Финале Светског првенства 1990. је била фудбалска утакмица између Западне Немачке и Аргентине да би се одредио победник Светског првенства 1990. године. Утакмица се одиграла 8. јула 1990. на стадиону Олимпико у главном и највећем граду Италије, Риму, и победила је Западна Немачка резултатом 1:0, док је Андреас Бреме извео једанаестерац који је био једини гол на утакмици.
Ово је био први реванш финала и, до сада, једини реванш, пошто је Аргентина победила Западну Немачку у претходном финалу. Аргентина је постала и први тим који није постигао гол у финалу Светског првенства, и први бранилац титуле који је стигао до финала и изгубио. Победа Западне Немачке над Аргентином била је први пут да је екипа УЕФА победила екипу Конмебол-а у финалу (сва претходна финала између два континента су победили Јужноамериканци).
Западна Немачка је постала први тим који је играо у три узастопна финала (играли су у финалима 1982. и 1986), што је Бразил поновио на наредна три такмичења - 1994, 1998. и 2002. године. Била је то последња утакмица Западне Немачке на Светском првенству; тим је одиграо још три утакмице пре него што је касније 1990. формиран уједињени немачки тим, као резултат поновног уједињења земље после више од 40 година.Portugal v W Germany (29 August 1990), Sweden v W Germany (10 October), Luxembourg v W Germany (31 October). Unified team's first game: Germany v Switzerland (19 December)
Пут до финала Западна НемачкаРундаАргентинаПротивникРезултатПрва рундаПротивникРезултат4:1Утакмица 10:15:1Утакмица 22:01:1Утакмиица 31:1Тим3210103 +75320165 +14311132 +133003211−90Финална листаТим320135−24311143 +13311132 +1331024402ПротивникРезултатНокаут фазаПротивникРезултат2:1Шеснестина1:01:0Четвртфинале0:0 (п.с.н.) (3:2 пен.)1:1 (п.с.н.) (4:3 пен.)Полуфинале1:1 (п.с.н.) (4:3 пен.)
Утакмица
Значајни гледаоци Италијански председник Франческо Косига, председник ФИФА Жоао Авеланж, генерални секретар ФИФА Сеп Блатер, председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер и канцелар Хелмут Кол, као и председник Међународног олимпијског комитета (МОК) Хуан Антонио Самаран, члан МОК-а Фахад Ал-Сабах, и почасни председник УЕФА Жак Жорж, били су међу онима који су присуствовали финалу. Председник Косига је касније уручио трофеј ФИФА Светског првенства капитену Западне Немачке Лотару Матеусу.
Резиме десно|мини|Пример лопте Адидас Етрусцо Уницо коришћене у мечу Финале 1990. се често наводи као једно од најциничнијих и најружнијих финала Светског првенства. Била је то лоша утакмица, значајна по прва два искључења у финалу Светског првенства. Ијан Морисон је написао: „Утакмица је мало допринела фудбалу, али је постојала једна утеха: да су Аргентинци подигли Светско првенство – са две победе и пет голова у својих седам мечева – то би била катастрофа за игру. Барем је њихов ужасан приступ Италији '90 остао ненаграђен."
После првог полувремена које је углавном протекло без догађаја, Западни Немци су имали неколико шанси на почетку другог полувремена. Пјер Литбарски је секао унутра, дриблингом поред три јужноамеричка одбрамбена играча, али је његов ударац ван шеснаестерца отишао поред гола. Касније, Томас Бертхолд и Руди Фелер, нису успели да искористе опасне слободне ударце које је извео Андреас Брехме. У 58. минуту, аргентински голман Серхио Гојкочеа је изгледао као да руши Клауса Аугенталера унутар шеснаестерца, али је мексички судија Едгардо Кодесал одбио да досуди једанаестерац. Педро Монзон је био први играч који је искључен у финалу Светског првенства, након што му је показан црвени картон због непромишљеног старта против Јиргена Клинсмана; ФИФА је упозорила судије да спроводе правила, а Монзон је подигао ђон током старта на Клинсману, који тврди да је тај прекршај оставио 15 -{cm}- посекотина на потколеници. У 78. минуту, после нетачно изведеног корнера, капитен Западне Немачке Матеус је изгубио лопту у свом шеснаестерцу, а онда је изгледа саплео Габријела Калдерона. Кодесал је још једном рекао да се игра даље, док је аргентински везиста тражио једанаестерац.Brian Glanville, The story of the World Cup: The essential Guide to South Africa, 2010, pp. 325 to 327.
Шест минута пре краја утакмице, Кодесал је изазвао гнев Аргентинаца након што је Западној Немачкој досудио сумњиви једанаестерац због клизећег старта Роберта Сенсинија на Фелера. Редовни извођач једанаестераца Матеус је био приморан да замени копачке током меча и није се осећао пријатно у новим, па је Андреас Бреме преузео одговорност и постигао погодак са беле тачке десном ногом, ниским ударцем у голманову десну страну.The Washington Post
Густаво Дезоти, који је већ опоменут у првом полувремену, добио је директан црвени картон касније на мечу када је повукао Јиргена Колера са, како је Њујорк тајмс описао као „забадање врата директно из професионалног рвања”, након што је Колер одбио да подигне лопту у наводном покушају одуговлачења. Након што је избацио Дезотија, Кодесал је био окружен и гурнут од стране остатка аргентинског тима, а Марадона је добио жути картон због негодовања. По последњем звиждуку, Марадона, кога је скоро цео меч чувао Гидо Бухвалд је бризнуо у плач и окривио судију за пораз.The Washington Post Аргентина је ушла у утакмицу са четири суспендована играча и завршила је са деветоро играча на терену, укупно изгубивши више од половине свог тима због повреде или суспензије.
Укупно, Западна Немачка је имала 16 шанси за гол од 23 шута. Селектор Немачке Франц Бекенбауер рекао је: „Није било сумње ко ће победити. 90 минута смо нападали Аргентину и није било никакве опасности да ће против нас бити постигнут гол. Како сам видео, надиграли смо их од почетка до краја." Бекенбауер је рекао да пенал „није био кључ утакмице јер бисмо у сваком случају постигли гол, чак и да је требао продужетак... 1:0 пеналом не даје фер представу о овој утакмици. Могли смо да победимо, 3:0. Не сећам се ни једне гол-шансе за Аргентину.“
Аргентина је постала први финалиста такмичења који није постигао гол, са само једним ударцем ка голу.The Washington Post Јужноамериканци нису успели да саставе кохерентну стратегију напада и често су губили лопту. Уместо тога, фокусирали су се на одбрану по сваку цену, знајући да ће имати предност ако успеју да стигну до пенал серије, пошто су на тај начин већ два пута пролазили даље на турниру. У то време, финале 1990. је било финале са најслабијим резултатом у историји такмичења, иако је овај рекорд оборен четири године касније, када је Бразил победио Италију на пенале после 120 минута без голова.
Победа 1990. донела је Западној Немачкој трећу титулу на Светском првенству у фудбалу, а такође је постала екипа која је играла у највећем броју финала Светског првенства у то време (три победе, три пораза). Победом у овом фуналу, добили су освету за пораз од Аргентине у претходном финалу. То је такође значило да је селектор Немачке Франц Бекенбауер постао једина особа која је освојила и сребрну и златну медаљу на Светском првенству као играч (1966, 1974) и као тренер (1986, 1990).
Детаљи
GK1Бодо ИлгнерSW5Клаус АугенталерCB6Гидо БухвалдCB4Јирген КолерRWB14Томас БертолдLWB3Андреас БремеCM8Томас ХеслерCM10Лотар Матеус (к)CM7Пјер ЛитбарскиCF9Руди ФелерCF18Јирген КлинсманИзмене:GK12Рајмонд АуманDF2Штефан РојтерMF15Уве БајнMF20Олаф ТонFW13Карл-Хајнц РидлеМенаџер:Франц Бекенбауер415x415пGK12Серхио ГојкочеаSW20Хуан СимонCB18Хосе СеризуелаCB19Оскар РуђериRWB4Хосе БасуалдоLWB17Роберто СенсиниDM13Нестор ЛоренцоCM7Хорхе БуручагаCM21Педро ТрољоSS10Дијего Марадона (к)CF9Густаво ДезотиИзмене:GK22Фабијан КанселаричDF5Едгардо БаузаDF15Педро МонзонFW6Габријел КалдеронFW3Абел БалбоМенаџер:Карлос Билардо Линијаши:
Армандо Перез Хојос (Колумбија)
Михал Листкјевич (Пољска) |}Правила 90 минута 30 минута продужетка ако је потребно Извођење једанаестераца ако је и даље нерешено Наведено је пет замена, од којих се две могу користити
Референце
Категорија:Светско првенство у фудбалу 1990. Категорија:Финала Светског првенства у фудбалу