Весна Крмпотић (Дубровник, 17. јун 1932 — 21. август 2018) била је хрватска књижевница и преводилац.
Биографија Дипломирала је енглески језик и психологију на Универзитету у Загребу У Њу Делхију, Индија, студирала је бенгалски језик.
Након удаје за Радивоја Петковића, дипломату, Крмпотић је живела у Каиру, Вашингтону, Акри, Њу Делхију, а од 2004. године боравила је у Београду.
Написала је преко 70 књига, а књига Брдо изнад облака ( 1987) се сматра једним од најбољих хрватских романа. Крмпотић се интересовао за оријенталну религију и филозофију, а посебно је под утицајем учења Сатја Саи Бабе.
Саставила је и превела више антологија индијске и египатске књижевности.
Крмпотић је добитник многих књижевних награда у Хрватској, укључујући Награду Владимир Назор 1999. и Награду „Тин Ујевић” 2013.
Одабрана дела Поезија (1956), песме Пламен свијеће (1962), песме Јама бића (1965), песме Дијаманти фараон (1965), духовно-поетска аутобиографија Индија (1965), проза Љеваница за Игора (1978), молитвено-исповедни песнички дневник Једнина и двојина (1981), песме Вилин свлак (1980), песме Кешава Мадхава (1986), драма Орфелија (1987), песме Брдо изнад облака (1987), роман Кошуља сретног човјека (1987), књига приповетки Пир Сунца и Мјесеца (1989) 108 џ 108 (1990. – 2006), песме Бхагаватар (1990), проза То љубав иде према нама (1993), проза Друга страна ничега (2003), пјесме Дивни странац (2003 – 2004), пјесме Жар-птица (2012), песме Портрет мајке Индије (2013)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Дубровчани Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Хрватски преводиоци