тако служи као сопствена резерва хране за лоше временске услове. После три до пет дана, ларве се излежу да би се храниле поленом. После отприлике недељу дана, ларве сазревају.

Одрасле радилице су, због првобитно лошег снабдевања, релативно мале, достижу само око половине дужине тела матице и немају функционалне јајнике. Оне које се касније излегу су много веће. Додатна брига о гнежђењу и леглу посвећена је искључиво матици која више не напушта гнездо. Од августа, ретко раније, спремне су прве потпуно развијене женке, заједно са трутовима. Из неоплођених јаја излежу се трутови.

У августу гнездо B. pascuorum, пречника до 15–20 cm, достиже максималну величину популације од 60 до 150 јединки. Убрзо након овог врхунца, популација се брзо смањује. Са матицом умире цело гнездо, обично у септембру. Повремено, појединци преживе до октобра/новембра. Преживе само последње излежене женке да се паре са мужјацима. Затим лете у потрази за сигурним местом за хибернацију.

Станиште У медитеранском региону, ограничен је на шуме, наводњавана поља и неке урбане средине. На другим местима, он је свеприсутан и налази се у многим стаништима, укључујући баште и паркове у градовима и градовима. Полилектичан је и познато је да користи широк спектар цветних ресурса и за нектар и за полен.

Распрострањеност B. pascuorum је далеко најраспрострањенија врста бумбара на западном Палеарктику. Његова дистрибуција је веома широка. На северу избегава праву тундру и нема га на арктичким острвима, као и на Шетландским, Хебридским и Фарским острвима. На југу, избегава степско и топло медитеранско окружење: нема га на југу Пиринејског полуострва, Италије и Балкана. Налази се на Корзици и Сицилији, али не на Сардинији и нема га на другим великим медитеранским острвима. Такође га нема у северној Африци, Сирији, Либану и Израелу. На истоку, избегава степске регионе јужне Украјине, јужне Русије, Анадолије и Ирана, али се протеже у Сибиру до Бајкалског региона и југоисточне Јукатије. Ова врста се јавља на истоку до Кине, а недавно је пронађена и на Исланду и на острву Оркни.

Галерија

Синоними

Apis agrorum Fabricius, 1787 Apis albicans Müller, 1776 Apis beckwithella Kirby, 1802 Apis collina Gmelin, 1790 Apis collium Scopoli, 1763 Apis curtisella Kirby, 1802 Apis fasciata Scopoli, 1770 Apis floralis Gmelin, 1790 Apis forsterella Kirby, 1802 Apis francillonella Kirby, 1802 Apis italica Fabricius, 1793 Apis mniorum Fabricius, 1776 Apis pascuorum Scopoli, 1763 Apis pygmaea Fabricius, 1793 Apis rufa Scopoli, 1763 Apis senilis Fabricius, 1775 Apis sowerbiana Kirby, 1802 Apis vulgo Harris, 1776 Bombus agrorum (Fabricius, 1787) Bombus agrorum subsp. barcai Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. bicolor Sparr-Schneider, 1909 Bombus agrorum subsp. bofilli Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. dusmeti Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. erlandssoni Kruseman, 1950 Bombus agrorum subsp. freygessneri Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. gotlandicus Erlandsson, 1953 Bombus agrorum subsp. intermedius Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. maculatus Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. melleofacies Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. moorselensis Ball, 1914 Bombus agrorum subsp. olympicus Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. passidofacies Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. rehbinderi Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. romani Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. romanioides Krüger, 1931 Bombus agrorum subsp. rufocitrinus Krüger, 1931 Bombus agrorum subsp. septentrionalis Vogt, 1909 Bombus agrorum subsp. tricuspis Schmiedeknecth, 1882 Bombus agrorum subsp. verhoeffi Kruseman, 1950 Bombus arcticus Dahlbom, 1832 Bombus beckwithella (Kirby, 1802) Bombus cognatus Stephens, 1846 Bombus curtisellus (Kirby, 1802) Bombus fairmairei Friese, 1887 Bombus flavobarbatus Morawitz, 1883 Bombus forsterellus (Kirby, 1802) Bombus francillonellus (Kirby, 1802) Bombus pascuorum subsp. floralis (Gmelin, 1790) Bombus pascuorum subsp. sparreanus Loken, 1973 Bombus pascuorum subsp. vulgo (Harris, 1776) Bombus smithianus White, 1851 Bombus sowerbianus (Kirby, 1802) Bombus thoracicus Spinola, 1806 Megabombus agrorum subsp. siciliensis Tkalcu, 1977 Megabombus pascuorum (Scopoli, 1763) Megabombus pascuorum subsp. kruegerianus Rasmont, 1983 Megabombus pascuorum subsp. paphlagonicus Reinig, 1983 Megabombus pascuorum subsp. siciliensis Tkalcu, 1977 Megabombus pascuorum subsp. taleshensis Rasmont, 1983

Подврсте B. pascuorum обухвата чак 23 подврсте: pascuorum; melleofacies; intermedius; dusmeti; bofilli; maculatus; freygessneri; rufocitrinus; rufostriatus; septentrionalis; siciliensis; vulgo; floralis; gotlandicus; pallidofacies; paphlagonicus; rehbinderi; mniorum; smithianus; moorselensis; olympicus; sparreanus; taleshensis. Често су јарких боја и упадљиво различите.

Процена угрожености Наведен као најмања забринутост с обзиром на широку распрострањеност, претпостављена велика и растућа популација и без већих претњи. (енг. Least concern).

Референце

Категорија:Бумбари