Бергманово правило је назив за еколошко правило које је дефинисао немачки научник Карл Бергман-{Bergmann C. 1847. Über die Verhältnisse der wärmeökonomie der Thiere zu ihrer Grösse. Göttinger Studien, Göttingen .}-. Овим правилом се формулишу односи између величине организма и температуре његове животне средине. Према овом правилу, припадници једне врсте или неког другог таксона који живе у хладнијим областима су крупнији (већих димензија тела) од припадника истог таксона који насељавају топлије области.
Бергманово правило везује се за појаву, и делимично објашњава њоме, да је за регулацију телесне температуре од великог значаја однос површине и запремине тела — од запремине (а тиме и масе) тела зависи количина продуковане метаболичке топлоте, а од површине зависи брзина њеног одавања-{Milorad Janković. 1973. Bergmanovo pravilo. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd. }-. Крупније животиње лакше одржавају динамичку равнотежу између продуковане и испуштене топлоте, услед повољнијег односа површина/запремина.
Доскора се сматрало да Бергманово правило важи искључиво за хомеотермне организме. Новија истраживања указују на присуство оваквих правилних промена величине тела и код поикилотермних организама, али и на појаву тзв. инверзног Бергмановог правила — смањења тела организма са смањењем температуре средине.
мини|десно|200п|Царски пингвин
Примери Бергманово правило до сада се углавном истраживало на животињама. Јасно је изражено код птица из реда пингвина: најјужније распрострањена врста, царски пингвин (-{Aptenodytes forsteri}-), веома је крупна — дужине тела до 1,2 -{m}- и масе до 35 -{kg}-, док је најсеверније распрострањена врста, галапагошки пингвин (-{Spheniscus mendiculus}-), дужине је 0,5 -{m}-, а масе до 5 -{kg}-.
Референце
Категорија:Екологија