Минезанг (нем. Minnesang, „Љубавне песме”) је најстарија уметничка лирика световног карактера писана на немачком језику. Развио се у Немачкој и Аустрији почетком 12. века и представљао је писане песме са љубавном тематиком (нем. Minnelied), које су изводили минезенгери (нем. Minnesänger).
Минезанг име добија по старонемачкој речи Minne, која је значила љубав, а творци ове световне поезије су били ваганди — путујући песници, луталице, бивши манастирски ђаци као и пропали студенти.
Историја Постоји више теорија о настанку минезанга. Дуго се сматрало да води порекло од провансалских трубадура из Француске, али поједини теоретичари тврде да води порекло од Арапске љубавне лирике, која се у 9. и 10. веку изводила на дворовима у Шпанији. На минезанг је утицала и поезија на латинском, па је као инспирација послужила тема љубави какву је и сам Овидије разуме — пожртвовано служење изабраници.
Током ране фазе минезанга се развијају два центра: дунавски и рајнски. Најстарији текстови датирају из 1150. године, а међу првим минезенгерима се сматрају Киренберг (нем. Der von Kürenberg) и Дитмар фон Ајст (нем. Dietmar von Aist), најпознатији представници дунавског центра, у ком је снажан утицај француске трубадурске лирике. Са друге стране су за рајнски центар карактеристични провансалса осећања и трувери са југа Француске. Представници ове групе су Фридрих вон Хаузен (нем. Friedrich von Hausen) и Хајнрих вон Фелдеке (Heinrich von Veldeke).
Одлике минезанга Паралелно са минезангом се развија и витешка култура, због чега су носиоци ове лирике дворски певачи, витезови или ритери. Основна тематика минезанга је унутрашња борба између витешког кодекса части, који је подразумевао храброст, одмереност, постојаност као и верност Богу и владару, али са друге стране и верност изабраници — дворској дами, којој је могао да се диви само из даљине и према којој је потискивао осећања. Витез је у песмама опевавао њену спољашњу и унутрашњу лепоту, исказивао дивљење, а став дворске даме се мењао са временом развоја минезанга — у рaном минезангу она такође исказује своја осећања, док у високом минезангу она представља хладну, дистанцирану и често охолу особу. У класичној фази минезанга човек тежи ослобођењу аскетских стега. У позној фази су у центру село и свет сељака.
Написавши текст, минезенгери компонују своје песме и заиста их певају, али данас нема сачуваних података о мелодијама, већ само написани стихови.
Форма Посебна пажња се посвећивала форми, због чега су ритам, метрика и стилска средства била значајна за допринос мелодичности.
По форми се разликују:
Lied — врста лирске песме најсличнија канцони. Leich — врста лирске песме слична Лиду али обимније и сложеније форме Spruch — врста дидактичке песме којом су се преносиле разне поруке
Према садржају се разликују: Minnelied — дивљење (недостижној) дами Mädchenlied — „женски стихови” у којима се жена или девојка најчешће жали због одласка или неверства вољеног Naturlied — песме о природи Botenlied — песме о весницима у којима гласним обавештава заљубљене да је време да се растану Tagelied — јутарње песме у којима је описан растанак двоје заљубљених (наставак Botenlied) Klagelied — тужбалице Loblied — похвалне песме Scheltlied — погрдне песме Kreuzzuglied — песме у којима су тема крсташки ратови
Значајни немачки минезенгери Рани минезанг
Фридрих фон Хаузен (Friedrich von Hausen) Хајнрих VI (Henry VI, Holy Roman Emperor) Хајнрих фон Фелдеке (Heinrich von Veldeke) Рајнмар Фидлер (Reinmar der Fiedler) Шперфогел (Spervogel)
Класични минезанг
Албрехт фон Јохансдорф (Albrecht von Johansdorf) Бернгер фон Хорхајм (Bernger von Horheim) Готфрид фон Штразбург (Gottfried von Strassburg) Хартман фон Ауе (Hartmann von Aue) Хајнрих фон Морунген (Heinrich von Morungen) Рајнмар фон Хагенау (Reinmar von Hagenau) Валтер Фугелвајд (Walther von der Vogelweide) Волфрам фон Ешенбах (Wolfram von Eschenbach)
Позни минезанг
Рајнмар фон Брененберг (Reinmar von Brennenberg) Регенбоген (Regenbogen) Фридрих фон Зоненбург (Friedrich von Sonnenburg) Готфрид фон Најфен (Gottfried von Neifen) Хајнрих фон Мајсен (Heinrich von Meissen) Хуго фон Монтфорт (Hugo von Montfort) Конрад фон Вирцбург (Konrad von Würzburg) Најдхарт (Neidhart) Ото фон Ботенлаубен (Otto von Botenlauben) Рајнмар фон Цветер (Reinmar von Zweter) Хаварт (Hawart) Зускинд фон Тримберг (Süßkind von Trimberg) Танхојзер (Der Tannhäuser) Улрих фон Лихтенштајн (Ulrich von Liechtenstein) Валтер фон Клинген (Walther von Klingen) Јоханес Хадлауб (Johannes Hadlaub) Мускатблут (Muskatblüt) Висенло (Der von Wissenlo)
Освалд фон Волкенштајн (Oswald von Wolkenstein)
Примери Minnelied Средњевисоко немачки Српски
Dû bist mîn, ich bin dîn: Ти си моја, ја сам твој -
des solt dû gewis sîn. То сигурно знаш.
dû bist beslozzen Закључана си
in mînem herzen. У срцу мом.
verlorn ist das slüzzelîn: Кључ је изгубљен
dû muost immer drinne sîn! Бићеш заувек тамо.
Види и Високи средњи век Немачка књижевност Витешки роман
Литература
Преглед немачке књижевности од почетка до вајмарске класике, Александра Лазић — Гавриловић, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 2021.
Референце
Категорија:Немачка књижевност Категорија:Љубавна поезија Категорија:12. век