Белорепи бумбар (Bombus lucorum) je врста из рода Bombus и распрострањена је широм Европе. Специфични су и препознатљиви по белом репу од којег потиче и само име врсте. Оно што им помаже у бржој и лакшој крађи нектара јесте поседовање доста краћег језика.
Таксономија Постоји доста сличних врста на свету које је тешко разликовати те је ово име пре кориштено за више идентичних јединки. 1983. године су научници Scholl и Obrecht предложили назив Bombus lucorum јер се тешко разликују од врста Bombus magnus i Bombus cryptarum.
Опис B. lucorum је врста великог бумбара, где матица и радилице варирају и разликују се по величини тела. Краљица гнезда води главну реч а притом је и највећа дужине 18–22 mm, распоном крила од око 36 mm и тежином од 0,46–0,70 g. Најчешће их је лако разликовати од мужјака по томе што мужјаци имају жуће носеве и у већој бројности жутих длачица. Поред тих разлика, видљиво су другачије и од радилице по величини тела где су радилице упоредно мање дужине 12-18 mm и тежине 0,04-0,32 g. Због адаптивних вредности као што су краћи језици и код радилица рожна овојница око језика, могу лакше и ефикасније доћи до нектара без уласка у цвет помоћу рупе коју направи и без директног контакта са поленом. Доминира црна боја коју допуњава беложута крагна заједно са жутом траком трбушног сегмента. Сам крај репа је беле боје што их и чини донекле другачијим од осталих врста из рода Bombus.
Распрострањеност и станиште Налази се у широком спектру и ареалима Европе и то најчешће на северу до Исланда. Може се наћи на Палеарктику (укључујући Јапан), арктичком и западном Неарктику. Колико год ова врста била веома распрострањена, ипак није никада стигла до Медитерана. Насељава станишта која су богата цвећем тј. храном ( нектаром ) као што су : рубови шума, урбане баште, разни паркови, ливаде, пољопривредна земљиштима, пашњаке итд. На самом станишту гнезда им се налазе претежно испод земље те траже напуштена гнезда мишева или волухарица која претварају у своја. Гнезда су им веома великих размера и састоје се од око 400 радилица.
Колонија и исхрана Једна од првих врста које излазе из хибернације јесте уствари ова врста. Да ли ће краљица изаћи у фебруару или марту зависи од самог подручја. Најчешће лете близу земље, тражећи рупу за нова гнезда. Гнезда стварају хранећи се цвећем те тиме праве резерве. Радилице се придружују крајем марта и почетком маја а мужјаци нешто касније у августу. Као и код већине врста мужјаци остављају феромоне на трави да би привукле матице. У самом гнезду, краљице формирају кружну комору где гради ћелију од воштаног јајета и ту полаже прву серију јаја. Претежно се хране многим баштенским биљкама као што су лаванда, хеба, филадендрон, мртва коприва, чичак, грахорица итд.
Референце
Категорија:Бумбари Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине